Априлска елегија

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Априлска елегија
Писац: Даница Марковић


DanicaMarković.jpg




        
Априлска елегија


     Прошле су љубичице!
И моја кратка и нестална срећа
Са дахом њиним у неповрат мину;
Април у цвету и у сјају сину,
И све, о друже, што ме на те сећа
Сад само тугу у мом срцу буди,
А уздах тешки раздире ми груди.

     Сад нема љубичица!
Ходећ' кроз цвећем ишарана поља,
Где оне, смерне, не цветају више,
Где наше стазе поветарац брише,
Дух ми се враћа у времена боља
Што скора прошлост у себи их скрива,
И то сећање сузу изазива...

     Сад нема љубичица!
Ту, погружена у дубоку болу,
Поточић слушам где жубором звони
И шумор лишћа што кроз гору гони
Дах поветарца у дремљиву молу,
А шума мирис цветних јоргована
Обиљем свежим сипа са свих страна.

     Свеле су љубичице!
Над судбом ће ми ками да протуже,
Увеле моје да оплачу снове,
Јер тебе Вечност у загрљај зове
И смрт бољи ти свет отвара, друже;
Док мени овај земни живот оста,
С утехе мало и очаја доста.

     Што ћу без љубичица!
У пустолини будућности тајне
Никакав цветак процветати неће;
Само ће дух твој гробље да облеће;
А на згаришту моје среће бајне
Остаће само спомена поворка,
Очајне патње и страдања горка.



Извор[уреди]

  • Даница Марковић:Историја једног осећања, сабране песме, Народна књига/Алфа,Градска библиотека "Владислав Петковић Дис, Чачак, 2006., Приредили Миливој Ненин и Зорица Хаџић, стр. 16-17.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Даница Марковић, умро 1932, пре 87 година.