Апелес и магаре (Милета Јакшић)

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Апелес и магаре
Писац: Милета Јакшић




        
АПЕЛЕС И МАГАРЕ

               
- И. А. Крыловъ -

Ко је самољубив више, него што приличи,
   Тај је другом смешан у том, чим се баш он дичи,
      И често у оном разлог хвиали види,
         Чега треба да се стиди.

Апелес[1] се с магаретом срете,
Па магаре к себи у госте позове;
   Радости његове!
Ослићеве хвале по дубрави лете:
„Апелес ми, браћо, већ досадан посто,
   Измучи ме просто:
Но, где год ме нађе, к себи ме призива;
   Чини ми се, истина је жива,
Тај баш с мене хоће да скине Пегаса“
   — "Не", рече Апелес, пролазећи туда,
„Бавим се с предметом Мидасова[2]
Па ми треба твоје ухо за Мидаса.
Па изволи к менн, пријатељу млади;
Ја, истина, видех доста уха магарећи’,
Ал' ушеса, каква теби бог засади,
   Не само у магаради —
Ни у магарца нисам нашо, могу рећи."

                (с руског Мил. Ј.)



Извор[уреди]

  • Милета Јакшић „Апелес и магаре“, Бранково коло, III, бр. 48, 27. новембар (9. децембар) 1897, стр. 1506.

Референце[уреди]

  1. Грк, најзнаменитији живописац Старога Света, савременик Алсксамдра Всликога.
  2. Фригијски краљ - У једној утакммци, где се у свирању надметали Пан и Алолон, требао је Мидас да пресуди ко боље свира. Пошто Мидас изрече пресуду у корист Пану, казни га Аполон тим, што учини, да му израсту магареће уши, које је он после тога крио под високом капом и за које је знао само његов берберин. Али ни берберин не мога дуго тајне чувати, већ је каже некој јами, из ове нарасте сита, која је сваком тајну дошаптавала. (Упореди нашу народну причу "У цара Тројана козје уши" у Вуковој збирци.)


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 84 године.