Apeles i magare (Mileta Jakšić)

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Apeles i magare
Pisac: Mileta Jakšić




        
APELES I MAGARE

               
- I. A. Krыlovъ -

Ko je samoljubiv više, nego što priliči,
   Taj je drugom smešan u tom, čim se baš on diči,
      I često u onom razlog hviali vidi,
         Čega treba da se stidi.

Apeles[1] se s magaretom srete,
Pa magare k sebi u goste pozove;
   Radosti njegove!
Oslićeve hvale po dubravi lete:
„Apeles mi, braćo, već dosadan posto,
   Izmuči me prosto:
No, gde god me nađe, k sebi me priziva;
   Čini mi se, istina je živa,
Taj baš s mene hoće da skine Pegasa“
   — "Ne", reče Apeles, prolazeći tuda,
„Bavim se s predmetom Midasova[2]
Pa mi treba tvoje uho za Midasa.
Pa izvoli k menn, prijatelju mladi;
Ja, istina, videh dosta uha magareći’,
Al' ušesa, kakva tebi bog zasadi,
   Ne samo u magaradi —
Ni u magarca nisam našo, mogu reći."

                (s ruskog Mil. J.)



Izvor[uredi]

  • Mileta Jakšić „Apeles i magare“, Brankovo kolo, III, br. 48, 27. novembar (9. decembar) 1897, str. 1506.

Reference[uredi]

  1. Grk, najznamenitiji živopisac Staroga Sveta, savremenik Alsksamdra Vslikoga.
  2. Frigijski kralj - U jednoj utakmmci, gde se u sviranju nadmetali Pan i Alolon, trebao je Midas da presudi ko bolje svira. Pošto Midas izreče presudu u korist Panu, kazni ga Apolon tim, što učini, da mu izrastu magareće uši, koje je on posle toga krio pod visokom kapom i za koje je znao samo njegov berberin. Ali ni berberin ne moga dugo tajne čuvati, već je kaže nekoj jami, iz ove naraste sita, koja je svakom tajnu došaptavala. (Uporedi našu narodnu priču "U cara Trojana kozje uši" u Vukovoj zbirci.)


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Mileta Jakšić, umro 1935, pre 85 godina.