Анка Смедеревка

Извор: Викизворник


Анка Смедеревка

Кад се жени Сибињаиин Јанко,
Испросио Анку Смедеревку.
Испросио па јој забавио,
Забавио па је оставио.
Тако прођс годиница дана: 5
Али вели Анка Смедеревка,
Она вели својој браћи драгој:
„Ој Бога вам, моја браћо драга!
Купујте ми коња незнанога
Ко што јаше млад царев чауше, 10
И купте ми пократко одело
Ко што носи млад царев чауше.”
То су браћа сестру послушала,
Па одоше па нове пазаре,
Купише јој коња незнанога 15
И купише пократко одело.
Обуче се Анка Смедеревка
Па уседе на добра коњица,
Па је онда браћи беседила:
„Могу ли се, браћо, познавати, 20
Познавати да сам женска глава?”
Ал беседе њена браћа драга:
„Ти не дижи ведром небу главе,
Па се, сестро, познавати нећеш;
Ако л дигнеш ведром иебу главу, 25
Ти се, сестро, оћеш познавати,
Познавати да си женска глава,
Јер под грлом јабучице немаш.”
Вијну с Анка преко поља равна
Кано звезда преко неба сјајна, 30
Она оде Сибињанин Јанку;
Колико је угледао Јанко,
Толико је пред њу ишетао,
Ал беседи Сибињанин Јанко,
Он беседи својој старој мајци: 35
„Ој старице, моја мила мајко!
Ево нама госта изненада.
Ево иде млад царев чауше.”
Ђипи мајка готовит вечеру:
Шафран папран и рибу моруну, 40
Па су сели вечер вечерати
Са старицом Јевросимом мајком;
Вечераше, рујно вино пише.
Ал беседи Анка Смедеревка;
„Господару, Сибињанин Јанко! 45
Ја не могу више вечерати
Нити с тобом рујно вино пити,
Већ ја оћу млађан да кондишем.”
Ал беседи Сибињанин Јанко:
„Стери мајко мекану постељу.” 50
Мајка стере душек по душеку,
Везен јастук један по другоме
Леже Анка у меке душеке,
Пружи Анка руку по јастуку,
Па беседи Анка Смедеревка: 55
„Господару, Сибињании Јанко,
Можеш белу познавати руку?
На што ј бела намењена рука.
Ил на везак ил на танку пређу,
Ил на пушку и на бритку сабљу?” 60
Ал беседи Сибињанин Јанко:
„Није бела намењена рука
Ни на везак ни на танку пређу,
Већ иа пушку и на бритку сабљу.”
Кад у јутро бели данак свану, 65
Ал беседи Анка Смедеревка:
„Господару, Сибињанин Јанко!
Ти ми седлај до два добра коња,
Једног мени а другог себика
Да ме пратиш белом Смедереву.” 70
Кад су били близу Смедерева,
Силно Јанко коња разиграо
И бијело разњијао перје;
Ал беседи Анка Смедеревка:
„Господару, Сибињанин Јанко! 75
Што си добра коња разиграо
И бијело разњијао перје?”
Одговара Сибињанин Јанко:
„Господару, млад царев чауше!
Кад ме питаш, право да ти кажем, 80
Што сам добра коња разиграо
И бијело разњијао перје:
Овде има Анка Смедеревка,
И ја сам је био испросио,
Испросио па јој забавио, 85
Забавио па је оставио
Ево има годиница дана.”
Ал беседи Анка Смедеревка:
„Господару Сибиљанин Јанко,
А шта си јој био забавио?” 90
Ал беседи Сибиљанин Јанко:
„Кад ме питаш, право да ти кажем
Шта сам њојзи јунак забавио:
Једно сам јој јунак забавио
Што у Анке много рува има; 95
Друго сам јој јунак забавио
Што с у Анке у кавезу руке;
Треће сам јој јунак забавио
Што ј у Анке на пенџеру глава.”
Ал беседи Анка Смедеревка: 100
„Господару, Сибињанин Јанко!
Што у Анке много рува има:
Рува има, оће да га носи;
Што с у Анке у кавезу руке:
Везак везла, разлађује руке; 105
Што ј у Анке на пенџеру глава:
Очи има да по свету гледи.”
Тек што рече Анка Смедеревка,
Тек што рече па у град утече,
Па беседи Анка Смедеревка: 110
„Господару, Сибиљанин Јанко!
Ово ние млад царев чауше,
Већ је ово Анка Смедеревка,
Којуно си био испросио,
Испросио па јој забавио, 115
Забавио па је оетавио!”
Ал се пљесну Сибиљанин Јанко
Десном руком по левом колену
(Скерлет чоа пуче на колену):
„Авај мени и до Бога мога, 120
Превари ме једна женска глава!”
Мучи Јанко ништа не говори.
Већ он језди своме белом двору,
Па он ништа не казује мајци
Веће купи господу сватове. 125
Па он иде у град по девојку.
Кад је било вече о вечери,
Доведоше Анку Смедеревку
И седоше с мајком вечерати;
Вечераше, рујно вино пише. 130
Ал беседи Сибињанин Јанко:
„Ој старице, моја мила мајко!
Погледај дер госта синотњега
Како нам се госте разметаше.
А сада нам рујно вино служи, 135
Вино служи а у земљу гледа!”



Напомена[уреди]

  • Матица, III, 31. XII 1868, 36, 854-856.
  • Српске народне песме, бр. 69, из збирке Ђ[орђа] Рајковића.
  • Варијанте: НП ЛМС2, бр. 46; Рајковић, бр. 223.

Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Антологија српске народне лирско-епске поезије Војне Крајине, Изабрала, приредила и предговор написала Славица Гароња - Радованац, Стручна књига, Београд, 2000, стр. 217-221.
  • Српске народне песме (женске), већином их у Славонији скупио Ђорђе Рајковић. Издала "Матица српска", у Новоме Саду у штампарији Игњата Фукса, 1869., стр. 194-199.
  • Зоја Карановић, Народне песме у Матици, Нови Сад : Матица српска ; Београд : Институт за књижевност и уметност, 1999., стр. 203-206.