Anka Smederevka
Kad se ženi Sibinjaiin Janko,
Isprosio Anku Smederevku.
Isprosio pa joj zabavio,
Zabavio pa je ostavio.
Tako prođs godinica dana: 5
Ali veli Anka Smederevka,
Ona veli svojoj braći dragoj:
„Oj Boga vam, moja braćo draga!
Kupujte mi konja neznanoga
Ko što jaše mlad carev čauše, 10
I kupte mi pokratko odelo
Ko što nosi mlad carev čauše.”
To su braća sestru poslušala,
Pa odoše pa nove pazare,
Kupiše joj konja neznanoga 15
I kupiše pokratko odelo.
Obuče se Anka Smederevka
Pa usede na dobra konjica,
Pa je onda braći besedila:
„Mogu li se, braćo, poznavati, 20
Poznavati da sam ženska glava?”
Al besede njena braća draga:
„Ti ne diži vedrom nebu glave,
Pa se, sestro, poznavati nećeš;
Ako l digneš vedrom iebu glavu, 25
Ti se, sestro, oćeš poznavati,
Poznavati da si ženska glava,
Jer pod grlom jabučice nemaš.”
Vijnu s Anka preko polja ravna
Kano zvezda preko neba sjajna, 30
Ona ode Sibinjanin Janku;
Koliko je ugledao Janko,
Toliko je pred nju išetao,
Al besedi Sibinjanin Janko,
On besedi svojoj staroj majci: 35
„Oj starice, moja mila majko!
Evo nama gosta iznenada.
Evo ide mlad carev čauše.”
Đipi majka gotovit večeru:
Šafran papran i ribu morunu, 40
Pa su seli večer večerati
Sa staricom Jevrosimom majkom;
Večeraše, rujno vino piše.
Al besedi Anka Smederevka;
„Gospodaru, Sibinjanin Janko! 45
Ja ne mogu više večerati
Niti s tobom rujno vino piti,
Već ja oću mlađan da kondišem.”
Al besedi Sibinjanin Janko:
„Steri majko mekanu postelju.” 50
Majka stere dušek po dušeku,
Vezen jastuk jedan po drugome
Leže Anka u meke dušeke,
Pruži Anka ruku po jastuku,
Pa besedi Anka Smederevka: 55
„Gospodaru, Sibinjanii Janko,
Možeš belu poznavati ruku?
Na što j bela namenjena ruka.
Il na vezak il na tanku pređu,
Il na pušku i na britku sablju?” 60
Al besedi Sibinjanin Janko:
„Nije bela namenjena ruka
Ni na vezak ni na tanku pređu,
Već ia pušku i na britku sablju.”
Kad u jutro beli danak svanu, 65
Al besedi Anka Smederevka:
„Gospodaru, Sibinjanin Janko!
Ti mi sedlaj do dva dobra konja,
Jednog meni a drugog sebika
Da me pratiš belom Smederevu.” 70
Kad su bili blizu Smedereva,
Silno Janko konja razigrao
I bijelo raznjijao perje;
Al besedi Anka Smederevka:
„Gospodaru, Sibinjanin Janko! 75
Što si dobra konja razigrao
I bijelo raznjijao perje?”
Odgovara Sibinjanin Janko:
„Gospodaru, mlad carev čauše!
Kad me pitaš, pravo da ti kažem, 80
Što sam dobra konja razigrao
I bijelo raznjijao perje:
Ovde ima Anka Smederevka,
I ja sam je bio isprosio,
Isprosio pa joj zabavio, 85
Zabavio pa je ostavio
Evo ima godinica dana.”
Al besedi Anka Smederevka:
„Gospodaru Sibiljanin Janko,
A šta si joj bio zabavio?” 90
Al besedi Sibiljanin Janko:
„Kad me pitaš, pravo da ti kažem
Šta sam njojzi junak zabavio:
Jedno sam joj junak zabavio
Što u Anke mnogo ruva ima; 95
Drugo sam joj junak zabavio
Što s u Anke u kavezu ruke;
Treće sam joj junak zabavio
Što j u Anke na pendžeru glava.”
Al besedi Anka Smederevka: 100
„Gospodaru, Sibinjanin Janko!
Što u Anke mnogo ruva ima:
Ruva ima, oće da ga nosi;
Što s u Anke u kavezu ruke:
Vezak vezla, razlađuje ruke; 105
Što j u Anke na pendžeru glava:
Oči ima da po svetu gledi.”
Tek što reče Anka Smederevka,
Tek što reče pa u grad uteče,
Pa besedi Anka Smederevka: 110
„Gospodaru, Sibiljanin Janko!
Ovo nie mlad carev čauše,
Već je ovo Anka Smederevka,
Kojuno si bio isprosio,
Isprosio pa joj zabavio, 115
Zabavio pa je oetavio!”
Al se pljesnu Sibiljanin Janko
Desnom rukom po levom kolenu
(Skerlet čoa puče na kolenu):
„Avaj meni i do Boga moga, 120
Prevari me jedna ženska glava!”
Muči Janko ništa ne govori.
Već on jezdi svome belom dvoru,
Pa on ništa ne kazuje majci
Veće kupi gospodu svatove. 125
Pa on ide u grad po devojku.
Kad je bilo veče o večeri,
Dovedoše Anku Smederevku
I sedoše s majkom večerati;
Večeraše, rujno vino piše. 130
Al besedi Sibinjanin Janko:
„Oj starice, moja mila majko!
Pogledaj der gosta sinotnjega
Kako nam se goste razmetaše.
A sada nam rujno vino služi, 135
Vino služi a u zemlju gleda!”
