ПРИКАЗАЊЕ ПЕТО
КРАЉ, КРАЉИЦА, РЕДОВНИК, АНДРОМЕДА, ПЕРЗЕО, СКУП ДВОРНИКА И ДВОРКИЊИЦА
КРАЉ
Андромеда, кћерце мила,
мој породу обљубљени, 1390
која ово прика сила
из рука те граби мени ?
Зашто смртни мач охоли
давно мене не порази
да погубе силне толи 1395
тужни ћаћко твој не пази?
Ах, мâ кћерце, ја сам рекô
да године страховите
зло кегоди веоми пријеко
мôј несрећној глави прите! 1400
Драг вјереник кога одскора
весео мишљах теби дати
у страшиву срду од мора
за мој вјечни плач се обрати!
КРАЉИЦА
Ја дорадих, вајмех мени, 1405
мјеште драга зета и вјере
да наш пород обљубљени
немилосна звијер прождере!
АХ, мâ чести несмиљена,
ко би могô помислити 1410
да ћеш на смрт осуђена
ти за моје гријехе бити?
Нерејиде, виле од мора,
ја сам, вајмех, увриједила,
кривина је моја била, 1415
има и моја бит покора.
Ја сам дужна, ја сам крива,
смилите се, о божице,
врх праведне дјевојчице
у кој злоба не прибива! 1420
Смилите се, ах, смилите,
сниженијем се бог умаља,
на ме криву не пазите,
на праведна него краља!
Да гријех плати мајке своје 1425
права кћерца право није,
разлог проси да је најприје
раздрпљено тијело моје.
Али је, вајмех, мê мољење
тужној мени све замани 1430
ако драго мê рођење
у утробу се звјерску стани.
Гдје си, кћерце мâ гиздава,
гди си слатко моје благо,
твога ћаћка части права, 1435
твоје мајке срце драго?
Јаох, нитко се не озива,
јаох, немила срда врла,
жестокога пуна гњива,
рођење је мê прождрла! 1440
Ах, несрећна Касиопе,
ово ли си дорадила
да тва кћерца драга и мила
за те трпи страшне укопе?
КРАЉ
Држите ју, слуге верне, 1445
да ју туга прика и љута
цјећ болести тач чемерне
не обори посред пута!
Али ке сад око моје
прем замјерно чудо гледа? 1450
Здрава је наша Андромеда!
Који витез ш њом оно је?
КРАЉИЦА
Драга кћерце, то си жива,
али сјена твоја то је
ка, за утажит туге моје, 1455
у хаљинах твојијех прибива?
АНДРОМЕДА
Жива, мајко, жуђенога
ево уза ме слободника
кога мени за драгога
небо пода вјереника! 1460
Да сте обишли све државе
и крајине све од свијета,
нигдје од веће дике и славе
ви не бисте нашли зета.
Перзео је он храбрени, 1465
син велики богу Јову,
он пристрашну срду ову
сад придоби и окамени.
На крилату коњу оному
долетио је с неба згара 1470
по храбренству славну свому
да срдиту звијер похара.
КРАЉИЦА
Кô страшива, кô немила
.........................................
моја драга кћерце, била 1475
немилосна она срда?
Мним да слику страшну толи
није видјела земља прије,
кад сам поглед ње охоли
поразио тебе није. 1480
КРАЉ
Хваљен буди, милостиви
славни од неба краљу Јове,
ки нас, засве да смо криви,
изе од тешке штете ове.
................................................ 1485
................................................
................................................
................................................
Није могô нитко ини
нег ти чудном твојом моћи 1490
нашу кћерцу злој живини
отет и њој врха доћи.
Прем се хтјело да ти будеш
слетјет с неба стране свете
да сахраниш и сабљудеш 1495
њу од тешке силне штете,
зато покли мили удеси
за погодит нашој срећи
ктјеше да ти под небеси
Андромеду будеш стећи, 1500
ужива’ урес ње честити,
с драга срца ја ти ју давам,
с нам ћеш поред господити
етиопскијем свијем државам.
ПЕРЗЕО
Свијетли краљу, ја не могу 1505
нег срчано захвалити
на доброту твоју многу
и држан ти вас вијек бити.
Све што се је догодило
вашој кћерци пуној уреса, 1510
без хотјења није било
свемогућијех од удеса,
тим ја примам с добре воље
што ми тва влас заповиједа,
свијетло уживај ти пристоље, 1515
само је моја Андромеда.
Ш њоме у грчке стране родне
ја ћу справит мê ступаје,
а ти с дружбом љуби угодне,
краљу, влада’ ове краје! 1520
КРАЉ
Прво у свијетле ход’мо дворе,
кô је достојно пировати,
пака ћемо разговоре
међу нами те имати.
КРАЉИЦА
Веоми сам мирна у себи, 1525
о витеже, ја остала,
ер весела чес под неби
нашу је кћерцу теби дала,
нека се од ње буде остати
врли дјевер мој Финео 1530
ки хотећи њу имати
љуто мене бијеше смео.
Ћуд његова и грдоба
сасма охола, прем немила
мени у ниједно бријеме и доба 1535
ни Андромеди не би мила.
С вуковим се кротке овчице
неће угодит увијек вика,
а љепахне дјевојчице
неће грда вјереника. 1540
КРАЉ
Мним Финео да ће сада
гњеван бити нада свијема,
ер кћи наша лијепа и млада
подала се јес друзијема,
ну је тријеби да самири 1545
срце охоло и опако
и да жељу другу тири,
ер није могло бит инако.
Смрти из руке витез ови
Андромеду нашу оте, 1550
и он ће над свијем витезови
свијетô уживат ње липоте.
Њему је на свијети из рука ниткоре
свôм силом отети ни уграбит не море.
ПЕРЗЕО
И Финеа и свакога 1555
ко се опријет буде мени
моја ће стрт крипос многа
или учинит ступ камени.
Овако све силе сламам ја неправе
и кротим охоле немиле све главе. 1560
КРАЉ
Смири жељу твоју прику,
о небески славни роде,
ер не могу тву велику
крипос смести ниједне згоде.
Ти с љуби твом драгом дни мирне проводи, 1565
коју ти с твом снагом од смрти слободи.
Овако су одлучили
милостиви давно удеси,
тријеби је да се свак усили
хтјење слиједит од небеси. 1570
А сад, верни моји дворници
и дворкиње пуне дике,
слав’те уједно сви колици
изабране вјеренике!
И ти весео заједно ш њима, 1575
редовниче мудри и знани,
овди морскијем прид крајима
влас вишњега хвалит стани,
докли пака с вељом диком
када у град уљеземо 1580
прид Амона Јова сликом
хвалити ју ми станемо.
КОР ДВОРНИКА И ДВОРКИЊИЦА
О младци гиздавиЈ кијех срећа примила
с великом љубави складно је здружила,
на дјела љувена весели хрлите, 1585
на добра жуђена, на игре честите,
хрлите сладости медене уживат
и с драгом радости слатко се целиват:
одкли је вишњи свијет и небо створио,
младости таке цвијет није се здружио. 1590
РЕДОВНИК
О неисхитна и велика
божја властиЈ ку под неби
све што умрлијех јес језика
вијеку изријети могло не би,
кој почетка није ни бити 1595
ниједнијем вијеком сврхе неће,
прид ке поглед вјековити
све се умрле купе среће,
ах, тешко ти тва десница
пуна гњева и врлине 1600
опћи орити земљи ница
људске злоће и кривине.
Ну колико на охоли
гријех се каже она огњена,
толико се брзо умоли 1605
врху срца поднижена.
Нетом снижна Касиопе
божицам се морскијем склони,
силне дажде, страшне утопе
ти од наше стране уклони, 1610
паче јоште блага и мила
драгу кћерцу ње слободи
с худа удеса и немила
да не изгине у овој води.
И не само од зла прика 1615
цвијет слободи ње младости
нег јој пода вјереника
у ком сјају све свјетлости.
КОР ДВОРНИКА И ДВОРКИЊИЦА
О младци гиздави, кијех срећа примила
с великом љубави складно је здружила, 1620
на дјела љувена весели хрлите,
на добра жуђена, на игре честите,
хрлите сладости медене уживат
и с драгом радости слатко се целиват:
одкли је вишњи свијет и небо створио, 1625
младости таке цвијет није се здружио.
Ко би вијеку промислио,
ко би игда могô рећи
да ће нам дан толи био
из године страшне истећи? 1630
Успомена наша и згода
биће кадгод драга чути
и доходнијех сред народа
неће вику попшути.
Умрли ће сви колици 1635
припијевати послух прави
ки би у правој дјевојчици
родне стране рад љубави,
Најдража је и најслађа
радос људска у рођењу 1640
од крипости ка се рађа
по велику устрпјењу.
СВРХА
|
|
