Аналфабета (шала у једном чину)/7
VII
НАЧЕЛНИК (задовољан, трља руке и шета као човек који је савесно испунио дужност).
ЊЕГОЗА ЖЕНА (долази): Ама шта је то, Бога ти, шта си ти то разговарао са Мицом, па сада једнако плаче?
НАЧЕЛНИК: Не трпим ананас у кући, па свршена ствар!
ЖЕНА: Шта не трпиш?
НАЧЕЛНИК: То што сам ти казао.
ЖЕНА: Не разумем те, човече божји!
НАЧЕЛНИК: И ког је нашла: једног аналфабету!
ЖЕНА: Ама ко је нашо?
НАЧЕЛНИК: Па твоја Мица!
ЖЕНА: Ју, шта говориш!
НАЧЕЛНИК: А знаш ли ти шта је то аналфабета?
ЖЕНА: А откуд бих ја то знала?
НАЧЕЛНИК: Е, кад не знаш, а ти питај онога који зна.
ЖЕНА: Па шта је то?
НАЧЕЛНИК: То је противник, разумеш ли, противник свега и свачега. Противник режима, противник државе, противник цркве, противник државног уређења, противник власти, противник породице, противник... једном речју: противник!... Ето, је л’ ти сад јасно?
ЖЕНА: Па јасно ми је, али шта ту сад има Мица?
НАЧЕЛНИК: Па, ето, спријатељила се с њим, па могу рећи још да је и она аналфабета. А кад је и она, онда си и ти као њена сестра. А кад си ти, онда сам и ја твој муж, и онда, ето... зар не видиш куд би нас то одвело?
ЖЕНА: Па видим, него питам да ли си ти сигуран да је он такав човек.
НАЧЕЛНИК: Ја, је ли? Ама, имам ја нос, жено, који уме свашта да омирише. Миришем ја њега већ годину дана.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|