Analfabeta (šala u jednom činu)/7
VII
NAČELNIK (zadovoljan, trlja ruke i šeta kao čovek koji je savesno ispunio dužnost).
NjEGOZA ŽENA (dolazi): Ama šta je to, Boga ti, šta si ti to razgovarao sa Micom, pa sada jednako plače?
NAČELNIK: Ne trpim ananas u kući, pa svršena stvar!
ŽENA: Šta ne trpiš?
NAČELNIK: To što sam ti kazao.
ŽENA: Ne razumem te, čoveče božji!
NAČELNIK: I kog je našla: jednog analfabetu!
ŽENA: Ama ko je našo?
NAČELNIK: Pa tvoja Mica!
ŽENA: Ju, šta govoriš!
NAČELNIK: A znaš li ti šta je to analfabeta?
ŽENA: A otkud bih ja to znala?
NAČELNIK: E, kad ne znaš, a ti pitaj onoga koji zna.
ŽENA: Pa šta je to?
NAČELNIK: To je protivnik, razumeš li, protivnik svega i svačega. Protivnik režima, protivnik države, protivnik crkve, protivnik državnog uređenja, protivnik vlasti, protivnik porodice, protivnik... jednom rečju: protivnik!... Eto, je l’ ti sad jasno?
ŽENA: Pa jasno mi je, ali šta tu sad ima Mica?
NAČELNIK: Pa, eto, sprijateljila se s njim, pa mogu reći još da je i ona analfabeta. A kad je i ona, onda si i ti kao njena sestra. A kad si ti, onda sam i ja tvoj muž, i onda, eto... zar ne vidiš kud bi nas to odvelo?
ŽENA: Pa vidim, nego pitam da li si ti siguran da je on takav čovek.
NAČELNIK: Ja, je li? Ama, imam ja nos, ženo, koji ume svašta da omiriše. Mirišem ja njega već godinu dana.
|