Analfabeta (šala u jednom činu)/4
IV
NAČELNIK: Baš, pravo da ti kažem, g. Miko, nešto mi laknu. Jer kako bih odgovorio gospodinu ministru? Ne bih mu tek mogao reći: ne znam šta je to analfabeta. A ovako, kad pročita depešu, moraće i sam ministar pomisliti u sebi: vidiš li ti kako ovaj načelnik dobro poznaje prilike u svome srezu.
G. MIKA: Pa jeste, što kažete, moraće tako pomisliti. Samo znate, ne volim da se mešam u familijarne stvari, ali ja bih vam još nešto rekao.
NAČELNIK: Govori, g. Miko, govori slobodno.
G. MIKA: Pa znate, kod vas živi i vaša svastika, raspuštenica.
NAČELNIK: Jest, Mica.
G. MIKA: Pa eto, znate... U varoši se zucka, kako se ona mnogo gleda sa tim školskim nadzornikom.
NAČELNIK: Ma, Boga ti!
G. MIKA: Mnogo se govori o tome, pa znate, može to nekako...
NAČELNIK: Ama misliš li ti da između moje svastike i onoga analfabete postoji ono... Kako reče, g. Sve-ta, onu stranu reč, ono kad se upotrebljavaju žen-ske? Kanda ananas, jest, tako će biti! Pa misliš li ti da između njih postoji ananas?
G. MIKA: Ne znam da li postoji, ali bi bolje bilo da vi to presečete.
NAČELNIK: Ama kako da neću, i to odmah, ovoga časa. (Zvoni, pandur, koji uđe). Idi mi odmah zovi gospa Micu. Kaži ima jedno pismo za nju.
PANDUR (Ode).
NAČELNIK: Znaš, volim ovde da je zovem, neću pred ženom, ona bi je branila.
G. MIKA: A ja da izmaknem, nije red preda mnom da joj govorite. (Ode).
|