Алфа зла удовица

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Алфа зла удовица

Пошетала Алфа удовица
По чардаку по меку душеку,
Шетајући говорила млада:
„Ја сам млада, ја бих се удала,
„Да ми има ко погубит' сина, 5
„Дала бих му читлук на Загорје
„И уз читлук дванаест волова;
„Ако ли би њему мало било,
„Дала бих му бачву муселеза
„И уза њу слаткога мезета 10
„И дванаест печених патака,
„И сувише вјерна љуба била.“
Она мниде, нико је не чује,
Ал' је зачу слуга Усеине,
Па он оде кади у одају: 15
„Јел' истина, што си обећала?“
„Истина је, Усеине слуго!“
„Како ћу га погубити кадо?“
„Ласно ћеш га погубити, Усо!
„Стери њему мекане душеке, 20
„Мећи њему брусали јастуке,
„Покри њега кумашли јорганом,
„Па довати с чивилука ноже,
„Закољи га као јагње мало.“
Они мниду, нико их не чује, 25
Ал' то чује мила Фата ћерца,
Па опреми сина Усеина:
„Хајде сине у нову механу,
„Те дозови твојега даиџу,
„И реци му, да те зове ујна.“ 30
Брже Фату синак послушао,
Трком трче, те даиџу виче;
Кадје дош'о млади Мујезине,
Фата каже, што му вели мајка;
Кад то чуо млади Мујезине, 35
Он отиде двору бијеломе,
Па довати ножа са чивлука,
Те погуби слугу Усеина,
А старицу потиснуо мајку,
Нек се скита, кору љеба пита, 40
Ида с' друге науче памети.

Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Извор[уреди]

Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 96-97.