Pošetala Alfa udovica
Po čardaku po meku dušeku,
Šetajući govorila mlada:
„Ja sam mlada, ja bih se udala,
„Da mi ima ko pogubit' sina, 5
„Dala bih mu čitluk na Zagorje
„I uz čitluk dvanaest volova;
„Ako li bi njemu malo bilo,
„Dala bih mu bačvu museleza
„I uza nju slatkoga mezeta 10
„I dvanaest pečenih pataka,
„I suviše vjerna ljuba bila.“
Ona mnide, niko je ne čuje,
Al' je začu sluga Useine,
Pa on ode kadi u odaju: 15
„Jel' istina, što si obećala?“
„Istina je, Useine slugo!“
„Kako ću ga pogubiti kado?“
„Lasno ćeš ga pogubiti, Uso!
„Steri njemu mekane dušeke, 20
„Meći njemu brusali jastuke,
„Pokri njega kumašli jorganom,
„Pa dovati s čiviluka nože,
„Zakolji ga kao jagnje malo.“
Oni mnidu, niko ih ne čuje, 25
Al' to čuje mila Fata ćerca,
Pa opremi sina Useina:
„Hajde sine u novu mehanu,
„Te dozovi tvojega daidžu,
„I reci mu, da te zove ujna.“ 30
Brže Fatu sinak poslušao,
Trkom trče, te daidžu viče;
Kad je doš'o mladi Mujezine,
Fata kaže, što mu veli majka;
Kad to čuo mladi Mujezine, 35
On otide dvoru bijelome,
Pa dovati noža sa čivluka,
Te pogubi slugu Useina,
A staricu potisnuo majku,
Nek se skita, koru ljeba pita, 40
I da s' druge nauče pameti.
Srpske narodne pjesme iz Hercegovine (ženske), za štampu ih priredio Vuk Stef. Karadžić, (Troškom narodnijeh prijatelja), u Beču, u nakladi Ane udove V. S. Karadžića, 1866., str. 96-97.
