Али кога вила певати научи

Али кога вила певати научи Писац: Милица Стојадиновић Српкиња

Али кога вила певати научи,
Тај се с’ својом главом задуго не мучи,
Јер му пјесне слазе са неба висока,
Слуша их у жубору извора дубока.
Пјесне му пробуди румена зорица,
Пјесне му разбије зелена горица,
Пјесне му донесе зелено пролеће,
Остави му пјесне и када одлеће,
Тај у грудма наде пјесну за Косовом —
Облеће га вила будућности зором. —
Па што тако људи пакосно да вичу?
Ком је пјесна дата, том пјесне свуд ничу,
Кȏ кад треснеш воћку, а плод доле груне,
Тако пјесне оном, ком дȃ вила струне.

1854

Извор

• Ракитић Слободан, Антологија поезије српског романтизма, Београд: СКЗ, 2011, стр 298-299

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милица Стојадиновић Српкиња, умро 1878, пре 146 година.