Алибеговица

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Алибеговица

Дворе мела Алибеговица,
дворе мела, своје дворе клела:
„Двори моји, остали ми пусти!
Откад сам ја млада доведена,
ја иијесам своје мајке вид'ла." 5
То мнијаше да нико не чује,
ал' то слуша беже Алибеже,
па говори својој вјерној љуби:
„То покухај медене колаче,
па ти хајде мајци у походе." 10
То је она једва дочекала,
па покуха медене колаче,
она оде мајци у походе.
Кад је била на првом конаку,
хабер стиже и сићана књига: 15
„Врат' се натраг, Алибеговице,
куга ти се у двор уселила,
обе ти се кћери разбољеле."
„Не вратих се док не видим мајке,
да су вала и обадва сина." 20
Кад је била на другом конаку,
хабер стиже и сићана књига:
„Врат' се натраг, Алибеговице,
куга ти се у двор уселила,
оба ти се сина разболила." 25
„Не вратих се док не видим мајке,
да с' Алибег главом разболио."
Кад је била на трећем конаку,
хабер стиже и сићана књига:
„Врат' се натраг, Алибеговице, 30
куга ти се у двор уселила,
Алибег се главом разболио!"
Кад то чула Алибеговица,
што је поље од дванаест сахата,
она га је за шест прелетила! 35
Кад је била близу б'јела двора,
двије кћери у раку спустише,
а два сина раци донесоше,
Алибегу воду наставише.
Она сјела јаде јадовати: 40
„Двије кћери, двије кошутице,
а два сина, два оива сокола!
Алибеже, сунце иза горе!
Али ти ме бјеше_обасјало,
ал' ми одмах за горицу заће, 45
за горицу, под црну земљицу!"
У њојзи је живо срце пукло,
и умрије, жалосна јој мајка.

Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Извор[уреди]

Крњевић Хатиџа, Антологија народних балада, Српска књижевна задруга, Београд, 1978., стр. 207-208.