У ливади бијел шатор разапет,
Под шатором ситна трава зелена
И на трави ибришима серџаза,
На серџази мор кадиФе јастуци,
На њим' сједи алајбего Јергече. 5
Туд' пролази кауркиња на воду,
Ал' бесједи алајбего Јергече:
„Не ран' рано, кауркињо, на воду."
Ал' бесједи кауркиња дјевојка:
„Мени моја стара мајка говори, 10
„Да ураним свако јутро на воду."
Кад је пошла друго јутро на воду,
Уфати је алајбего Јергече:
„Стани море, кауркињо дјевојко!
„Да ти видим чарне очи трњине, 15
„Да ти љубим б'јело лице, к'о сунце,
„Да бесједим с твојим устма шећерним."
Ал' бесједи кауркиња дјевојка:
„Гдје су мојих девет браће јунака,
„Да уфате алајбега Јергече, 20
„Да му метну тешко гвожђе на ноге?
„Ако ли га сажалују, што је млад,
„Нек' га даду мени младој у руке,
„Метаћу га на зле муке, на руке."
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 401-402.
