Алајбеговић

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

0001 Ха жалости јадна ли ти јеси
0002 што задеси Сују харамбашу,
0003 на крваву кавурску крајину.
0004 Е се диже Суја харамбаша
0005 од крваве Крује на крајину
0006 да лов лови кавурској крајини,
0007 да лов лови младе Црногорце
0008 и њихове да плијени овце,
0009 да их ћера Круји и Епиру,
0010 а не знаде, жалосна му мајка,
0011 да ће ками лова уловити
0012 из крајине мале Горе Црне;
0013 јоште њему боже не помози,
0014 е га добар јунак опазио
0015 од крајине, брате, црногорске,
0016 по имену војвода Стеване.
0017 Јунак скупи неколико другах,
0018 ништа више од стотине другах,
0019 па поћера Сују арамбашу,
0020 поћера га по гори зеленој,
0021 изгуби му другах седамдесет,
0022 ал’ и Суји мало бог помога,
0023 јуначке га ноге уграбише
0024 те утече Скадру бијелому,
0025 пак из Скадра ситну књигу пише,
0026 а шиље је Круји крвавојзи
0027 на дворове брата Имбрахима.
0028 Овако му Суја говораше:
0029 "Брате мио, луди Имбрахиме!
0030 У зо час сам чету покупио,
0031 да лов ловим у влашку крајину,
0032 ни улових лова ни шићара;
0033 зло нанесе војводу Стевана,
0034 погуби ми другах седамдесет,
0035 да на ноге пјешке не утекох,
0036 ћаше мене жива уфатити;
0037 него, брате, ако бога знадеш,
0038 и нашега свеца Мухамеда,
0039 та на свињску кожу не клањао,
0040 ни на турску вјеру похулио,
0041 ти опреми хата два најбоља,
0042 хајде брже Скадру бијеломе,
0043 донеси ми штогођ од оружја
0044 те у злато сухо оковати,
0045 е ћу звати војводу Стевана
0046 од крваве кавурске крајине
0047 да ми иде на мејдан јуначки
0048 насред равна Поља Ћемовскога."
0049 Кад Имбрахим танку књигу прими,
0050 и кад виђе што му Суја пише,
0051 он опреми хата два најбоља,
0052 ево брату у сусрету пође,
0053 а кад Скадру на Бојану дође,
0054 он ту Суја брата свога нађе,
0055 пак ђе га је момче угледало,
0056 онђе Суји брату бесједило:
0057 "Хајде, брате, дома да идемо,
0058 прођ’ се, брате, хала и мејдана!
0059 Ал’ не знадеш војводу Стевана,
0060 знаш ли, брате, јес’ ли запазио,
0061 шта учини војвода Стеване
0062 од четири брата Муселића?
0063 Кад на мегдан њему изидоше,
0064 све четири сам уфати живе,
0065 поведе их на своје дворове,
0066 ту је њима изгубио главе
0067 и главама кулу окитио."
0068 Таде Суја њему бесједио:
0069 "Имбрахиме, гори од ђевојке!
0070 А ја мишљах да си јунак бољи.
0071 Кад не били по два за једнога,
0072 не родила мајка ни једнога!"
0073 Па написа лист књиге бијеле,
0074 а шиље је Вучићевић Стеву:
0075 "Чуј ме добро, војвода Стеване!
0076 Ако те је Спркиња родила,
0077 хајде шјутра мене на мејдану,
0078 на сред равна Поља Ћемовскога;
0079 немој мене чинит пријевару,
0080 не вод’ с’ собом друга ни једнога,
0081 ни ја нећу водит ђавољега,
0082 него сами да се обидемо,
0083 да видимо ко је јунак бољи."
0084 Кад војводу књига допанула,
0085 два дуката муштулука даје,
0086 некће узет коња дебелога,
0087 него пјешке пође на опанке,
0088 а кад дође на Поље Ћемовско,
0089 али га је Туре преварило:
0090 Турчин с братом на мејдан дошао!
0091 А кад виђе војвода Стеване
0092 јере хоће јунак погинути,
0093 од образа ужди џевердара
0094 те погоди Сују харамбашу
0095 посред жива срца јуначкога,
0096 на зрно му срце извадио,
0097 жива фата лудог Имбрахима,
0098 пак је њему ријеч бесједио:
0099 "Хајде збогом, луди Имбрахиме!
0100 Иди дома на своје дворове,
0101 опрашћам ти живот на мејдану."
0102 Узе Стефан Сујино оружје
0103 и његова хата дебелога,
0104 здраво пође на своје дворове.
0105 Још је био доклен је живио,
0106 Још је био Турке јастребове,
0107 свуђ’ мејдане њима односио;
0108 војвода је узданица жива,
0109 жив је нама Стефан у пјесмама,
0110 а души му покој и весеље!