Alajbegović

0001 Ha žalosti jadna li ti jesi
0002 što zadesi Suju harambašu,
0003 na krvavu kavursku krajinu.
0004 E se diže Suja harambaša
0005 od krvave Kruje na krajinu
0006 da lov lovi kavurskoj krajini,
0007 da lov lovi mlade Crnogorce
0008 i njihove da plijeni ovce,
0009 da ih ćera Kruji i Epiru,
0010 a ne znade, žalosna mu majka,
0011 da će kami lova uloviti
0012 iz krajine male Gore Crne;
0013 jošte njemu bože ne pomozi,
0014 e ga dobar junak opazio
0015 od krajine, brate, crnogorske,
0016 po imenu vojvoda Stevane.
0017 Junak skupi nekoliko drugah,
0018 ništa više od stotine drugah,
0019 pa poćera Suju arambašu,
0020 poćera ga po gori zelenoj,
0021 izgubi mu drugah sedamdeset,
0022 al’ i Suji malo bog pomoga,
0023 junačke ga noge ugrabiše
0024 te uteče Skadru bijelomu,
0025 pak iz Skadra sitnu knjigu piše,
0026 a šilje je Kruji krvavojzi
0027 na dvorove brata Imbrahima.
0028 Ovako mu Suja govoraše:
0029 "Brate mio, ludi Imbrahime!
0030 U zo čas sam četu pokupio,
0031 da lov lovim u vlašku krajinu,
0032 ni ulovih lova ni šićara;
0033 zlo nanese vojvodu Stevana,
0034 pogubi mi drugah sedamdeset,
0035 da na noge pješke ne utekoh,
0036 ćaše mene živa ufatiti;
0037 nego, brate, ako boga znadeš,
0038 i našega sveca Muhameda,
0039 ta na svinjsku kožu ne klanjao,
0040 ni na tursku vjeru pohulio,
0041 ti opremi hata dva najbolja,
0042 hajde brže Skadru bijelome,
0043 donesi mi štogođ od oružja
0044 te u zlato suho okovati,
0045 e ću zvati vojvodu Stevana
0046 od krvave kavurske krajine
0047 da mi ide na mejdan junački
0048 nasred ravna Polja Ćemovskoga."
0049 Kad Imbrahim tanku knjigu primi,
0050 i kad viđe što mu Suja piše,
0051 on opremi hata dva najbolja,
0052 evo bratu u susretu pođe,
0053 a kad Skadru na Bojanu dođe,
0054 on tu Suja brata svoga nađe,
0055 pak đe ga je momče ugledalo,
0056 onđe Suji bratu besjedilo:
0057 "Hajde, brate, doma da idemo,
0058 prođ’ se, brate, hala i mejdana!
0059 Al’ ne znadeš vojvodu Stevana,
0060 znaš li, brate, jes’ li zapazio,
0061 šta učini vojvoda Stevane
0062 od četiri brata Muselića?
0063 Kad na megdan njemu izidoše,
0064 sve četiri sam ufati žive,
0065 povede ih na svoje dvorove,
0066 tu je njima izgubio glave
0067 i glavama kulu okitio."
0068 Tade Suja njemu besjedio:
0069 "Imbrahime, gori od đevojke!
0070 A ja mišljah da si junak bolji.
0071 Kad ne bili po dva za jednoga,
0072 ne rodila majka ni jednoga!"
0073 Pa napisa list knjige bijele,
0074 a šilje je Vučićević Stevu:
0075 "Čuj me dobro, vojvoda Stevane!
0076 Ako te je Sprkinja rodila,
0077 hajde šjutra mene na mejdanu,
0078 na sred ravna Polja Ćemovskoga;
0079 nemoj mene činit prijevaru,
0080 ne vod’ s’ sobom druga ni jednoga,
0081 ni ja neću vodit đavoljega,
0082 nego sami da se obidemo,
0083 da vidimo ko je junak bolji."
0084 Kad vojvodu knjiga dopanula,
0085 dva dukata muštuluka daje,
0086 nekće uzet konja debeloga,
0087 nego pješke pođe na opanke,
0088 a kad dođe na Polje Ćemovsko,
0089 ali ga je Ture prevarilo:
0090 Turčin s bratom na mejdan došao!
0091 A kad viđe vojvoda Stevane
0092 jere hoće junak poginuti,
0093 od obraza uždi dževerdara
0094 te pogodi Suju harambašu
0095 posred živa srca junačkoga,
0096 na zrno mu srce izvadio,
0097 živa fata ludog Imbrahima,
0098 pak je njemu riječ besjedio:
0099 "Hajde zbogom, ludi Imbrahime!
0100 Idi doma na svoje dvorove,
0101 oprašćam ti život na mejdanu."
0102 Uze Stefan Sujino oružje
0103 i njegova hata debeloga,
0104 zdravo pođe na svoje dvorove.
0105 Još je bio doklen je živio,
0106 Još je bio Turke jastrebove,
0107 svuđ’ mejdane njima odnosio;
0108 vojvoda je uzdanica živa,
0109 živ je nama Stefan u pjesmama,
0110 a duši mu pokoj i veselje!