Моли Бога Џавер-беговица,
Моли Бога да роди девојку:
Од мила би лепо име дала,
Лепо име Малкада девојка;
Кад би када до воде дорасла, 5
Сребрну би видру куповала;
Кад би када до веза дорасла,
Дала би је тефтедаром ујком,
Ујци би је књигу научили,
А ујнице ситним везом вести. 10
Што молила Џавер-беговица,
Што молила, то јој Бог и дао,
Бог јој даде и роди девојку,
Лепо јој је име наденула,
Лепо име Малкада девојка. 15
Кад Малкада до воде дорасла,
Ср[е]б[р]ну јој видру куповала;
Кад Малкада до веза дорасла,
Дала ју је тефтедаром ујком,
Ујци су је књигу научили, 20
А ујнице ситним везом вести.
Мори куга посред Сарајева,
Она мори и старо и младо
И раставља и мило и драго.
Књигу пише Малкада девојка, 25
Па је шаље својој милој мајци,
У књизи је мајци говорила:
„Куга мори посред Сарајева,
Она мори и старо и младо
И раставља и мило и драго. 30
И мене ће с тобом раставити,
Дођи дакле у петак у подне!"
Не отишла Џавер-беговица,
Не отишла у петак у подне,
Већ је от’ла суботи по подне. 35
Ал' Малкаду носе на носила —
Лепо су је оправили ујци,
Јошт је лепше ожалиле ујне:
„Ој Малкада, наша нећакињо,
Гди је твоја стара мила мајка? 40
Јошт те није ни видила младу,
Ни видила к’о ни целивала!”
Сусрета ји Џавер-беговица,
Па беседи на сусрету мајка:
„Бога вама, млади носиоци, 45
Да л' је умро јединац у мајке?”
Беседили млади носиоци:
„Није умро јединац у мајке,
Већ умрла Малкада девојка,
И она је једина у мајке, 50
Али није код ње сада мајка,
Већ ујнице и ујаци њени!”
Беседи им Џавер-беговица:
„Стан'те мало, млади носиоци,
Пустите је на траву зелену 55
Да је мртву бар целује мајка
Кад је живу целивала није!”
Пустише је млади носиоци,
Пустише је на траву зелену;
Жива јој се домакнула мајка, 60
А мртва се од ње одмакнула.
Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, књига прва, различне женске пјесме, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1973., стр. 245-247.
