Moli Boga Džaver-begovica,
Moli Boga da rodi devojku:
Od mila bi lepo ime dala,
Lepo ime Malkada devojka;
Kad bi kada do vode dorasla, 5
Srebrnu bi vidru kupovala;
Kad bi kada do veza dorasla,
Dala bi je teftedarom ujkom,
Ujci bi je knjigu naučili,
A ujnice sitnim vezom vesti. 10
Što molila Džaver-begovica,
Što molila, to joj Bog i dao,
Bog joj dade i rodi devojku,
Lepo joj je ime nadenula,
Lepo ime Malkada devojka. 15
Kad Malkada do vode dorasla,
Sr[e]b[r]nu joj vidru kupovala;
Kad Malkada do veza dorasla,
Dala ju je teftedarom ujkom,
Ujci su je knjigu naučili, 20
A ujnice sitnim vezom vesti.
Mori kuga posred Sarajeva,
Ona mori i staro i mlado
I rastavlja i milo i drago.
Knjigu piše Malkada devojka, 25
Pa je šalje svojoj miloj majci,
U knjizi je majci govorila:
„Kuga mori posred Sarajeva,
Ona mori i staro i mlado
I rastavlja i milo i drago. 30
I mene će s tobom rastaviti,
Dođi dakle u petak u podne!"
Ne otišla Džaver-begovica,
Ne otišla u petak u podne,
Već je ot’la suboti po podne. 35
Al' Malkadu nose na nosila —
Lepo su je opravili ujci,
Jošt je lepše ožalile ujne:
„Oj Malkada, naša nećakinjo,
Gdi je tvoja stara mila majka? 40
Jošt te nije ni vidila mladu,
Ni vidila k’o ni celivala!”
Susreta ji Džaver-begovica,
Pa besedi na susretu majka:
„Boga vama, mladi nosioci, 45
Da l' je umro jedinac u majke?”
Besedili mladi nosioci:
„Nije umro jedinac u majke,
Već umrla Malkada devojka,
I ona je jedina u majke, 50
Ali nije kod nje sada majka,
Već ujnice i ujaci njeni!”
Besedi im Džaver-begovica:
„Stan'te malo, mladi nosioci,
Pustite je na travu zelenu 55
Da je mrtvu bar celuje majka
Kad je živu celivala nije!”
Pustiše je mladi nosioci,
Pustiše je na travu zelenu;
Živa joj se domaknula majka, 60
A mrtva se od nje odmaknula.
Srpske narodne pjesme iz neobjavljenih rukopisa Vuka Stef. Karadžića, knjiga prva, različne ženske pjesme, Srpska akademija nauka i umetnosti, Odeljenje jezika i književnosti, Beograd 1973., str. 245-247.
