Џандрљив муж/27

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

ДЕЈСТВО ТРЕЋЕ
◄   8 9. 10   ►

9.


МАГА, ПРЕЂАШЊИ


МАГА (мало небрижљиво обучена): Ето и ја сам се обукла.
НИКОЛА: Фала богу; а зашто ниси малопре, да те писар затече?
МАГА: Ето, нисам могла да стигнем.
НИКОЛА: Еј, дртино моја! — Како ти стоји та шкуртељка? нешто егаво.
МАГА: Та добро је, добро је.
НИКОЛА: Видим, како је добро. (Намешта је.) Овде мало изео мољац; али ништа, само кад није све пропало.
СОФИЈА: Браца Нико, и ви канда нисте задовољни с браком?
НИКОЛА: Волио би да је Мага као ти.
СОФИЈА: А ви, куме?
КУМ: И ја бих волио, да је као ви.
СОФИЈА: А ти, Максо?
МАКСИМ: Мени пева срећа.
СОФИЈА: Ето вас тројица, па ни један није задовољан. Како си ти, секо, с твојим задовољна?
МАГА: Мој Ника, истина, каткад псује, али је опет врло добар.
СОФИЈА: Видите, па да зађемо по целој вароши, нећете наћи ни три да се на мужеве туже.
МАКСИМ: Дабогме, и не могу се тужити, кад су мужеви добри.
СОФИЈА: Ваљда ће се опет наћи који, да не ваља.
МАКСИМ: Ма како да не ваља, опет је бољи од жене.
СОФИЈА: Па зашто си потрчао да се брже-боље жениш, кад је тако зло?
МАКСИМ: Видиш је! — Море, коња сваки дан шибају и туку, па опет иде сам руди. Научен је, што ће.
СОФИЈА: Па кад сте научени, а ви ћутите.
НИКОЛА: Право кажеш, снао. Него, Маго, гледај да те види писар овако обучену, не би ли ми коју кукавицу и ти привредила.
МАГА: А како ћу, кад је, ето, отишао.
НИКОЛА: Иди те прођи поред одборске куће, може да ће те ко усмотрити; а о доброти, мислим, да су сви уверени.
МАКСИМ: А, Магина је доброта позната.
НИКОЛА: Иди, не дангуби.
МАГА: Ето мрзи ме.
НИКОЛА: Та иди, дртино, еј, куку леле!


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 163 године.