Љуба се Марка Краљевића преудаје

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Љуба се Марка Краљевића преудаје
5

0001 Синоћ мајка оженила Марка,
0002 Јутрос Марку била књига дође,
0003 Да млад Марко на војницу пође.
0004 Књигу штије Марко, дите младо,
0005 Књигу штије, сузом је облије:
0006 ”Бог те убио, била књиго моја!
0007 Стопро сам се јунак оженио,
0008 Нисам љуби добро ни видио,
0009 Камо л’ сам се лишца наљубио.”
0010 Мал га Јеле љуба угледала,
0011 Пак се врата Марку око врата:
0012 ”Шта је, Марко, прва срићо моја!
0013 Досад су ти књиге долазиле,
0014 Ниси тако сузе проливао.
0015 Окле књига, да је бор убио!”
0016 Својојљуби Марко проговара:
0017 ”О Јелино, вирна љубо моја!
0018 Ево мени била књига дође
0019 Од онога цара честитога,
0020 Да га дођем подворити јунак,
0021 Подворити за девет година,
0022 Да оставим Јелу, љубу своју,
0023 Да је оставим у бијелим дворим
0024 Са старицом остарилом мајком.
0025 Већ те молим, вирна љубо моја!
0026 Питај коња билицом пшеницом,
0027 Напој ми га студеном водицом,
0028 Нек ти иђем, вирна љубо моја!
0029 Нек ти иђем, подворити цара,
0030 Подворити девет годин’ дана.
0031 Чекај мене, вирна љубо моја!
0032 Чекај мене девет годин’ дана
0033 И десете половицу, душо!
0034 Не удај се, вирна љубо моја!
0035 Кол’ не дођем за девет година
0036 И девете половицу, душо!
0037 Удај ми се, за кога ти драго,
0038 Само немој за горег од мене,
0039 Мали не мој за Сењанин-Ива,
0040 То је моје коње тимарио.”
0041 Отолем се здраво подигнуо,
0042 Па када су били на растанку,
0043 Тад се маша у жеп од доламе
0044 И извади бурму сува злата,
0045 Па по дви је јунако поломио.
0046 С једном полом љуби даровао,
0047 Другу спрема у жеп од доламе,
0048 Пак отиде подворити цара.
0049 Не пролази ни година дана,
0050 Јелу просе свати са свих страна
0051 Занајвише Сењанин-Иване.
0052 Мали млада за никога не ће,
0053 Док не прође девет годин’ дана
0054 И десете, душо, половица.
0055 Када прође девет годин’ дана
0056 Десете, душо, половица,
0057 Јелу свати просе са свих страна
0058 Занајвише од Сења Иване,
0059 Ал баш млада за ниједног не ће,
0060 Већ за оног Сењанин-Ивана,
0061 Што је Марку коње тимарио.
0062 Љуто цвили младог марка Мајка,
0063 Љуто цвили и сузе пролије,
0064 Па вазимље перо и хартију,
0065 Те напише листак књиге биле:
0066 ”А мој Марко, моје дите драго¨!
0067 Али не знаш, али ти не ајеш,
0068 Да се твоја љуба преудаје,
0069 Да за кога, не би ни жалила,
0070 Нег за оног Сењанин-Ивана,
0071 Који твога коња тимарио.”
0072 Књигу штије Марко, дите младо,
0073 Књигу штије, сузам је пролије.
0074 Угледа га царе господаре,
0075 Па је Марку тијо бесидио:
0076 ”Шта је, Марко, вирна слуго моја!
0077 Окле књига, да је бор убије?
0078 Досад су ти њиге долазиле,
0079 Ниси тако сузе проливао,
0080 Што си сада, огњем изгорила!”
0081 Мали Марко цару одговара:
0082 ”Ах мој царе, мили господаре!
0083 Ево мени била књига дође
0084 Од старице, миле мајке моје,
0085 Да се моја љуба преудаје,
0086 Да за кога, не би ни жалио,
0087 Нег за оног Сењанин-Ивана,
0088 Што је моје тимарио коње.
0089 Већ те молим, мој честити царе!
0090 Да ме пустиш до бијела двора,
0091 Тврда ћу ти оставити јамца,
0092 Тврда јамца, Бога великога,
0093 Да ћу доћи до недиље дана,
0094 Да ћу доћи и донити даре.”
0095 Кад је царе ричи разумио,
0096 Овако је Марку бесидио:
0097 ”Ах мој Марко, вирна слуга моја!
0098 Ну се шетај уз крајне коморе,
0099 Донеси ми сребре теразије,
0100 Да ти мирим благо небројено,
0101 С чим ћеш доћи старој мајци својој.”
0102 Оде Марко уз крајне коморе
0103 И донесе сребра теразије.
0104 Цар му мири благо небројено,
0105 Па га отолем царе опремио.
0106 Отолем се здраво подигнуо.
0107 Боже мили, на дару ти вала!
0108 Књиге иђу три литња мисеца,
0109 Марко није нег три била дана.
0110 Кад је дошо исприд б’јелих двора,
0111 То у дворих дивно коло игра.
0112 Божју име је помоћ назовнуо:
0113 ”Божја помоћ, липа кита свста!”
0114 ” ”Да си здраво, незнана делијо!” ”
0115 Коња веже, ди и Марко веза
0116 И он сиди, ди и Марко сидио,
0117 Ћорду меће, ди и Марко мећао.
0118 За пуне га столе засидали,
0119 Ту се иде, рујно винце пије.
0120 А кад ми је било по обиду,
0121 Тада поче Марко бесидити:
0122 ”Да вам бора, липа кита свата!
0123 Ди је ваша млађана дивојка?
0124 Ма је моја велика срамота,
0125 Да ја вашу не даривам љубу.”
0126 Пак се маша у жеп од доламе,
0127 Вади пола бурме сува злата,
0128 Па дарује млађену дивојку.
0129 Кад то види млађена Јелена,
0130 Све сандуке своје приметнула,
0131 Док је ону полу налазила.
0132 Једну ми је с другом саставила,
0133 Па се вата Марку око врата:
0134 ”Шта је, Марко, прва срићо моја!
0135 Старије је сунце од мисеца,
0136 Старији је Марко од Ивана.”
0137 Ал бесиди Сењанин-Иване:
0138 ”Од отолем, један харамзаде!
0139 Не отворај се у туђе дивојке.”
0140 Ал бесиди Краљевићу Марко:
0141 ”Када јесам један харамзаде,
0142 Нудер амо да се огледамо.
0143 Ко ће кому срићу подилити.”
0144 Није мога тому одолити,
0145 Нег одоше на ’но поље равно
0146 И туте се они огледаше.
0147 Трже Марко од бедрице ћорду,
0148 Па му русу окинуо главу,
0149 Те је меће коњу у зобницу
0150 И носи је цару за јабуку.
0151 ”Бора теби, ти честити царе!
0152 Ево теби зелена јабука,
0153 Доресла је, узорила није.”
0154 Кад то види тај честити царе,
0155 И још га је боље даровао
0156 И натраг га двору повратио.



Извор[уреди]

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/2. Junačke pjesme, knjiga druga, uredio Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1897.