Ljuba se Marka Kraljevića preudaje5
0001 Sinoć majka oženila Marka,
0002 Jutros Marku bila knjiga dođe,
0003 Da mlad Marko na vojnicu pođe.
0004 Knjigu štije Marko, dite mlado,
0005 Knjigu štije, suzom je oblije:
0006 ”Bog te ubio, bila knjigo moja!
0007 Stopro sam se junak oženio,
0008 Nisam ljubi dobro ni vidio,
0009 Kamo l’ sam se lišca naljubio.”
0010 Mal ga Jele ljuba ugledala,
0011 Pak se vrata Marku oko vrata:
0012 ”Šta je, Marko, prva srićo moja!
0013 Dosad su ti knjige dolazile,
0014 Nisi tako suze prolivao.
0015 Okle knjiga, da je bor ubio!”
0016 Svojojljubi Marko progovara:
0017 ”O Jelino, virna ljubo moja!
0018 Evo meni bila knjiga dođe
0019 Od onoga cara čestitoga,
0020 Da ga dođem podvoriti junak,
0021 Podvoriti za devet godina,
0022 Da ostavim Jelu, ljubu svoju,
0023 Da je ostavim u bijelim dvorim
0024 Sa staricom ostarilom majkom.
0025 Već te molim, virna ljubo moja!
0026 Pitaj konja bilicom pšenicom,
0027 Napoj mi ga studenom vodicom,
0028 Nek ti iđem, virna ljubo moja!
0029 Nek ti iđem, podvoriti cara,
0030 Podvoriti devet godin’ dana.
0031 Čekaj mene, virna ljubo moja!
0032 Čekaj mene devet godin’ dana
0033 I desete polovicu, dušo!
0034 Ne udaj se, virna ljubo moja!
0035 Kol’ ne dođem za devet godina
0036 I devete polovicu, dušo!
0037 Udaj mi se, za koga ti drago,
0038 Samo nemoj za goreg od mene,
0039 Mali ne moj za Senjanin-Iva,
0040 To je moje konje timario.”
0041 Otolem se zdravo podignuo,
0042 Pa kada su bili na rastanku,
0043 Tad se maša u žep od dolame
0044 I izvadi burmu suva zlata,
0045 Pa po dvi je junako polomio.
0046 S jednom polom ljubi darovao,
0047 Drugu sprema u žep od dolame,
0048 Pak otide podvoriti cara.
0049 Ne prolazi ni godina dana,
0050 Jelu prose svati sa svih strana
0051 Zanajviše Senjanin-Ivane.
0052 Mali mlada za nikoga ne će,
0053 Dok ne prođe devet godin’ dana
0054 I desete, dušo, polovica.
0055 Kada prođe devet godin’ dana
0056 Desete, dušo, polovica,
0057 Jelu svati prose sa svih strana
0058 Zanajviše od Senja Ivane,
0059 Al baš mlada za nijednog ne će,
0060 Već za onog Senjanin-Ivana,
0061 Što je Marku konje timario.
0062 Ljuto cvili mladog marka Majka,
0063 Ljuto cvili i suze prolije,
0064 Pa vazimlje pero i hartiju,
0065 Te napiše listak knjige bile:
0066 ”A moj Marko, moje dite drago¨!
0067 Ali ne znaš, ali ti ne aješ,
0068 Da se tvoja ljuba preudaje,
0069 Da za koga, ne bi ni žalila,
0070 Neg za onog Senjanin-Ivana,
0071 Koji tvoga konja timario.”
0072 Knjigu štije Marko, dite mlado,
0073 Knjigu štije, suzam je prolije.
0074 Ugleda ga care gospodare,
0075 Pa je Marku tijo besidio:
0076 ”Šta je, Marko, virna slugo moja!
0077 Okle knjiga, da je bor ubije?
0078 Dosad su ti njige dolazile,
0079 Nisi tako suze prolivao,
0080 Što si sada, ognjem izgorila!”
0081 Mali Marko caru odgovara:
0082 ”Ah moj care, mili gospodare!
0083 Evo meni bila knjiga dođe
0084 Od starice, mile majke moje,
0085 Da se moja ljuba preudaje,
0086 Da za koga, ne bi ni žalio,
0087 Neg za onog Senjanin-Ivana,
0088 Što je moje timario konje.
0089 Već te molim, moj čestiti care!
0090 Da me pustiš do bijela dvora,
0091 Tvrda ću ti ostaviti jamca,
0092 Tvrda jamca, Boga velikoga,
0093 Da ću doći do nedilje dana,
0094 Da ću doći i doniti dare.”
0095 Kad je care riči razumio,
0096 Ovako je Marku besidio:
0097 ”Ah moj Marko, virna sluga moja!
0098 Nu se šetaj uz krajne komore,
0099 Donesi mi srebre terazije,
0100 Da ti mirim blago nebrojeno,
0101 S čim ćeš doći staroj majci svojoj.”
0102 Ode Marko uz krajne komore
0103 I donese srebra terazije.
0104 Car mu miri blago nebrojeno,
0105 Pa ga otolem care opremio.
0106 Otolem se zdravo podignuo.
0107 Bože mili, na daru ti vala!
0108 Knjige iđu tri litnja miseca,
0109 Marko nije neg tri bila dana.
0110 Kad je došo isprid b’jelih dvora,
0111 To u dvorih divno kolo igra.
0112 Božju ime je pomoć nazovnuo:
0113 ”Božja pomoć, lipa kita svsta!”
0114 ” ”Da si zdravo, neznana delijo!” ”
0115 Konja veže, di i Marko veza
0116 I on sidi, di i Marko sidio,
0117 Ćordu meće, di i Marko mećao.
0118 Za pune ga stole zasidali,
0119 Tu se ide, rujno vince pije.
0120 A kad mi je bilo po obidu,
0121 Tada poče Marko besiditi:
0122 ”Da vam bora, lipa kita svata!
0123 Di je vaša mlađana divojka?
0124 Ma je moja velika sramota,
0125 Da ja vašu ne darivam ljubu.”
0126 Pak se maša u žep od dolame,
0127 Vadi pola burme suva zlata,
0128 Pa daruje mlađenu divojku.
0129 Kad to vidi mlađena Jelena,
0130 Sve sanduke svoje primetnula,
0131 Dok je onu polu nalazila.
0132 Jednu mi je s drugom sastavila,
0133 Pa se vata Marku oko vrata:
0134 ”Šta je, Marko, prva srićo moja!
0135 Starije je sunce od miseca,
0136 Stariji je Marko od Ivana.”
0137 Al besidi Senjanin-Ivane:
0138 ”Od otolem, jedan haramzade!
0139 Ne otvoraj se u tuđe divojke.”
0140 Al besidi Kraljeviću Marko:
0141 ”Kada jesam jedan haramzade,
0142 Nuder amo da se ogledamo.
0143 Ko će komu sriću podiliti.”
0144 Nije moga tomu odoliti,
0145 Neg odoše na ’no polje ravno
0146 I tute se oni ogledaše.
0147 Trže Marko od bedrice ćordu,
0148 Pa mu rusu okinuo glavu,
0149 Te je meće konju u zobnicu
0150 I nosi je caru za jabuku.
0151 ”Bora tebi, ti čestiti care!
0152 Evo tebi zelena jabuka,
0153 Doresla je, uzorila nije.”
0154 Kad to vidi taj čestiti care,
0155 I još ga je bolje darovao
0156 I natrag ga dvoru povratio.
