Љуба Марка Краљевића за робље узета

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Љуба Марка Краљевића за робље узета

Синоћ се је Марко оженио,
До јутра му књига долазила
Од самога двора честитога;
Књигу гледа и сузе пролиева.
Виерна га је љуба погледала, 5
Овако му тихо говорила:
„Што т’ је Марко мој бијели другу,
„Ал’ си синоћ лошо вечерао,
„Ал’ ти ниесам љуба заугодна?“ —
„Није зато виерна љубо моја, 10
„Него смо се скором оженили,
„Још се ниесмо скупа наљубили,
„Душо моја оставит’ те морам.“ —
„Што ће рећи, мој бијели другу?“ —
„Морнм поћи, љубо виерна моја, 15
„Морам поћи цару у војницу;
„Али незнам љубо драга моја,
„Кому ћу те сада оставити,
„Хоћу л‘ брату, али милој мајки.“
Мислом мисли и намислио је, 20
Љубу своју мајки остављаше,
И овако тихо говораше:
„Виера моја, виерна љубо моја,
„Кад сц вратим у моје дворове.
„Лиепо ћу ти донест’ забилиежје, 25
„Забилиежје два прстена злата
„И јабуку јопет диаманта.“
Мисли Марко мило добро моје,
Мисли Марко да нечујц никор,
Ал’ га чује Кожулић војвода. 30
Иде Марко цару у дворове;
Кад је Марко у дворе дошао
Божију му помоћ називао:
„Бог помага’, царе добро моје!“
Царе му је помоћ одвраћао: 35
„Здраво доша’, мој виерни војниче!“
Туте стоји до два до три дана.
Кад прођоху до два до три дана
Марку су ти слуби гласи дошли,
Слаби гласи од друга својега, 40
Да је њему љуба поробљена
Од ниекога Кожулић јунака.
Моли Марко цара честитога:
,Ала царе мило добро моје,
„Ја те молим сада ал’ никада 45
„Пушти мене биеле дворе моје;
„Двору ми се слабо догодило
„Од ниекога Кожулић јунака,
„Љубу ми је за робље вазима’,
„Слару мајку коњем погазио. 50
„Пушти мене, царе добро моје,
„Нек Бог рече и блажена Госпе
„Да му врнем руге за срамоте.“
Ал’ му царе лиепо одговара:
,,Ја се бојим, Марко диете младо, 55
,,Да ћеш, Марко, лудо згубит’ главе.“
Ал’ говори Марко Краљевићу:
„Небој ми се, царе добро моје,
„Док ми буде на животу глава
„И десница вриедна рука моја 60
,,И при пасу свиетла ћорда моја,
„Ниј’ се нашло такова јунака
,,Кт ће Марка разстанути главом.“
Кад то чује царе господине
Он говори Марку Краљевићу. 65
,,С Богом појди, Марко добро моје,
,,С Богом појди, па натраг се врати.“
Марко се је брзо оправио,
Он оседла врана коња свога
И припаше свиетлу ћорду своју, 70
Пак он греде клоштру међу фратри,
Кад је доша’ клоштру међу фратри
Божју им је помоћ називао:
„Бог помага’, фратри барјактари!“
Фратри су му помоћ одвраћали: 75
„Здраво доша’ Марко Краљевићу!
,,Ка потриеба, теби биеше сада
,,Да си доша’ клоштру међу фратри?“—
,,Ја вас молим, драги моји фратри,
„Зазовте ми стрица драга мога.“ 80
Стриче му се брзо ускочио,
Пак се јави драгу Марку свому:
„Здраво Марко мој вриедни непуте,
„Ка потриеба теби биеше сада
,,Да си твога стрица доша’ наћи?“ — 85
Потриеба, је стриче добро моје,
„Помози ме, виера ти је моја,
,,Оли сада, оли никадаре.
„Кожул ми је дворе опалио
„И љубу ми за робље вазима’. 90
,,Ја те молим стриче добро моје,
„Подај мени те хаљине твоје
„Да ја идцм Кожулу јунаку
,,Да Бог даде и блажена Госпе
,,Да му врнем руге за срамоте.“— 95
„Добре воље, Марко добро моје,
„Дал’ ћу теби шта је теби драго,
„Диете моје немој згубит’ главе.“
Лиепо му јц Марко говорио:
„Нестраши се стриче добро моје, 100
,,Ја се ухвам у Бога мојега
„Ниј’ се нашло такова јунака
„Кт ће Марка разстанути главом.“
Стриц му пода све хаљине своје,
Па се Марко лиепо оправио, 105
Оправи се како да је фратар,
Пак зајаше на свога коњица,
Пак он греде дворе Кожулове.
Кад је доша’ у дворе његове,
У двору му помоћ називаше: 110
„Бог помага, дружинице моја,
„Дружинице од стана овога!
„Ја сам чуо а људи ми кажу
,,Да је овдие љуба Марковљева,
„Марко јој је скором погинуо, 115
„Погинуо клоштру међу фратри.
„Онде дојде све царева војска
„Пак је тужан клоштар поробила,
„С фратри ору како и с волови,
„На калежих рујно пију вино, 120
,,С параменти коње седливају.
„Кад то виду ти небоги фратри,
„Бога молу и блажену Госпу:
„Бог помори сву цареву војску!
„За тим вриеме мало послануло 125
,,На војску се облак напењива,
,,Из облака крвав паде камен,
„Пак помори мало и велико
„И меда њих Марка небогога,
„Пак је мени лиепо наручио 130
„Да му идем поздравити љубу
„Нека му се од душе спомиња.“
Кад то чује љуба Марковљева,
Брже шеће дворе Кожулове,
Цвиели, плаче као змија љута 135
И жалује Марка друга свога:
„Ала Марко добро драго моје,
,,Ај коњићу биела Марка мога,
,,Да си ми га драго оставио
„Гдие остане, гдие изгуби главе!“ 140
Пак се мећц руком у џепове
Вади ванка два дуката злата
Пак их даје стрицу игуману
Да се Марку од душе спомиња.
Кад то види Кожулић војвода, 145
Тад се њему јако на жал дало
Да та воли драга Марка свога,
Него њега Кожула војводу.
Кожул се је брзо ускочио
Милно ти је јунак заушио, 150
Зауши је женском заушницом.
Како ју је смилно ударио
Скочили јој до два кутња зуба.
Кад то види љуба Марковљева,
Цвиели, плаће како змија љула 155
И називље Марка драга свога:
„Ала Марко мило добро моје,
„Да би теби погледати било
„У чије сам руке запанула!
„Спомени се мило добро моје, 160
„Да ме туђи јунак ударио,
„Без милости мене ударио,
„А ти ниеси, добро драго моје,
„А ти ниеси никад за никада.“
Кад то види Марко Краљевићу, 165
Ал’ му се је крутно на жал дало,
Вади ћорду иза паса свога,
Пак удари Кожула јунака.
Како га је милно ударио
На пол га је јунак оставио, 170
Још је црну земљу оборио.
Кад то види та његова љуба,
Пак се меће на гола колиена,
И називље Марка драга свога:
„Ала Марко мило дубро моје, 175
„Што ћеш с маном, душо драга моја,
„Када ме је Кожул обљубио?
„Ма те молим, виера ти је моја,
„По сили ме је јунак обљубио,
„Већ по сили нег по доброј вољи.“ 180
Ал’ јој Марко лиепо одговара:
„Ништар зато, љубо драга моја,
„Ако те је Кожул обљубио
„Ма ти плати и главом и благом.

Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Извор[уреди]

Виенац уздарја народнога о Андији Качић-Миошићу на столиетни дан преминутја, 1861. у Задру, стр. 141-143.