Ljuba Marka Kraljevića za roblje uzeta

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu


Ljuba Marka Kraljevića za roblje uzeta

Sinoć se je Marko oženio,
Do jutra mu knjiga dolazila
Od samoga dvora čestitoga;
Knjigu gleda i suze prolieva.
Vierna ga je ljuba pogledala, 5
Ovako mu tiho govorila:
„Što t’ je Marko moj bijeli drugu,
„Al’ si sinoć lošo večerao,
„Al’ ti niesam ljuba zaugodna?“ —
„Nije zato vierna ljubo moja, 10
„Nego smo se skorom oženili,
„Još se niesmo skupa naljubili,
„Dušo moja ostavit’ te moram.“ —
„Što će reći, moj bijeli drugu?“ —
„Mornm poći, ljubo vierna moja, 15
„Moram poći caru u vojnicu;
„Ali neznam ljubo draga moja,
„Komu ću te sada ostaviti,
„Hoću l‘ bratu, ali miloj majki.“
Mislom misli i namislio je, 20
Ljubu svoju majki ostavljaše,
I ovako tiho govoraše:
„Viera moja, vierna ljubo moja,
„Kad sc vratim u moje dvorove.
„Liepo ću ti donest’ zabiliežje, 25
„Zabiliežje dva prstena zlata
„I jabuku jopet diamanta.“
Misli Marko milo dobro moje,
Misli Marko da nečujc nikor,
Al’ ga čuje Kožulić vojvoda. 30
Ide Marko caru u dvorove;
Kad je Marko u dvore došao
Božiju mu pomoć nazivao:
„Bog pomaga’, care dobro moje!“
Care mu je pomoć odvraćao: 35
„Zdravo doša’, moj vierni vojniče!“
Tute stoji do dva do tri dana.
Kad prođohu do dva do tri dana
Marku su ti slubi glasi došli,
Slabi glasi od druga svojega, 40
Da je njemu ljuba porobljena
Od niekoga Kožulić junaka.
Moli Marko cara čestitoga:
,Ala care milo dobro moje,
„Ja te molim sada al’ nikada 45
„Pušti mene biele dvore moje;
„Dvoru mi se slabo dogodilo
„Od niekoga Kožulić junaka,
„Ljubu mi je za roblje vazima’,
„Slaru majku konjem pogazio. 50
„Pušti mene, care dobro moje,
„Nek Bog reče i blažena Gospe
„Da mu vrnem ruge za sramote.“
Al’ mu care liepo odgovara:
,,Ja se bojim, Marko diete mlado, 55
,,Da ćeš, Marko, ludo zgubit’ glave.“
Al’ govori Marko Kraljeviću:
„Neboj mi se, care dobro moje,
„Dok mi bude na životu glava
„I desnica vriedna ruka moja 60
,,I pri pasu svietla ćorda moja,
„Nij’ se našlo takova junaka
,,Kt će Marka razstanuti glavom.“
Kad to čuje care gospodine
On govori Marku Kraljeviću. 65
,,S Bogom pojdi, Marko dobro moje,
,,S Bogom pojdi, pa natrag se vrati.“
Marko se je brzo opravio,
On osedla vrana konja svoga
I pripaše svietlu ćordu svoju, 70
Pak on grede kloštru među fratri,
Kad je doša’ kloštru među fratri
Božju im je pomoć nazivao:
„Bog pomaga’, fratri barjaktari!“
Fratri su mu pomoć odvraćali: 75
„Zdravo doša’ Marko Kraljeviću!
,,Ka potrieba, tebi bieše sada
,,Da si doša’ kloštru među fratri?“—
,,Ja vas molim, dragi moji fratri,
„Zazovte mi strica draga moga.“ 80
Striče mu se brzo uskočio,
Pak se javi dragu Marku svomu:
„Zdravo Marko moj vriedni nepute,
„Ka potrieba tebi bieše sada
,,Da si tvoga strica doša’ naći?“ — 85
Potrieba, je striče dobro moje,
„Pomozi me, viera ti je moja,
,,Oli sada, oli nikadare.
„Kožul mi je dvore opalio
„I ljubu mi za roblje vazima’. 90
,,Ja te molim striče dobro moje,
„Podaj meni te haljine tvoje
„Da ja idcm Kožulu junaku
,,Da Bog dade i blažena Gospe
,,Da mu vrnem ruge za sramote.“— 95
„Dobre volje, Marko dobro moje,
„Dal’ ću tebi šta je tebi drago,
„Diete moje nemoj zgubit’ glave.“
Liepo mu jc Marko govorio:
„Nestraši se striče dobro moje, 100
,,Ja se uhvam u Boga mojega
„Nij’ se našlo takova junaka
„Kt će Marka razstanuti glavom.“
Stric mu poda sve haljine svoje,
Pa se Marko liepo opravio, 105
Opravi se kako da je fratar,
Pak zajaše na svoga konjica,
Pak on grede dvore Kožulove.
Kad je doša’ u dvore njegove,
U dvoru mu pomoć nazivaše: 110
„Bog pomaga, družinice moja,
„Družinice od stana ovoga!
„Ja sam čuo a ljudi mi kažu
,,Da je ovdie ljuba Markovljeva,
„Marko joj je skorom poginuo, 115
„Poginuo kloštru među fratri.
„Onde dojde sve careva vojska
„Pak je tužan kloštar porobila,
„S fratri oru kako i s volovi,
„Na kaležih rujno piju vino, 120
,,S paramenti konje sedlivaju.
„Kad to vidu ti nebogi fratri,
„Boga molu i blaženu Gospu:
„Bog pomori svu carevu vojsku!
„Za tim vrieme malo poslanulo 125
,,Na vojsku se oblak napenjiva,
,,Iz oblaka krvav pade kamen,
„Pak pomori malo i veliko
„I meda njih Marka nebogoga,
„Pak je meni liepo naručio 130
„Da mu idem pozdraviti ljubu
„Neka mu se od duše spominja.“
Kad to čuje ljuba Markovljeva,
Brže šeće dvore Kožulove,
Cvieli, plače kao zmija ljuta 135
I žaluje Marka druga svoga:
„Ala Marko dobro drago moje,
,,Aj konjiću biela Marka moga,
,,Da si mi ga drago ostavio
„Gdie ostane, gdie izgubi glave!“ 140
Pak se mećc rukom u džepove
Vadi vanka dva dukata zlata
Pak ih daje stricu igumanu
Da se Marku od duše spominja.
Kad to vidi Kožulić vojvoda, 145
Tad se njemu jako na žal dalo
Da ta voli draga Marka svoga,
Nego njega Kožula vojvodu.
Kožul se je brzo uskočio
Milno ti je junak zaušio, 150
Zauši je ženskom zaušnicom.
Kako ju je smilno udario
Skočili joj do dva kutnja zuba.
Kad to vidi ljuba Markovljeva,
Cvieli, plaće kako zmija ljula 155
I nazivlje Marka draga svoga:
„Ala Marko milo dobro moje,
„Da bi tebi pogledati bilo
„U čije sam ruke zapanula!
„Spomeni se milo dobro moje, 160
„Da me tuđi junak udario,
„Bez milosti mene udario,
„A ti niesi, dobro drago moje,
„A ti niesi nikad za nikada.“
Kad to vidi Marko Kraljeviću, 165
Al’ mu se je krutno na žal dalo,
Vadi ćordu iza pasa svoga,
Pak udari Kožula junaka.
Kako ga je milno udario
Na pol ga je junak ostavio, 170
Još je crnu zemlju oborio.
Kad to vidi ta njegova ljuba,
Pak se meće na gola koliena,
I nazivlje Marka draga svoga:
„Ala Marko milo dubro moje, 175
„Što ćeš s manom, dušo draga moja,
„Kada me je Kožul obljubio?
„Ma te molim, viera ti je moja,
„Po sili me je junak obljubio,
„Već po sili neg po dobroj volji.“ 180
Al’ joj Marko liepo odgovara:
„Ništar zato, ljubo draga moja,
„Ako te je Kožul obljubio
„Ma ti plati i glavom i blagom.

Murat Sipan vinjeta.jpg



Reference[uredi]

Izvor[uredi]

Vienac uzdarja narodnoga o Andiji Kačić-Miošiću na stolietni dan preminutja, 1861. u Zadru, str. 141-143.