Фалила се дилбер Иконија
У амаму међу ђевојкама:
„Није друга стекла господара,
„Ко ја што сам Морњаковић-Јова:
„Кудгођ иде за руку ме води; 5
„Ђегођ сједне, на крило ме метне;
„Кад се куне, мноме се заклиње;
„Кад ја спавам на горњем чардаку,
„Тихо шеће, да ме не пробуди;
„Кад ме буди, у лице ме љуби: 10
„„Устан', срце, родило се сунце!""
Кад то зачу Ана удовица,
Облачи се штогођ љепше може,
Набјели се и нарумени се,
И навлачи танане обрве; 15
Па излази на авлијнска врата,
Одкуд Јово из чаршије шета,
Па говори Морњаковић-Јову:
„Ој Бога ти, Морњаковић-Јово!
„Што ће тебе љуба нероткиња? 20
„Већ ти узми мене удовицу,
„Родит ћу ти сина до године
„Златних руку и златнијех коса."
То је Јово Ану послушао,
Узео је за вјерну љубовцу; 25
Родила му сина до године
Златних руку и златнијех коса.
Кад то зачу дилбер Иконија,
Брже иде у нову чаршију,
Те узима свилене гајтане, 30
Па отиде у зелену башчу,
Објеси се о жутој неранчи.
Глас допаде Моњаковић-Јову:
„Објеси се дилбер Иконија." —
„Нек се вјеша, код мене је љепша.“ 35
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 581-582.
