Дивојка је крај горе стајала;
Од њезина лишца и липоте,
Сва се гора сјала као сунце,
Дивојка је лишцу говорила:
Да би знала бело лишце моје, 5
Да би знала ки ће те љубити,
Да ће тебе стар Мајар љубити,
По гори би чемерику брала,
Чим би тебе лишце умивала,
Да му будеш жухко и чемрно; 10
Да би знала бело лишце моје
Да ће тебе млад хрват љубити,
По гори би љубичицу брала,
Чим би тебе лишце умивала,
Да му будеш љубко и весело. 15
Хрватске народне пјесме, сакупљене страном по приморју а страном по граници, сабрао Стјепан Мажуранић, учитељ, свезак I, у Сењу, тиском и накладом Х. Лустера, 1876., стр. 160.
