Divojka je kraj gore stajala;
Od njezina lišca i lipote,
Sva se gora sjala kao sunce,
Divojka je lišcu govorila:
Da bi znala belo lišce moje, 5
Da bi znala ki će te ljubiti,
Da će tebe star Majar ljubiti,
Po gori bi čemeriku brala,
Čim bi tebe lišce umivala,
Da mu budeš žuhko i čemrno; 10
Da bi znala belo lišce moje
Da će tebe mlad hrvat ljubiti,
Po gori bi ljubičicu brala,
Čim bi tebe lišce umivala,
Da mu budeš ljubko i veselo. 15
Hrvatske narodne pjesme, sakupljene stranom po primorju a stranom po granici, sabrao Stjepan Mažuranić, učitelj, svezak I, u Senju, tiskom i nakladom H. Lustera, 1876., str. 160.
