Ја ураних и подраних рано на воду,
Кад на води драга моја лице умива,
Умисмо се, отрсмо се, пољубисмо се.
Драга драгу говорила: „О мој драгане!
„Немој, драги, ником казат' жив' ти била ја!" — 5
„Нећу, драга, ником казат', живљела ми ти!"
Јошт не дође б'јелу двору, чу јој и мајка.
„Рад' што, драги, каза мајци, не био ми жив!"
„Драго ми је, драга моја, хоћу, моја си."
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 239.
