Ja uranih i podranih rano na vodu,
Kad na vodi draga moja lice umiva,
Umismo se, otrsmo se, poljubismo se.
Draga dragu govorila: „O moj dragane!
„Nemoj, dragi, nikom kazat' živ' ti bila ja!" — 5
„Neću, draga, nikom kazat', življela mi ti!"
Jošt ne dođe b'jelu dvoru, ču joj i majka.
„Rad' što, dragi, kaza majci, ne bio mi živ!"
„Drago mi je, draga moja, hoću, moja si."
Srpske narodne pjesme, skupio ih i na svjet izdao Vuk Stefanović Karadžić, knjiga peta, u kojoj su različne ženske pjesme, državno izdanje, Biograd, Štamparija Kraljevine Srbije, 1896, str. 239.
