У свијету се наћ' не могаше,
Šто Јован бег љубу миловаше,
Од милости цвијећем је зваше,
Она му се љепше одзиваше:
„Што, Јоване, што је гаранфиле!“ 5
Жао било заови ђевојци,
Те је својој говорила мајци:
„О Богу ти, моја стара мајко!
„Ти упитај милу снаху нашу,
„Да нам каже биља од милости.“ 10
Ал' да видиш миле свекрвице,
Она иде снахи у одају:
„Снахо моја, Јован беговице!
„Кажи нама биља од милости,
„Да ја кажем мојој милој шћерци.“ 15
Она њојзи млада говорила:
„О Богу ми, моја свекрвице!
„Једно биље, доцна лијегање,
„Друго биље, рано устајање,
„Треће биље, неодговарање.“ 20
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 182.
