U svijetu se nać' ne mogaše,
Što Jovan beg ljubu milovaše,
Od milosti cvijećem je zvaše,
Ona mu se ljepše odzivaše:
„Što, Jovane, što je garanfile!“ 5
Žao bilo zaovi đevojci,
Te je svojoj govorila majci:
„O Bogu ti, moja stara majko!
„Ti upitaj milu snahu našu,
„Da nam kaže bilja od milosti.“ 10
Al' da vidiš mile svekrvice,
Ona ide snahi u odaju:
„Snaho moja, Jovan begovice!
„Kaži nama bilja od milosti,
„Da ja kažem mojoj miloj šćerci.“ 15
Ona njojzi mlada govorila:
„O Bogu mi, moja svekrvice!
„Jedno bilje, docna lijeganje,
„Drugo bilje, rano ustajanje,
„Treće bilje, neodgovaranje.“ 20
Srpske narodne pjesme iz Hercegovine (ženske), za štampu ih priredio Vuk Stef. Karadžić, (Troškom narodnijeh prijatelja), u Beču, u nakladi Ane udove V. S. Karadžića, 1866., str. 182.
