Љубав к роду

Извор: Викизворник
Мило Јововић

Све што мене окружује,
Подражује срце моје,
И савјет ми ови даје:
Љуби, љуби Српство твоје.

Зора рујна кад заруди,
Кад је оспу зраци благи;
Дивна ми се жеља буди,
Да ја љубим свој род драги.

Уздигнем ли очи горе,
Видим небо плаве боје,
Но њем зв'језде к'о да зборе:
Уби, љуби, Српство твоје.

Тихи вјетрић, мирис цв'јећа
И птичији пој умилни,
Све ме благим гласом сјећа,
Да ја љубим свој род силни.

Звона света кад забрује,
Глас анђелски шапће тио,
И с неба ми навјешћује,
Да ја љубим свој род мио.

Муња небом кад засине
И гром пукне смртоносни,
Жеља ми се и тад вине,
Да ја љубим род поносни.

Ах! Ко не би љубио те,
Мили српски завичају!
Пун си славе и дивоте,
А подобан за ме рају.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мило Јововић, умро 1916, пре 108 година.

Бар (Црна Гора), 1897. год., Мило Јововић, „Голуб“, број 11. и 12., у Сомбору, 1. јуна 1902., стр. 180.