Ја се припех на највише висине,
Еј, ој, роде мој![1]
Па погледах на најниже дубине,
Ђе ми љељен и кошута пландује.
Запех стр'јелу за злаћену тетиву. 5
Да устр'јелим виторога љељена;
Не устр'јелих виторога љељена,
Но устр'јелих под прстеном ђевојку.
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 284.
