Љељан пасе по загори траву

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


[Љељан пасе по загори траву]

Љељан пасе по загори[1] траву,
За дан пасе, за други болује,
А за трећи јаде јадикује.
Питала га из горице вила:
"Ој љељенче, шумско горско звјере, 5
Која ти је голема невоља?
Што ти пасеш по загори траву,
За дан пасеш, за други болујеш,
А за трећи јаде јадикујеш?”
"Не питај ме, вило из горице; 10
Имао сам једну кошутицу,
Отишла је за гору на воду,
Отишла је, па ми не долази!
Или ми је с пута заблудила,
Или су је ловци уватили, 15
Или ме је сасвим оставила,
И кошута другог преволила?
Ако ми је с пута заблудила,
Да Бог даде, да ме брзо нађе!
Ако су је ловци уватили, 20
Да Бог даде, мени се вратила!
Ако ме је сасвим оставила,
И љељана другог преволила,
Да Бог да ју ловци уватили!"



Референце[уреди]

  1. сакупљач је написао - загору (ћирилица) - вероватио је реч о омашци, уместо загорју (види: Вук 1/370), мада може бити и овде предложено - загори

Напомене[уреди]

Уз збирку Милеуснића:

Сигнатура етнолошке збирке: Етн. зб. 94-1-45

37. ЉЕЉАН ПАСЕ ПО ЗАГОРИ ТРАВУ - најстарији запис познат још из Ерлангенског рукописа (1720); Гароња бр.4 (Јелен пасе по горици траву; остали извори о песми у истој књизи стр.108)

Извор[уреди]

  • Српске народне пјесме из околине Пакраца и Пожеге: у записима Симе Д. Милеуснића, Загреб: Српско културно друштво Просвјета, 1998., стр. 96.