Јунаштво и удаја Златије Ђунлагића

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Јунаштво и удаја Златије Ђунлагића

0001 Огласи се на гласу дивојка
0002 У Будиму мисту везиреву,
0003 Липа Злате Ђунлагић-Алаге.
0004 Она с’ чула по Унђуровини,
0005 На дивојку просци навалили,
0006 Злату просе аге и спахије,
0007 Самих је тријест проси алајбега,
0008 Четир паше просе дивичицу.
0009 А веш аги просци додијали,
0010 Једно јутро рано подранио,
0011 Па он зове Злату јединицу.
0012 Кад му Златка у одају уђе,
0013 Баби своме руци полетила,
0014 У оби га руке пољубила,
0015 Она вели баби родитељу:
0016 „Што је, бабо, Ђунлагић-Алага,
0017 Што ти мене у одају вичеш?“
0018 „ „Ћери Злате, у мене једина!
0019 Веш су ми твоји просци додијали.
0020 Што ми биде билице шенице,
0021 Твоји ми је просци појидоше;
0022 А што биде јечма на годину,
0023 Просачки га коњи позобаше.
0024 Тебе проси сва Унђуровина:
0025 Тебе тријест проси алајбега,
0026 Па те паше просе Унђурлије,
0027 Деде казуј, за кога ћеш поћи,
0028 Ћери Злате, да т’ удаје бабо!“
0029 Њему Злате вели у одаји:
0030 „Слатки бабо, Ђунлагић-Алага!
0031 Ти родио, а ти охранио,
0032 Мореш ме бацит у дебело море.
0033 Ти би Злати хатор напунио.
0034 Својој души мисто уфатио:
0035 Да ме дадеш Ибри бајрактару,
0036 Бајрактару будимског везира.“
0037 Кад јој бабо чуо родитељу:
0038 „Ћери Злате, змија те шинула!
0039 Што ће теби Ибро бајрактару
0040 Код оваких ага и спахија
0041 И код паша па и бега наших?
0042 Ђене Ибре код Будима нема.
0043 Ено Ибре у тавници клетој,
0044 У тавници бана јањочкога,
0045 Ево, Злате, за седам година.
0046 Ђене у њег нигди ништа нема,
0047 Него сама у одаји мајка,
0048 У оби је очи ослипила
0049 Жалећ сина седам годиница.
0050 Има мрчу добра на јаслама,
0051 Има слугу сеиз-Марка свога,
0052 Што му мрчу храни великога,
0053 Па веш Ибро нигди никог нема.“
0054 А Златија баби говорила:
0055 „Ево ј’ вира, бабо родитељу!
0056 Ја ти аге ни спахије не ћу,
0057 А паше ти ни једнога не ћу,
0058 А бега ти не ћу ни једнога,
0059 Док је жива Ибре бајрактара,
0060 Ја се Злате удавати не ће.“
0061 Кад чу ага, што вели дивојка,
0062 А ага се појми на колино,
0063 Па је ага шину по образу,
0064 Злате паде у одаји билој.
0065 А Алага скочи у одаји,
0066 Па се фати перали канџије,
0067 А Златка се хитра прегодила,
0068 Па побиже одаји на врата,
0069 За њом ага кроз одају скаче,
0070 Хитрија се Златка прегодила,
0071 Ујагми му одаји на врата,
0072 Па побиже у своју одају,
0073 Иза себе врата притворила,
0074 А ага се натраг повратио.
0075 Липа цвили у одаји Злате,
0076 Она мисли, што ће и како ће,
0077 Све мислила, на једно смислила:
0078 Па дивојка у одаји клиси,
0079 Злате липа сандук отворила,
0080 Па повади дивојка одило,
0081 Облачи га кићена дивојка,
0082 А покупи рухо дивојачко,
0083 Метну печу, загрну фереџу,
0084 Па попаде рухо дивојачко,
0085 Па окрену кули низ мостове.
0086 Искочила у своју авлију,
0087 На авлијнска врата управила,
0088 Управи кули Ибре бајрактара.
0089 Кад у кулу ујагми дивојка,
0090 Око себе кулу притворила,
0091 Јер се боји бабе родитеља.
0092 Кад униђе у одају липа,
0093 Сиди мајка Ибре бајрактара,
0094 Злате јој салам у одаји викну,
0095 Старој мајци полетила руци,
0096 У оби је пољубила руке,
0097 А њој стара проговара мајка:
0098 „Ко ми салам у одаји виче,
0099 Ко ли мене у руке пољуби?“
0100 Њојзи вели Златија дивојка:
0101 „Стара мајко Ибре бајрактара!
0102 Теби снаха салам навикује,
0103 Па те снаха и у руке љуби,
0104 Злате липа Ђунлагић-Алаге.“
0105 А њој вели остарила мајка:
0106 „Мучи, Злате, луда ниси глава,
0107 Оклен мени снаха у одаји,
0108 Кад мог Ибре код Будима нема?
0109 Ено Ибре у тавници мога,
0110 У тавници бана јањочкога,
0111 Ево пуних седам годиница.“
0112 „ „Нека, мајко, милом Богу фала!
0113 Вавик мушко иде у тавницу,
0114 Бог ће дати, па це Ибро доћи.“ “
0115 То се чудо чуло по Будиму,
0116 Гдје је Злате кулу населила,
0117 Билу кулу Ибре бајрактара
0118 На срамоту баби родитељу.
0119 За то чуо будимски везиру,
0120 Па је везир пуштио телала,
0121 Па му телал виче по чаршији:
0122 „Није л’ мајка родила јунака,
0123 А сестрица брата охранила,
0124 Који б’ коња поклопио свога,
0125 Па он сашо до Јањока била,
0126 Потражио Ибру бајрактара?
0127 Везир би га чирјак учинио,
0128 Би му добру кулу начинио
0129 Код себека кано у себека,
0130 Дао му триста под мухуром кеса,
0131 Још би му село раје поклонио
0132 А леденој Драви на обали,
0133 У њему је шездесет димова.“
0134 Тако вика за недиљу дана,
0135 Везиру се нико не озива.
0136 Једно јутро везир подранио,
0137 Везир сиди у својој одаји,
0138 Па погледа граду и капији,
0139 А угледа дви младе катане.
0140 Ускочише на два коња вранца
0141 И дођоше до авлије биле,
0142 До авлије будимске валије,
0143 Осидоше ате у авлији,
0144 Па везиру ушли у даиру,
0145 Салам дали, скуту полетили,
0146 Они му љубе и скуте и руку,
0147 Измакли се, подвиш стали руке,
0148 А везир им вели у одаји:
0149 „Куд сте с’, дицо, тебдил учинили?
0150 Каж’те ми се, ко сте и оклен сте
0151 По племену и имену своме.“
0152 А двоје му дице говорило:
0153 „Чуј, везиру цару на мухуру!
0154 Јесмо дица Пеште Мустајбега:
0155 Алибеже, друго Хасанбеже,
0156 Па смо чули и хабер узели,
0157 Да јунака тражиш по Будиму,
0158 Да потражи бајрактара твога,
0159 Спремили се у каменој кули,
0160 Теби дошли хабер учинити:
0161 Ми ћемо оба до Јањока сићи,
0162 Потражити бајрактара твога.
0163 Ми не ћемо мала ни ирада,
0164 Вен ћемо сићи до Јањока била
0165 Раз хатора Бога великога
0166 И гајрета цара честитога,
0167 Пораз нама свију набодица
0168 По Будиму и Унђуровини.“
0169 А кад чуо будимски везиру,
0170 Сваком даде триста маџарија,
0171 А дица се натраг повратише,
0172 Посидоше ате у авлији,
0173 Отискоше граду на капију,
0174 Отискоше низ Мухачко равно
0175 Крај хајрата цара Сулејмана,
0176 Ударише низ Мухачко равно,
0177 На главицу ате истираше
0178 На главицу на Араповицу
0179 До ледена врила хаџијина.
0180 Од бунара ате отискоше
0181 Крај биљега Бејзе Печујкиње,
0182 У Бакоњу ате ускочили,
0183 Изиђоше врху на планину,
0184 Па су Крњу јелу натфатили:
0185 Веш дан прође, тавна ноћца дође.
0186 На Подравље ате истираше,
0187 Па ћуприју клету потфатише,
0188 Они Рабу воду пребродише,
0189 Отискоше у рапске лугове,
0190 На Јањочко ате истираше,
0191 А веш био данак освануо.
0192 Док Јањоку сишли на капију,
0193 Већ им жарко на доба ручањско.
0194 Ускочише у град на капију,
0195 Сашли кули јањочкога бана,
0196 Ускочише ате у авлију,
0197 На големо чудо нагазише:
0198 У авлији шездесет платника.
0199 Они своје ате осидоше,
0200 Па ходају, а коње водају,
0201 Погледаше два брата рођена:
0202 У авлију вода доведена,
0203 Вода бије на дван’ест фискија,
0204 А над водом тепа начинита,
0205 На њој сиди од Јањока бане
0206 И код њега до дви харамбаше,
0207 Једно Сава, а друго Остоја,
0208 Вино пију конда проливају.
0209 Онда Сава бану говорио:
0210 „Давор бане, мио господине!
0211 Би ли знао дви катане младе,
0212 Што водају до два коња врана?“
0213 „ „Не знам, Сава, вридан харамбаша!“ “
0214 „Е мој бане, жалосна ти маја!
0215 Кад ти не знаш оба бега млада,
0216 Оба сина Пеште Мустајбега
0217 Алибега па и Хасанбега.
0218 Они су сашли твојој билој кули
0219 Пораз Ибре вридна бајрактара,
0220 Бајрактара будимског везира
0221 И раз твоје на рамену главе.
0222 Него бане, мио господине:
0223 Хај ти бижи у камену кулу,
0224 Док је твоја на рамену глава!“
0225 Бане скочи са тепе ледене,
0226 Па ускочи у камену кулу,
0227 А од куле врата притворио,
0228 Он изиђе у своју одају,
0229 Па он сиде код џама пенџера,
0230 Своје оби виче харамбаше:
0231 „Давор моје оби харамбаше!
0232 Како вам море винце кроз гр’оце,
0233 Вино пити, очима гледати
0234 Два Турчина у мојој авлији,
0235 Оба сина Пеште Мустајбега?“
0236 А кад чула два бешчића млада,
0237 Фатише се својих џехведара,
0238 Уз кулу им грла окренуше
0239 До пенџера бану јањочкоме:
0240 Пукоше им мали џехведари,
0241 Обронише беден под пенџери,
0242 А побиже бане од пенџера.
0243 Платници их љуто околише,
0244 Међу се их у халку узеше,
0245 А скочише оби харамбаше,
0246 Скочи Сава бегу Алибегу,
0247 А Остоја лети Хасанбегу,
0248 Сијнуше дици голотрбе ћорде,
0249 Погубише оби харамбаше.
0250 А све бане са пенџера виче:
0251 „Не шал’те се, моји плаћеници,
0252 Не удрите, вен уфат’те живе!
0253 Бољу ћу вам плаћу избавити.“
0254 Пребише бези халис-демишћије,
0255 На њима се састаше солдати.
0256 Док обадва бега освојише,
0257 Тријест их је мајка пожелила,
0258 Ал залуду, кад их уфатише!
0259 А испаде бане у авлију,
0260 Затвори их оба у тавницу.
0261 Кад су бези сишли у тавницу,
0262 На големо чудо нагазили:
0263 Још нађоше тридесет сужања,
0264 Све сужања из Унђуровине,
0265 А све што су сашли до Јањока
0266 Пораз Ибре, вридна бајрактара,
0267 А везиру ни за једног не зна
0268 Посли дице Пеште Мустајбега.
0269 Јанда сиди Ибро бајрактару,
0270 Њему била халка око врата,
0271 А лисице момку на рукама,
0272 Букагије тешко на ногама.
0273 Салам дала оба бега млада,
0274 А сви сужњи салам отпримили,
0275 А испред њих на ноге скочили,
0276 Сви безима хожгелдију дају:
0277 „Јесте л’ браћо, здраво и весело?“
0278 Настраг Ибро хожгелдију даје:
0279 „Јесте л’ здраво, оби серхатлије,
0280 Оклен ли сте, од сента којег сте,
0281 Зашто ли сте допали невоље?“
0282 Њему веле оба бега млада:
0283 „Бајрактару будимског везира!
0284 Јесмо дица Пеште Мустајбега,
0285 Ми смо сишли за те провидити,
0286 Па ево, браћо, допали невоље.“
0287 А Ибро им вели бајрактару:
0288 „Кад сте дошли за ме провидити,
0289 Јесте л’ скоро код Будима били,
0290 Је л’ ми јоштер на темељу кула,
0291 Је л’ ми стара у животу мајка,
0292 Је л’ ми јоште на јаслама мрче,
0293 Је ли Марко слуга код мрчаља?“
0294 „ „Јесмо, брате, јуче од Будима:
0295 Још је твоја на темељу кула,
0296 Још ти је стара у животу мајка,
0297 У оби је очи ослипила
0298 Жалећи те седам годиница,
0299 Твој је мрчо маман на јаслама,
0300 А сеиз је Марко код његака.
0301 Јоштер, Ибро, вридан бајрактару!
0302 Јеси л’ чуо и хабер узео,
0303 Да ти је Злате кулу населила,
0304 Липа Злате Ђунлагић-Алаге
0305 На срамоту баби родитељу?“ “
0306 А кад чуо Ибро бајракјару,
0307 Ибро цикну ка и змија љута:
0308 „Камо срића, да сам погинуо.
0309 Овог дана да дочеко нисам!“
0310 Ибро јади у тавници клетој,
0311 Нека јади, колико му драго!
0312 Тако прође за пун мисец дана,
0313 А сиђоше гласи до Будима,
0314 Да су бези допали невоље.
0315 Јопе везир пуштио телала,
0316 Не би ли се харан јунак нашо,
0317 Потражио вридна бајрактара.
0318 Он обриче мала и ирада
0319 И одвише Хатку са оџака,
0320 Ко би њему Ибру избавио.
0321 Телал вика пуних петн’ест дана,
0322 Не мере се харан јунак наћи.
0323 Једно јутро Злате подранила,
0324 Очма гледа по халват-одаји,
0325 Она долаф виђа на дувару,
0326 А стара јој и не виђа мајка.
0327 Липа скочи у одаји Злате,
0328 На дувару долаф отворила,
0329 Па из њега сандук извадила.
0330 Кад дивојка сандук отворила,
0331 Пун је сандук катанског одила,
0332 Што је њега Ибро набавио.
0333 А дивојка сними дивојачко,
0334 А са врата отишће гердане,
0335 А фес-капу са главе бацила,
0336 Па облачи катанско одило.
0337 Кад се спреми Злате у одаји,
0338 Врану косу низ плећа пуштала,
0339 А оплете ситне плетенице,
0340 А уплете за седам крстова,
0341 Сваки важе два дуката жута,
0342 Па уплете два крижа од злата,
0343 Сваки седам маџарија важе.
0344 Онда шкрљку тури над обрву,
0345 Мрка штита, шкрља позлатита,
0346 Крај ње урдин Бечанин-ћесара,
0347 Украј њега круна принципова,
0348 А обиси до седам медиља.
0349 За пас турну мале џехведаре,
0350 Растави их палом латинкињом,
0351 А препаса четири силаха,
0352 Арнаутли капци им од злата.
0353 Мрке чизме на ноге навуче,
0354 А припаса на гајтаних ћорду.
0355 Кад се липа сигура дивојка,
0356 Према себи цакло окренула.
0357 Сама мисли, а сама говори:
0358 „Е тако ми дина па имана,
0359 Не би мене ни мајка познала,
0360 Родила што ме ј’, мучно охранила,
0361 Ја камо ли у Јањоку крањци!“
0362 Па окрену низ кулу дивојка,
0363 До мркова и презида дође.
0364 Кад ал Марка код мрчаља нема,
0365 Отишо је у чаршију Марко
0366 И више њег долаф отворио.
0367 Са мркова обали чулове,
0368 Из долафа седло извадила,
0369 Па опрема ата на јаслама:
0370 Прико њега хашу прибацила,
0371 Сва је сухим златом нађулата,
0372 А около решмом оптрачита,
0373 А из решме ките ибришимке,
0374 А на китах срмали тулије,
0375 Пале мрчи добру по сапима.
0376 Поруши га пули абахијом,
0377 Све по њојзи од злата крижови,
0378 Медвидином она оптрачита,
0379 Медвидина црљеном кадифом,
0380 А кадифа морском рисовином,
0381 Рису нокти срмом умотати,
0382 Бију добра ата по кукових.
0383 Колан веже, селембет притеже,
0384 Прико коња кубурњаке баци,
0385 У њима су до дви мерџанкиње
0386 Златних капа, срмали кундека,
0387 А обиси перна буздохана,
0388 А под колан везену гадару.
0389 Обузда га уздом решманкињом,
0390 Златна му печа стаде над очима,
0391 С врх башлука до по стрименлука,
0392 А на прса ђубе навалила:
0393 Сама ј’ печа дван’ест маџарија,
0394 Златно ђубе дваест и четири.
0395 Када коња сигура дивојка,
0396 Више коња погледала Злате,
0397 Угледала копље убодицу
0398 Све зеленом чохом опкројито,
0399 А у златну жицу умотато
0400 Од јабуке до јуначке руке,
0401 А на копљу од злата јабука.
0402 Па изнесе копље у авлију,
0403 Удари га у мерају траву.
0404 Поврати се, до мркова дође,
0405 Она нађе хегбе мрчаљево,
0406 Однесе га у камену кулу,
0407 У њег метну мезе и трмпезе:
0408 Ред је пити, јер бити не море.
0409 Спаде липа у авлију Злате,
0410 Па до коња и јасала дође,
0411 Прико њега хегбе прибацила,
0412 Па одриши коња са јасала,
0413 Изведе га под камену кулу,
0414 Па се с атом вара по авлији,
0415 Липа би га рада преварати,
0416 Не море га липа преварати,
0417 На око држи кићену дивојку,
0418 Јер за пуних седам годиница
0419 Виђо није сунца ни мисеца.
0420 Она с’ фати крмзи аспурлије,
0421 Да заклони очи мрчаљеве.
0422 Кад заколи очи мрчаљеве,
0423 Превара га, у седло скочила.
0424 Ја кад мамна посиде мркова:
0425 Шта се од њег испод куле ради!
0426 Крај копља га нагоди дивојка,
0427 Из мераје копље ујагмила,
0428 Истира ата на авлијнска врата,
0429 А сеиз Марко пред њу из чаршије,
0430 Сеиз Марко пита дивичице:
0431 „Господине и господски сине!
0432 Ти куда ћеш на добра мркову,
0433 На мркову Ибре бајрактара?“
0434 Њему вели са коња дивојка:
0435 „Сеиз-Марко, даље не дивани,
0436 Сад ће твоја полетити глава!
0437 Добро куле чувај и авлије,
0438 Чувај куле Ибре бајрактара!“
0439 Па побиже Злате низ чаршију,
0440 А не гледа ни десно ни ливо,
0441 Нег прида се очи оборила,
0442 Да је не позна бабо родитељу.
0443 Истира ата граду на капију,
0444 Управи га низ Мухачко равно,
0445 На главицу на Араповицу,
0446 Крај ледена врила хаџијина,
0447 Крај биљега Бејзе Печујкиње,
0448 У Бакоњу гору ускочила,
0449 А Крњу је јелу натфатила,
0450 С мрковом се приговара липа:
0451 „Ја ти пута не знам до Јањока,
0452 Носи мене у Јањок камени,
0453 Куд с’ носио Ибру бајрактара!“
0454 Па му пушта четири кајаса,
0455 Сам јој добар кроз планину суче,
0456 Веш дан прође, тавна ноћца дође.
0457 Из лива јој завијаше вуци,
0458 Вију вуци, гркћу гавранови,
0459 Добар јој се узвирио мрче,
0460 Њему вели кићена дивојка:
0461 „Давор мрче јадиђара мога,
0462 Што се бојиш мрцињака вука?
0463 Ти се вука не бој ни хајдука,
0464 Док ти чујеш мене на себика.
0465 Чула јесам од свог бајрактара
0466 Код Будима на пенџеру своме,
0467 Гдје ми каже Ибро бајрактару:
0468 Кад би пошо у ћесаровину,
0469 Кад би га годиц сусритали вуци,
0470 Да б’ га вавик даровали Турци,
0471 Јер би вуке меса нахранио,
0472 Гавранове ока напојио.“
0473 У том сађе на Подравље Злате,
0474 А Подравља шест пуних сахата,
0475 До ћуприје ћораве Марије
0476 И чардака доравог Васиља.
0477 А ћуприји кад се прикучила,
0478 Опази је Тодор харамбаша,
0479 На ћуприју Тодор искочио,
0480 А наскака на коњу дивојка,
0481 Тодор мрчу за кајас уфати,
0482 (Врло сјаје сјајна мисечина)
0483 Онда њојзи Тодор говорио:
0484 „Господине и господски сине!
0485 Оклен гониш мрчу великога?“
0486 А дивојка њему говорила:
0487 „О Тодоре, однили те врази,
0488 Кајас пушти од мркова мога!
0489 То кајаси удовички нису,
0490 Остат ће ти при кајасу руке,
0491 Измакни се натраг на ћуприју,
0492 Па ме питај прико граналије!“
0493 Искучи се Тодор харамбаша,
0494 Он јој дугу пружи граналију,
0495 Па је пита преко граналије,
0496 Тодор пита, ко је и оклен је,
0497 Њему вели Златија дивојка:
0498 „Чуј Тодоре, вридан харамбаша!
0499 Овдуд јесам ја од Коморхана,
0500 Прва дука коморханског бана.
0501 Јеси л’ чуо Иван-капетана?
0502 Ово ј’ Иван, што с тобом говори.
0503 Па нам јуче књига долетила
0504 Од вашега бана јањочкога,
0505 Јер ваш бане проводи весеље,
0506 Јер он жени сина Матијана
0507 Од акрама оршанскога бана,
0508 Па и нами књигу оправио,
0509 Да му бане у сватове сиђе,
0510 Па је бане мене оправио.“
0511 А кад чуо Тодор харамбаша:
0512 „Господине, то ј’ истина права,
0513 Немој мени ноћас замирити!“
0514 Њему вели Злате са мркова:
0515 „Ја, Тодоре, замирити не ћу.
0516 Веш се никад немој преварити,
0517 Под катаном коња уфатити,
0518 Јер те море глава заболити,
0519 Па, Тодоре, не ћеш приболити.“
0520 То му рече, проћера мркова,
0521 Па удари у рапске лугове.
0522 Док лугове прегази дивојка,
0523 Па изиђе на поље јањочко,
0524 Кад погледа липа са мркова,
0525 А били се Јањок од камена,
0526 Она с’ с атом мамним приговара:
0527 „Давор мрче бајрактара мога!
0528 Чула јесам код Будима била
0529 На пенџеру а од Ибре свога:
0530 Од ћуприје док лугове пређе,
0531 Да се види Јањок од камена:
0532 Ја је оно, ја га било није!“
0533 Ата гони уз поље зелено,
0534 Па Јањоку сатира мркова.
0535 А капији кад се прикучила,
0536 На капији шест солдата младих
0537 Под мушкети и под бајунети,
0538 Њима Злате добро јутро викну,
0539 Солдати јој јутро одазвали:
0540 „Да си здраво, свитал господине!“
0541 Дивојци се они поклањају,
0542 А са глава капе уклањају,
0543 А удари низ чаршију Злате,
0544 А ту млада базрђана нејма,
0545 Нег дивојке младе бодулице.
0546 Кад их виђа Златија дивојка,
0547 Она мрчи кајас покупила,
0548 А добар јој наре показује:
0549 Испод кова жива ватра сива,
0550 Испод коња ћеремит полиће,
0551 По дућаних пада и ћефенцих.
0552 А дивојке на ноге клисају,
0553 Једна другу са дућана виче:
0554 „О Марице, моја другарице,
0555 А Анице, по Богу сестрице!
0556 Ми како смо силе пазарити,
0557 Нами ’ваки пројахао није
0558 Посли сама Ибре бајрактара
0559 И његова мрче великога:
0560 ’Вака ј’ нара у мркова била.
0561 Ал ено Ибре у тавници клетој!
0562 На његову јаху гледајући:
0563 Ово није незнана катана,
0564 Нег је ово Турчин на мрчаљу,
0565 ’Вака ј’ нара у сваког Турчина.“
0566 А Златија хаје и не хаје,
0567 Тражи кулу јањочкога бана.
0568 А лако је билу наћи кулу,
0569 Јер је Јањок собом натфатила:
0570 Висока је од осам бојева
0571 И девета чатма од дрвета,
0572 Сва је жутим лимом покривена,
0573 На врх куле од злата јабука,
0574 Па се сјаје како жарко сунце.
0575 Око куле камена авлија,
0576 Она ј’ од два боја озидана.
0577 Колика је дуга и широка,
0578 Два би с’ у њој пишца разабрала.
0579 А чује се журба у авлији,
0580 Јер кад која пушка отргује,
0581 Јере бане проводи весеље,
0582 Па се купе кићени сватови.
0583 На авлији демирли капија,
0584 На капији два стоје солдата
0585 Под мушкети и под бајунети,
0586 А Златија добро јутро викну,
0587 А солдати јутро одазвали,
0588 Дивојци се липој поклонили.
0589 Ускочи Злате ата у авлију,
0590 На големо чудо нагазила:
0591 По авлији толе посидале
0592 На петеро и на деветеро.
0593 Дивојка им добро јутро викну,
0594 А сва скочи извишна господа
0595 И дивојци јутро отпримише,
0596 Па се они Злати поклонише.
0597 А дивојка фрци са мркова,
0598 А допаде двоје лацманчади,
0599 Од ње добра мрчу уфатише,
0600 Па ходају, а коња водају.
0601 Кад погледа по авлији Злате,
0602 Она веће чудо угледала,
0603 Јер угледа коло у авлији,
0604 А у колу тријест дивојака,
0605 Међу њима Јелица дивојка,
0606 Липа Јеле јањочкога бана,
0607 Све је коло главом натфатила,
0608 А липотом липа зачинила.
0609 Злате мисли, а сама говори:
0610 „Куку Боже, ја чудне дивојке!
0611 Веш с’ не чудим ја нашим јунаком,
0612 Што они за њу допану невоље;
0613 Ја да сам се мушко пригодила,
0614 Жалила не би за њу погинути.“
0615 Па поступи колу и дивојци,
0616 До липе се Јеле уфатила,
0617 Па јој чепа чизмом на цоколу,
0618 А стискује руком за ручицу,
0619 Наслоња јој на рамешце главу,
0620 Осмихује с’, зубом пошкрипује,
0621 Па Јелици Злате говорила:
0622 „А Јелице, моје миловање!
0623 Де ми право по истини кажи:
0624 Жив ти бане, би ли пошла за ме,
0625 Да не тражим друге код тебека?“
0626 А Јелица Злати говорила:
0627 „Господине и господски сине!
0628 Како б’ рекла, да би пошла за те,
0629 Кад те не знам, ко си ни окле си!
0630 А ја женим брата јединога,
0631 Па би му рада провести весеље.“
0632 А Златија њојзи говорила:
0633 „Давор Јеле, бисерова грано,
0634 Необрана и неозобана!
0635 Овдуд јесам ја од Коморхана,
0636 Прва дука коморханског бана,
0637 Ако с’ чула Иван-капетана.
0638 Момак јесам, женио се нисам,
0639 Па сам чуо за ваше весеље,
0640 А ја момак жељан дивојака,
0641 Па сам дошо незват на весеље,
0642 Па ти реци, да ћеш поћи за ме,
0643 Кад ожениш брата Матијана
0644 И код куле проведеш весеље,
0645 Да те ишћем од твог ћаће бана.“
0646 Јеле даде виру од себека,
0647 Даде виру, да ће за њег поћи,
0648 Злате њојзи, да ће је узети.
0649 На Јелу се Златка навалила,
0650 Па веш Јелу роса подузела.
0651 То угледа бане са пенџера,
0652 Испадоше два млада солдата,
0653 Па Златији веле у авлији:
0654 „Господине и господски сине!
0655 Тебе бане у кулу позива.“
0656 Липа Злате Јели говорила:
0657 „Је ли мени изун од тебека,
0658 Да ја идем у камену кулу?“
0659 „ „Изун ти је, колико ти драго!“ “
0660 Липа с’ Злате из кола пуштила,
0661 Па окрену у кулу камену.
0662 Кад униђе бану у одају,
0663 Кад ли бане сиди у одаји
0664 И код њега до три генерала
0665 И четири сиде капетана.
0666 Златија им Бога навикнула,
0667 Они Злати Бога отпримише,
0668 А сви они на ноге скочише,
0669 Бан се са свог миста помакнуо,
0670 Па Златији мисто начинио,
0671 За столицу Злате засиднула,
0672 Бан је пуном чашом наздравио:
0673 „Господине, испиј чашу вина,
0674 Па ми право у одаји кажи:
0675 Коју двориш дуку ћесарову,
0676 Оклен јеси, од сента којег си?“
0677 А Златија испи чашу вина,
0678 Она вели бану у одаји:
0679 „Давор бане, мио господине!
0680 Овдуд јесам ја из Коморхана,
0681 Дука прва коморханског бана,
0682 Ако с’ чуо Иван-капетана:
0683 Ово ј’, бане, што с тобом говори.
0684 Момак јесам, женио се нисам,
0685 Па сам чуо за твоје весеље,
0686 Дошао ти незват на весеље,
0687 Ја да видим дилбер дивојака,
0688 Не би л’ гдјегод штимо дивичицу.“
0689 „ „Иване, нека, милом Богу фала,
0690 Кад с’ ми незват дошо на весеље!
0691 Гдје ти годиц штимаш дивичицу,
0692 Ја ћу теби бити у помоћи,
0693 Потрошити стотину цекина.“ “
0694 „Нека, бане, милом Богу фала,
0695 Кад не жалиш потрошити за ме!“
0696 Бан јој јопе чашу наточио,
0697 Испи је Злате, па му говорила:
0698 „Драги бане, вридан господине!
0699 Дај ти мени изун од себека,
0700 Да ја идем у авлију саћи,
0701 Да ја видим још коју дивојку.“
0702 „ „Изун ти је, колико ти драго,
0703 Хај се фатај, гдје је теби драго,
0704 Ако ’ш липо код моје Јелице!“ “
0705 А Златија на ноге скочила,
0706 Спаде липа у авлију Злате,
0707 Па се липа код Јеле уфати.
0708 Кад им вакат од конака дође,
0709 А подвикну банова дивојка:
0710 „Чуј, дивојке, у мојој авлији!
0711 Веш је вакат коло расипати,
0712 Па ви хајте свака својој кули,
0713 Веш је, драге, вакат од конака.“
0714 Онда коло дивојке расуше,
0715 Одскакаше свака својој кули.
0716 А Јелица и Златија липа
0717 Обидве се по руке узеле.
0718 Јеле виче оба лацманина:
0719 „Поведите мрчу у каштелу,
0720 Од каштеле прекључајте врата
0721 Донесите кључе до менека!“
0722 Уведоше у каштелу мрчу,
0723 А на троје јасле приградите:
0724 У једних је јечма угрухата,
0725 А у других трава дителина,
0726 А у трећих бунар вода хладна,
0727 На готове га јасле напуштали,
0728 Па нек бира, што је њему драго!
0729 Од каштеле врата притворише,
0730 А Јелици кључе додадоше:
0731 Оде Јеле уз камену кулу,
0732 А за Јелом Златија дивојка.
0733 Кад унишле у халват-одају,
0734 Злате с’ чуди у халват-одаји,
0735 Какова је по њојзи простирка:
0736 Све дувари од цакла биљура,
0737 А прострта диба и кадифа,
0738 Жао Злати дибу погазити.
0739 Попаде је Јелица дивојка,
0740 Пронесе је, па посади Злату:
0741 „Што ми жалиш дибе и кадифе?“
0742 Па понесе мезу и трмпезу,
0743 Па Јелица подвиш стаде руке,
0744 А Златија Јели говорила:
0745 „Сједи, јањци, код колина мога!“
0746 А Јелица не шће код колина,
0747 Него Злати сиде на колино,
0748 А у руку чашу ујагмила,
0749 Оне пију у одаји вино.
0750 Кад се Златка вина напојила,
0751 Па јој винце ошину уз лишце,
0752 А ракија оком узиграла,
0753 У Јелицу оком погледала:
0754 Пристала се Јеле пригодила,
0755 Злате Јелу клапну под вилицу,
0756 А Јелица њојзи говорила:
0757 „Та Иване, иза горе сунце,
0758 Не кидиши мом бијелом лишцу!
0759 Кад нам сутра био дан осване,
0760 Питат ће ме ћаћа у авлији,
0761 Што је мени изгрђено лишце.“
0762 Липа Злате хаје и не хаје,
0763 Повали је преко крила свога,
0764 Цудно гриска кићену дивојку.
0765 Кад им сутра био дан освану,
0766 А оби се спремише дивојке,
0767 Па сиђоше у авлију билу,
0768 Заметнуше коло у авлији.
0769 Још се сунце није ни родило,
0770 Скупиле се све бутум дивојке,
0771 А јањочки пукоше топови,
0772 А изиђе бане у авлију.
0773 Бан подиже кићене сватове,
0774 Солдати му ата примакоше,
0775 Посиде га бане господине,
0776 Јелу своју бане довикује:
0777 „Дедер Јеле, до менека дођи!“
0778 А до њега дошета дивојка,
0779 Бан јој даде од тавнице кључе:
0780 „Ето, Јеле, од тавнице кључи!
0781 Па ’ш ми сутра рано подранити,
0782 Ти изведи тридесет сужања,
0783 Порени их од Јањока билог
0784 А прида ме на поље зелено,
0785 Пуштат ћемо, Јеле, бедевије,
0786 Уфатити тридесет сужања
0787 Под кочије на пољу зеленом,
0788 Нек довучу нашу Оршанкињу.“
0789 „ „Хоћу, ћаћа, немај бриге с тиме!“ “
0790 Па бан виче Златију дивојку:
0791 „О Иване, вридан капетане!
0792 Не шали се с мојом билом кулом,
0793 Чувај моју Јелу јединицу
0794 И мојега сина Матијана!“
0795 „ „Хоћу, бане, вридан господине!
0796 Да се дигне Хасанпаша Тиро,
0797 Да подигне сву Унђуровину,
0798 Ти се не бој кули од камена,
0799 Док Ивана чујеш капетана!“ “
0800 „Нека, нека, милом Богу фала,
0801 Кад ја имам такога јунака!“
0802 То бан рече, отишће путаља,
0803 Од Јањока одведе сватове.
0804 Вид’ Јелице, банове дивојке!
0805 Она Јуру виче тавничара:
0806 „Дођи, Јуре, до кола дивнога!“
0807 А тавничар до дивојке дође,
0808 Даде њему од тавнице кључе:
0809 „Хајде, Јуре, отвори тавницу.
0810 Па изведи тридесет сужања
0811 У авлију под камену кулу,
0812 Примакни им вина и ракије,
0813 А примакни меса и погаче,
0814 Нек с’ напију сужњи невољници
0815 И нахране на нашем весељу!“
0816 Хоће Јуре, мора послушати,
0817 Шала није господска дивојка!
0818 Од тавнице отворио врата,
0819 Он изведе сужње невољнике,
0820 Па сједоше сужаји у авлији,
0821 Примакоше им вино и ракију,
0822 Примакоше месо и погачу,
0823 А сужњи се гладни пригодили
0824 И рујнога вина ижеднили.
0825 А све Злате гледа до сужања,
0826 Позна она Ибру бајрактара,
0827 Па јој грозне сузе ударише.
0828 Јеле јој виђа сузу на образу,
0829 Па је она Злати говорила:
0830 „Чудна твога срца милостива,
0831 Господине, Иван-капетане,
0832 Кад ти мореш сузу упушћати
0833 А за сужњи у нашој авлији!“
0834 А Златија њојзи говорила:
0835 „Давор Јеле, моје миловање!
0836 Како сузу упушћати не ћу?
0837 Какви су вам сужњи невољници,
0838 Како им је тело потавнило!
0839 Како ћете Богу џевапити?“
0840 А Јелица Злати говорила:
0841 „Ја га за то џевапити не ћу,
0842 Ето мога родитеља бана,
0843 Нек џевапи, како њему драго!“
0844 Кад им сунце на подне изиђе,
0845 А изиђе двоје лацманчади,
0846 Па Ибрина изведоше мрчу,
0847 Да напоје коња у авлији.
0848 Крајем Ибре мрчу проведоше,
0849 Позна Ибро мрчу великога,
0850 Па му грозне сузе полетише:
0851 „Давор мрче, моје десно крило!
0852 Зар си и ти дошо до Јањока,
0853 Ко кад с’ и ти допао невоље?“
0854 Њему веле оба бега млада:
0855 „Мучи, Ибро, луда ниси глава,
0856 Хоће л’ чути краљеви платници!
0857 На твог, брате, мрчу гледајући,
0858 Ако Бог да и срића од Бога,
0859 Он ће наске азад учинити:
0860 Нико ј’ на њем сашо до Јањока.“
0861 Повратише мрчу лацманини,
0862 А њимака Ибро говорио:
0863 „Лацманчади бана јањочкога!
0864 Чији с’ мрче кроз авлију вода,
0865 Чији ј’ мрче, ко ли га је јахо?“
0866 Један мучи, а други говори:
0867 „Бајрактару будимског везира!
0868 Ово ј’ мрче Иван капетана,
0869 Прве дуке коморханског бана,
0870 Што но игра код Јелице липе.“
0871 Оком шиба Ибро бајрактару.
0872 Када Злату виђа код Јелице,
0873 Онда Ибро бегом говорио:
0874 „Слатка браћо, оба бега млада,
0875 Тако м’ мога Бога великога!
0876 Гледајући на ону катану,
0877 ’Наког момка у Унђуру нема,
0878 Ја камо ли у нашем Будиму!“
0879 Тако вас дан коло преиграше.
0880 У тавницу сужње затворише,
0881 Коло расу Јелица дивојка,
0882 Свака оде своме билу двору,
0883 Оде Јеле уз камену кулу,
0884 Уђош’ оби у одају билу,
0885 Понесоше мезу и трпезу,
0886 Сиде Злате за готову мезу,
0887 Веш их ноћца тавна уфатила.
0888 Јеле сиде јанда у одаји,
0889 Врло Јеле нујна и зловољна,
0890 Њојзи Злате вели у одаји:
0891 „Што си тако нујна и зловољна?
0892 Да се мене покајала ниси?“
0893 „ „Нисам, драги, виру ти задајем.
0894 Већ је мени ништо на ум пало,
0895 Да си ми се Турчин пригодио,
0896 Кад си с’ тако присто догодио,
0897 Да ме водиш на Унђуровину.“ “
0898 А Златија Јели говорила:
0899 „Давор Јеле, моје миловање!
0900 Вољ’ т’ одати, вољ’ ти заклонити,
0901 Вољ’ ти, драга, руком прегрлити:
0902 Ово није Иван капетане,
0903 Нег Омербег санџак-Алибега
0904 Од Будима из Унђуровине.“
0905 Ја кад Јеле разумила ричи,
0906 Око врата скилита јој руке:
0907 „Хоћемо ли, беже, путовати?“
0908 „ „Вира ј’, Јеле, путовања нема!
0909 Изведи ми до три сужња млада,
0910 Изведи ми Ибру бајрактара
0911 И два сина Пеште Мустајбега!“ “
0912 А Јелица њојзи говорила:
0913 ,Не дам теби тих трију сужања,
0914 Вен ћу т’ дати све тријест сужања.“
0915 Јеле викну тавничара свога:
0916 „Дођи ’вамо, тавничара Јуре!“
0917 Кад јој дође тавничару Јуре,
0918 Даде њему од тавнице кључе:
0919 „Изведи ми тридесет сужања
0920 У авлију под камену кулу!
0921 А подигни тридесет солдата
0922 Под мушкети и под бајунети,
0923 Па обори гвожђе са сужања
0924 А конопце на њих мећи, Јуре!“
0925 „ „Мучи, Јеле, будаласта главо!
0926 Ни по ноћи јоште прошло није!“ “
0927 „Хајде, Јуре, даље не говори!“
0928 Хоће Јуре, јер бити не море,
0929 Шала није господска дивојка:
0930 Што год рече, слушати је ваља.
0931 Оде Јуре, отвори тавницу,
0932 А изведе сужње невољнике,
0933 А подиже тридесет солдата
0934 Под мушкети и под бајунети,
0935 Оборише гвожђе са сужања,
0936 А конопце на њих пометаше.
0937 Спремише се обидви дивојке,
0938 Сашла липа до презида Јеле,
0939 Она врану спреми бедевију,
0940 Пуно хегбе насула цекина,
0941 На бетку их баци у президу,
0942 Изведоше ате дивичице,
0943 Посидоше ате у авлији,
0944 Управи Јеле врану бедевију,
0945 Искочи наприд на авлијнска врата.
0946 А за њоме Злате на мркову,
0947 А за њима тридесет сужања,
0948 Уз њих иде тридесет солдата.
0949 Кад дођоше граду до капије,
0950 Јеле виче капиџију Мату:
0951 „Излаз’, Мате, отворај капију!
0952 Да ја идем пред свог ћаћу бана.“
0953 Позна Мате грло Јеличино,
0954 Па испаде граду на капију:
0955 „О Јелице, однили те врази!
0956 Куд ћеш с сужњи на поље зелено,
0957 Ни пола ноћи није битисало!“
0958 „ „Дедер, Мате, отварај капију,
0959 Јере, Мате, то је брига моја!“ “
0960 А Мате јој отворио врата,
0961 Искакаше на поље зелено.
0962 Од капије кад се откучили,
0963 Заскака се на мркову Злате,
0964 Па растави сужње и солдате,
0965 А сијну јој голотрба ћорда,
0966 Па посиче све тријест солдата,
0967 Том се чуде сужаји невољници:
0968 „Зла Ивана, сам га Бог убио,
0969 Сад ће и нас главом раставити!“
0970 До њих Злате мрчу дотирала,
0971 Конопце им исиче на плећих,
0972 Па њихове опростила руке,
0973 Па им рече на пољу дивојка:
0974 „Бјеж’те, сужњи, уз поље зелено
0975 До Бакоње високе планине!“
0976 Побигоше сужњи невољници,
0977 Остадосе обидви дивојке,
0978 Одјахаше ате на мераји,
0979 Разложише рујно пити вино.
0980 Оне пише два пуна сахата,
0981 Онда опет ате посидоше,
0982 Управише ате напоредо
0983 Оне јашу уз поље зелено.
0984 Кад се црном лугу прикучиле,
0985 Ту нађоше Ибру бајрактара,
0986 Гдје он сиди на мераји трави:
0987 Осто Ибро иза друштва свога,
0988 Код њег Злате мрчу уставила,
0989 Па је она Ибри говорила:
0990 „Бајрактару будимског везира!
0991 Што си осто иза друштва свога?“
0992 „ „Господине Иван-капетане!
0993 Мене боле ноге по колиних;
0994 Јер ево седам пуних годиница
0995 Виђо сунца нисам ни мисеца
0996 Све до јуче, вридан капетане,
0997 Ја камо ли пошо по авлији,
0998 Па ви хајте, не гледајте на ме,
0999 А меника, што Бог драги дадне!“
1000 Злате не ће да остави Ибре,
1001 Вен га за се на мркова баци,
1002 Па је она Ибри говорила:
1003 „Стисни ноне око мрче мога,
1004 Своје руке око паса мога,
1005 Јер ти не знаш наре мрчаљеве.“
1006 Све се Ибро чуди бајрактару:
1007 „Боже драги, ко би Иван био!“
1008 Ударише низ црне лугове.
1009 Кад су пола луга прегазили,
1010 Стигош’ сужње недома ћуприје,
1011 А Јелица Злати говорила:
1012 „Та Омербег иза горе сунце!
1013 Како ћемо на ћуприји прићи,
1014 Јер је онди Тодор харамбаша
1015 И шездесет код њега платника
1016 На ћуприји ћораве Марије.“
1017 А Златија сними бајрактара,
1018 Па она вели сужњом невољником:
1019 „Ви полако хајте до ћуприје,
1020 Док ја идем раскрчити путе.“
1021 Па одскака Злате на мркову,
1022 А доскака на ћуприју клету,
1023 Под њом Тодор уфати мркова:
1024 „Господине Иван-капетане!
1025 Куд Јелицу водиш дивичицу?“
1026 А Злате му вели са мркова:
1027 „О Тодоре, однили те врази!
1028 Јесам ли ти првље говорио,
1029 Да не фаташ под катаном ата,
1030 Јер те море глава заболити,
1031 Па, Тодоре, не ћеш преболити.“
1032 Па јој сијну голотрба ћорда,
1033 А с Тодора полетила глава,
1034 А изашло шездесет платника,
1035 Све се чуде Иван-капетану,
1036 А Златија на њих ударила,
1037 Па их тријест главом раставила,
1038 Тридесет их у Рабу скочило.
1039 Онда сужњи дошли на ћуприју,
1040 А Златија Ибру дочекала,
1041 На мрчу га опет подигнула,
1042 Све се чуди Ибро бајрактару:
1043 „Боже мио, ко б’ Омербег био,
1044 ’Ваког момка на Унђуру нема!“
1045 А Златија сужњом говорила:
1046 „Гајрет, сужњи, ако Бога знате,
1047 Не бисмо ли у Бакоњу клету!
1048 Подравља је шест пуних сахата,
1049 А сад ће нам данак забилити.“
1050 Они с’ јагме низ поље зелено,
1051 Кад су сужњи на по поља били,
1052 А веш зора перо помолила,
1053 Ал јањочки пукоше топови.
1054 Бан је своје подиго сватове,
1055 Бан изишо на поље зелено.
1056 Па кад чуо јањочке топове,
1057 Он се руком шину по колину:
1058 „Превара ме Иван капетане!
1059 Давор Мате, мој једини сине,
1060 То ли си ми главу изгубио!“
1061 Па путаљу паде по перчину,
1062 А за њиме свати полетише,
1063 А осташе на пољу кочије,
1064 У кочијах Ана Оршанкиња,
1065 На кочијах два гончина млада.
1066 Ана мисли, а сама говори:
1067 „То ли мене свати оставише!
1068 Да би ишла натраг до Оршана,
1069 Корит ће ме наше Оршанкиње:
1070 ,Курво, кучко, повратко дивојко!
1071 Јесу ли те свати оставили?’
1072 Да би ишла до Јањока била,
1073 Ако ми биде Мате погинуо,
1074 Нејмам онда ђувегије свога!
1075 Ал ја не ћу натраг до Оршана,
1076 Него идем до Јањока сићи,
1077 Ако ми буде Мате погинуо,
1078 Лако ј’ наћи другог ђувегију!“
1079 На гончине хршум учинила:
1080 Фатише се перали канџија,
1081 Дофатише клете бедевије,
1082 Полетише уз поље зелено
1083 И стигоше бана и сватове.
1084 Кад Јањоку дошли прид капију,
1085 Нађе бане сина Матијана,
1086 Гдје му сиди у седлу алату:
1087 „Давор Мате, моје дите драго,
1088 Зар је твоја у животу глава?“
1089 „ „Е јес’, ћаћа, милом Богу фала!“ “
1090 „Ја што оно пукоше топови?“
1091 „ „Е мој ћаћа, вридан господине!
1092 Превара нас Иван капетане,
1093 Одведе нам Јелицу дивојку
1094 И одведе све тријест сужања!“ “
1095 „Нека, Мате, милом Богу фала!
1096 Кад је твоја останула глава,
1097 А Јеле ће запасти јунака!“
1098 Бан путаљу паде по перчину,
1099 Уз јањочко поље управио,
1100 За њим Мате наметну алата,
1101 А за баном сви бутум сватови:
1102 Оде сама у Јањок дивојка.
1103 Ја кад бане на ћуприју дође,
1104 Ту он нађе Тодор-харамбашу,
1105 А на њему русе главе нејма,
1106 Мало даље тридесет платника,
1107 Ни на каком русе главе нејма,
1108 Испод моста тридесет платника,
1109 Сви пливају по Раби леденој:
1110 Томе с’ чуди бане господине,
1111 Па отишће низ Подравље клето.
1112 Док је бане дошо на ћуприју
1113 Златка у по замакла Бакоње,
1114 Па мркова устави дивојка,
1115 Она скиде крмзи аспурлију,
1116 За јелић је привеза дивојка:
1117 Вихар пуше, аспурлијом њише,
1118 Сужњи пред њом уз планину скачу,
1119 А погледа бане уз Бакоњу,
1120 Он угледа крмзи аспурлију,
1121 Сам мислио, а сам говорио:
1122 „Е тако му крста и закона!
1123 Оно ј’ сашо Хасанпаша Тиро
1124 И Бакоњу пуну испунио,
1125 Јер се вију црљени бајраци.“
1126 Па се бане натраг повратио,
1127 Па он виче сина Матијана:
1128 „Бјеж’те, Мате, ако Бога знате,
1129 Док су наше у животу главе!
1130 Видиш оних црљених бајрака
1131 У Бакоњи, високој планини!“
1132 Сватови се натраг повратише.
1133 Док су натраг дошли на ћуприју,
1134 Изиђе Злате врху на планину,
1135 Гдје је хунка таман на Бакоњи.
1136 А погледа Злате са мркова,
1137 Па кад виђа бана и сватове,
1138 Да побигош’ натраг до Јањока,
1139 Устави Злате сужње невољнике,
1140 Сними Ибру, а одјаха мрчу:
1141 „Одмор’те се, сужњи невољници!“
1142 А одјаха Јеле бедевију,
1143 А снимише хегбе са атова,
1144 Повадише мезу и трмпезу,
1145 Разложише пити на планини.
1146 Ја кад су се сужњи напојили,
1147 Они усташе врху на планини,
1148 Отискоше сужњи низ планину,
1149 А дивојке ате поклопише.
1150 Јопе Злате диже бајрактара,
1151 Па сиђоше на Мухачко равно
1152 Леденоме врилу хаџијину.
1153 Туди Злате сними бајрактара,
1154 Злате вели Ибри бајрактару:
1155 „Ето т’, Ибро, сужњи невољници,
1156 Виш се, драги, не бој поћерника;
1157 А ето вам Јелице дивојке,
1158 Полако ајте уз Мухачко равно,
1159 А ја одох до везира сићи.“
1160 Па мркову паде по перчину,
1161 Оде добар ко кад има крила;
1162 А све с’ Ибро чуди бајрактару:
1163 „Боже драги, ко б’ Омербег био!“
1164 Кад дивојка до хајрата сиђе,
1165 До хајрата цара Сулејмана,
1166 Туди дван’ест дивојака нађе,
1167 Устави се, па им салам викну,
1168 Оне Злати салам отпримише.
1169 Њима вели Злате са мркова:
1170 „О дивојке код хајрата царског,
1171 Зива вам нане, погледајте на ме!
1172 Би ли, драге, која пошла за ме?“
1173 А њој веле кићене дивојке:
1174 „Како б’ рекле, да би пошле за те,
1175 Кад не знамо, ко си ни окле си?“
1176 Њима вели Златка на мркову:
1177 „Ово ј’, драге, соргуч-Омербеже
1178 Од Каниже Ахмедбеговићу.“
1179 Па отишће мрчу великога
1180 И ускочи у град на капију,
1181 Дође кули Ибре бајрактара,
1182 Осиде мрчу у авлији мамна,
1183 Па са њега хегбе ујагмила,
1184 Па побиже у камену кулу,
1185 А сеиз Марко мрчу уфатио.
1186 Кад Златија у одају уђе,
1187 А дивојка долаф отворила,
1188 Хитро сними катанско одило,
1189 Дивојачко све обуче на се,
1190 Па она сандук у долаф убаци,
1191 Сиде липа код пенџера Злате:
1192 Кад ли јој се сужњи помолише
1193 Кроз чаршију кули од камена,
1194 И пред њима Ибро бајрактару.
1195 Оде Ибро у своју авлију
1196 И сви с њиме сужњи невољници.
1197 Кад он виђа Марка и мркова,
1198 Бога викну, Марко отпримио.
1199 Њему Ибро вели бајрактару:
1200 „Сеиз-Марко Ибре бајрактара!
1201 Ко је мрчу јахо великога?“
1202 „ „Не знам, драги сужањ невољниче!“ “
1203 „А мореш ли познати менека?“
1204 „ „Не познам те, сужње невољниче!“ “
1205 „Ово је, Марко, Ибро бајрактару!
1206 Да ја знадем барем у авлији,
1207 Ко је мене азад учинио!“
1208 А то чује на пенџеру Злате,
1209 Па она вели са пенџера липа:
1210 „Бајрактару будимског везира!
1211 Је ли мени изун од тебека,
1212 Да ја, драги, у авлију сиђем?“
1213 „ „Изун, друже, колико ти драго!“ “
1214 А испаде Златка у авлију,
1215 Па полети Ибри бајрактару,
1216 У оби га пољубила руке.
1217 Па му Злате вели у авлији:
1218 „Знаш ли мене, Ибро бајрактару?“
1219 „ „Не знам, драга, вјеру ти задајем!“ “
1220 „Давор Ибро, вридан бајрактару!
1221 Ово ј’ Злате Ђунлагић-Алаге,
1222 Ова ј’ Злате у Јањоку била
1223 И васке је азад учинила.“
1224 Ибро цикну ка и змија љута:
1225 „Зар је, куку, Унђур дочекао,
1226 Да дивојке иду у Ћесарску,
1227 Да чине азад сужње невољнике!
1228 Коме ’ш, Злате, Јелу поклонити?“
1229 „ „Вира је, Ибро, иза горе сунце!
1230 Ја га дражег од тебека немам,
1231 Коме би је дражем поклонила?“ “
1232 А Јелици Ибро говорио:
1233 „Давор Јеле бана јањочкога!
1234 Одјахала ниси бедевије:
1235 Ако не штимаш Ибре бајрактара,
1236 А ти бирај, драга, по Будиму!“
1237 „ „Не ћу, Ибро, бољег од тебека!“ “
1238 Па му Јеле фрци с бедевије,
1239 А сви бутум сужњи зацвилише:
1240 „Што је, Злате, нашег дуговања?“
1241 „ „Лагахно је ваше дуговање!
1242 Хајд’ клањајте сви по два рећата,
1243 Па поклон’те бајрактару моме,
1244 Па веш није паре ни динара.“ “
1245 Сви одоше сужњи до бунара,
1246 А уз кулу окренуше липе,
1247 А за њима Ибро бајрактару.
1248 За то чуо будимски везиру,
1249 Па на шенлук пуче из топова,
1250 Гдје му дође Ибро бајрактару.
1251 На то сиђе сва Унђуровина:
1252 Седам је се паша савијало
1253 На весеље будимском везиру,
1254 Весеље чини за пун мисец дана.
1255 Он потурчи Јелицу дивојку,
1256 А обидви нићах учинио,
1257 Па ожени бајрактара свога.
1258 Што је реко, ни слагати не ће:
1259 Он Златији шело поклонио
1260 И шездесет у њему димова,
1261 Што је Ибру азад учинила,
1262 Даде јој триста под мухуром кеса,
1263 Још Златији вели дивичици:
1264 „Реко сам, Злате, ни слагати не ћу,
1265 Ја Хатку дати са оџака свога.“
1266 „ „Везиру, не ћу цару на мухуру!
1267 Мени твоја Хатка не трибује,
1268 Удаји је, ди је теби драго.“ “
1269 Јопе јој триста даде маџарија,
1270 Све она узе, даде бајрактару.
1271 Тако се је Ибро оженио,
1272 Вик извио, пород изродио,
1273 Никад га Злате није прикорила,
1274 Што га ј’ липа азад учинила.



Извор[уреди]

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/4. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga četvrta, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1899.