Junaštvo i udaja Zlatije Đunlagića
0001 Oglasi se na glasu divojka
0002 U Budimu mistu vezirevu,
0003 Lipa Zlate Đunlagić-Alage.
0004 Ona s’ čula po Unđurovini,
0005 Na divojku prosci navalili,
0006 Zlatu prose age i spahije,
0007 Samih je trijest prosi alajbega,
0008 Četir paše prose divičicu.
0009 A veš agi prosci dodijali,
0010 Jedno jutro rano podranio,
0011 Pa on zove Zlatu jedinicu.
0012 Kad mu Zlatka u odaju uđe,
0013 Babi svome ruci poletila,
0014 U obi ga ruke poljubila,
0015 Ona veli babi roditelju:
0016 „Što je, babo, Đunlagić-Alaga,
0017 Što ti mene u odaju vičeš?“
0018 „ „Ćeri Zlate, u mene jedina!
0019 Veš su mi tvoji prosci dodijali.
0020 Što mi bide bilice šenice,
0021 Tvoji mi je prosci pojidoše;
0022 A što bide ječma na godinu,
0023 Prosački ga konji pozobaše.
0024 Tebe prosi sva Unđurovina:
0025 Tebe trijest prosi alajbega,
0026 Pa te paše prose Unđurlije,
0027 Dede kazuj, za koga ćeš poći,
0028 Ćeri Zlate, da t’ udaje babo!“
0029 Njemu Zlate veli u odaji:
0030 „Slatki babo, Đunlagić-Alaga!
0031 Ti rodio, a ti ohranio,
0032 Moreš me bacit u debelo more.
0033 Ti bi Zlati hator napunio.
0034 Svojoj duši misto ufatio:
0035 Da me dadeš Ibri bajraktaru,
0036 Bajraktaru budimskog vezira.“
0037 Kad joj babo čuo roditelju:
0038 „Ćeri Zlate, zmija te šinula!
0039 Što će tebi Ibro bajraktaru
0040 Kod ovakih aga i spahija
0041 I kod paša pa i bega naših?
0042 Đene Ibre kod Budima nema.
0043 Eno Ibre u tavnici kletoj,
0044 U tavnici bana janjočkoga,
0045 Evo, Zlate, za sedam godina.
0046 Đene u njeg nigdi ništa nema,
0047 Nego sama u odaji majka,
0048 U obi je oči oslipila
0049 Žaleć sina sedam godinica.
0050 Ima mrču dobra na jaslama,
0051 Ima slugu seiz-Marka svoga,
0052 Što mu mrču hrani velikoga,
0053 Pa veš Ibro nigdi nikog nema.“
0054 A Zlatija babi govorila:
0055 „Evo j’ vira, babo roditelju!
0056 Ja ti age ni spahije ne ću,
0057 A paše ti ni jednoga ne ću,
0058 A bega ti ne ću ni jednoga,
0059 Dok je živa Ibre bajraktara,
0060 Ja se Zlate udavati ne će.“
0061 Kad ču aga, što veli divojka,
0062 A aga se pojmi na kolino,
0063 Pa je aga šinu po obrazu,
0064 Zlate pade u odaji biloj.
0065 A Alaga skoči u odaji,
0066 Pa se fati perali kandžije,
0067 A Zlatka se hitra pregodila,
0068 Pa pobiže odaji na vrata,
0069 Za njom aga kroz odaju skače,
0070 Hitrija se Zlatka pregodila,
0071 Ujagmi mu odaji na vrata,
0072 Pa pobiže u svoju odaju,
0073 Iza sebe vrata pritvorila,
0074 A aga se natrag povratio.
0075 Lipa cvili u odaji Zlate,
0076 Ona misli, što će i kako će,
0077 Sve mislila, na jedno smislila:
0078 Pa divojka u odaji klisi,
0079 Zlate lipa sanduk otvorila,
0080 Pa povadi divojka odilo,
0081 Oblači ga kićena divojka,
0082 A pokupi ruho divojačko,
0083 Metnu peču, zagrnu feredžu,
0084 Pa popade ruho divojačko,
0085 Pa okrenu kuli niz mostove.
0086 Iskočila u svoju avliju,
0087 Na avlijnska vrata upravila,
0088 Upravi kuli Ibre bajraktara.
0089 Kad u kulu ujagmi divojka,
0090 Oko sebe kulu pritvorila,
0091 Jer se boji babe roditelja.
0092 Kad uniđe u odaju lipa,
0093 Sidi majka Ibre bajraktara,
0094 Zlate joj salam u odaji viknu,
0095 Staroj majci poletila ruci,
0096 U obi je poljubila ruke,
0097 A njoj stara progovara majka:
0098 „Ko mi salam u odaji viče,
0099 Ko li mene u ruke poljubi?“
0100 Njojzi veli Zlatija divojka:
0101 „Stara majko Ibre bajraktara!
0102 Tebi snaha salam navikuje,
0103 Pa te snaha i u ruke ljubi,
0104 Zlate lipa Đunlagić-Alage.“
0105 A njoj veli ostarila majka:
0106 „Muči, Zlate, luda nisi glava,
0107 Oklen meni snaha u odaji,
0108 Kad mog Ibre kod Budima nema?
0109 Eno Ibre u tavnici moga,
0110 U tavnici bana janjočkoga,
0111 Evo punih sedam godinica.“
0112 „ „Neka, majko, milom Bogu fala!
0113 Vavik muško ide u tavnicu,
0114 Bog će dati, pa ce Ibro doći.“ “
0115 To se čudo čulo po Budimu,
0116 Gdje je Zlate kulu naselila,
0117 Bilu kulu Ibre bajraktara
0118 Na sramotu babi roditelju.
0119 Za to čuo budimski veziru,
0120 Pa je vezir puštio telala,
0121 Pa mu telal viče po čaršiji:
0122 „Nije l’ majka rodila junaka,
0123 A sestrica brata ohranila,
0124 Koji b’ konja poklopio svoga,
0125 Pa on sašo do Janjoka bila,
0126 Potražio Ibru bajraktara?
0127 Vezir bi ga čirjak učinio,
0128 Bi mu dobru kulu načinio
0129 Kod sebeka kano u sebeka,
0130 Dao mu trista pod muhurom kesa,
0131 Još bi mu selo raje poklonio
0132 A ledenoj Dravi na obali,
0133 U njemu je šezdeset dimova.“
0134 Tako vika za nedilju dana,
0135 Veziru se niko ne oziva.
0136 Jedno jutro vezir podranio,
0137 Vezir sidi u svojoj odaji,
0138 Pa pogleda gradu i kapiji,
0139 A ugleda dvi mlade katane.
0140 Uskočiše na dva konja vranca
0141 I dođoše do avlije bile,
0142 Do avlije budimske valije,
0143 Osidoše ate u avliji,
0144 Pa veziru ušli u dairu,
0145 Salam dali, skutu poletili,
0146 Oni mu ljube i skute i ruku,
0147 Izmakli se, podviš stali ruke,
0148 A vezir im veli u odaji:
0149 „Kud ste s’, dico, tebdil učinili?
0150 Kaž’te mi se, ko ste i oklen ste
0151 Po plemenu i imenu svome.“
0152 A dvoje mu dice govorilo:
0153 „Čuj, veziru caru na muhuru!
0154 Jesmo dica Pešte Mustajbega:
0155 Alibeže, drugo Hasanbeže,
0156 Pa smo čuli i haber uzeli,
0157 Da junaka tražiš po Budimu,
0158 Da potraži bajraktara tvoga,
0159 Spremili se u kamenoj kuli,
0160 Tebi došli haber učiniti:
0161 Mi ćemo oba do Janjoka sići,
0162 Potražiti bajraktara tvoga.
0163 Mi ne ćemo mala ni irada,
0164 Ven ćemo sići do Janjoka bila
0165 Raz hatora Boga velikoga
0166 I gajreta cara čestitoga,
0167 Poraz nama sviju nabodica
0168 Po Budimu i Unđurovini.“
0169 A kad čuo budimski veziru,
0170 Svakom dade trista madžarija,
0171 A dica se natrag povratiše,
0172 Posidoše ate u avliji,
0173 Otiskoše gradu na kapiju,
0174 Otiskoše niz Muhačko ravno
0175 Kraj hajrata cara Sulejmana,
0176 Udariše niz Muhačko ravno,
0177 Na glavicu ate istiraše
0178 Na glavicu na Arapovicu
0179 Do ledena vrila hadžijina.
0180 Od bunara ate otiskoše
0181 Kraj biljega Bejze Pečujkinje,
0182 U Bakonju ate uskočili,
0183 Iziđoše vrhu na planinu,
0184 Pa su Krnju jelu natfatili:
0185 Veš dan prođe, tavna noćca dođe.
0186 Na Podravlje ate istiraše,
0187 Pa ćupriju kletu potfatiše,
0188 Oni Rabu vodu prebrodiše,
0189 Otiskoše u rapske lugove,
0190 Na Janjočko ate istiraše,
0191 A veš bio danak osvanuo.
0192 Dok Janjoku sišli na kapiju,
0193 Već im žarko na doba ručanjsko.
0194 Uskočiše u grad na kapiju,
0195 Sašli kuli janjočkoga bana,
0196 Uskočiše ate u avliju,
0197 Na golemo čudo nagaziše:
0198 U avliji šezdeset platnika.
0199 Oni svoje ate osidoše,
0200 Pa hodaju, a konje vodaju,
0201 Pogledaše dva brata rođena:
0202 U avliju voda dovedena,
0203 Voda bije na dvan’est fiskija,
0204 A nad vodom tepa načinita,
0205 Na njoj sidi od Janjoka bane
0206 I kod njega do dvi harambaše,
0207 Jedno Sava, a drugo Ostoja,
0208 Vino piju konda prolivaju.
0209 Onda Sava banu govorio:
0210 „Davor bane, mio gospodine!
0211 Bi li znao dvi katane mlade,
0212 Što vodaju do dva konja vrana?“
0213 „ „Ne znam, Sava, vridan harambaša!“ “
0214 „E moj bane, žalosna ti maja!
0215 Kad ti ne znaš oba bega mlada,
0216 Oba sina Pešte Mustajbega
0217 Alibega pa i Hasanbega.
0218 Oni su sašli tvojoj biloj kuli
0219 Poraz Ibre vridna bajraktara,
0220 Bajraktara budimskog vezira
0221 I raz tvoje na ramenu glave.
0222 Nego bane, mio gospodine:
0223 Haj ti biži u kamenu kulu,
0224 Dok je tvoja na ramenu glava!“
0225 Bane skoči sa tepe ledene,
0226 Pa uskoči u kamenu kulu,
0227 A od kule vrata pritvorio,
0228 On iziđe u svoju odaju,
0229 Pa on side kod džama pendžera,
0230 Svoje obi viče harambaše:
0231 „Davor moje obi harambaše!
0232 Kako vam more vince kroz gr’oce,
0233 Vino piti, očima gledati
0234 Dva Turčina u mojoj avliji,
0235 Oba sina Pešte Mustajbega?“
0236 A kad čula dva beščića mlada,
0237 Fatiše se svojih džehvedara,
0238 Uz kulu im grla okrenuše
0239 Do pendžera banu janjočkome:
0240 Pukoše im mali džehvedari,
0241 Obroniše beden pod pendžeri,
0242 A pobiže bane od pendžera.
0243 Platnici ih ljuto okoliše,
0244 Među se ih u halku uzeše,
0245 A skočiše obi harambaše,
0246 Skoči Sava begu Alibegu,
0247 A Ostoja leti Hasanbegu,
0248 Sijnuše dici golotrbe ćorde,
0249 Pogubiše obi harambaše.
0250 A sve bane sa pendžera viče:
0251 „Ne šal’te se, moji plaćenici,
0252 Ne udrite, ven ufat’te žive!
0253 Bolju ću vam plaću izbaviti.“
0254 Prebiše bezi halis-demišćije,
0255 Na njima se sastaše soldati.
0256 Dok obadva bega osvojiše,
0257 Trijest ih je majka poželila,
0258 Al zaludu, kad ih ufatiše!
0259 A ispade bane u avliju,
0260 Zatvori ih oba u tavnicu.
0261 Kad su bezi sišli u tavnicu,
0262 Na golemo čudo nagazili:
0263 Još nađoše trideset sužanja,
0264 Sve sužanja iz Unđurovine,
0265 A sve što su sašli do Janjoka
0266 Poraz Ibre, vridna bajraktara,
0267 A veziru ni za jednog ne zna
0268 Posli dice Pešte Mustajbega.
0269 Janda sidi Ibro bajraktaru,
0270 Njemu bila halka oko vrata,
0271 A lisice momku na rukama,
0272 Bukagije teško na nogama.
0273 Salam dala oba bega mlada,
0274 A svi sužnji salam otprimili,
0275 A ispred njih na noge skočili,
0276 Svi bezima hožgeldiju daju:
0277 „Jeste l’ braćo, zdravo i veselo?“
0278 Nastrag Ibro hožgeldiju daje:
0279 „Jeste l’ zdravo, obi serhatlije,
0280 Oklen li ste, od senta kojeg ste,
0281 Zašto li ste dopali nevolje?“
0282 Njemu vele oba bega mlada:
0283 „Bajraktaru budimskog vezira!
0284 Jesmo dica Pešte Mustajbega,
0285 Mi smo sišli za te providiti,
0286 Pa evo, braćo, dopali nevolje.“
0287 A Ibro im veli bajraktaru:
0288 „Kad ste došli za me providiti,
0289 Jeste l’ skoro kod Budima bili,
0290 Je l’ mi jošter na temelju kula,
0291 Je l’ mi stara u životu majka,
0292 Je l’ mi jošte na jaslama mrče,
0293 Je li Marko sluga kod mrčalja?“
0294 „ „Jesmo, brate, juče od Budima:
0295 Još je tvoja na temelju kula,
0296 Još ti je stara u životu majka,
0297 U obi je oči oslipila
0298 Žaleći te sedam godinica,
0299 Tvoj je mrčo maman na jaslama,
0300 A seiz je Marko kod njegaka.
0301 Jošter, Ibro, vridan bajraktaru!
0302 Jesi l’ čuo i haber uzeo,
0303 Da ti je Zlate kulu naselila,
0304 Lipa Zlate Đunlagić-Alage
0305 Na sramotu babi roditelju?“ “
0306 A kad čuo Ibro bajrakjaru,
0307 Ibro ciknu ka i zmija ljuta:
0308 „Kamo srića, da sam poginuo.
0309 Ovog dana da dočeko nisam!“
0310 Ibro jadi u tavnici kletoj,
0311 Neka jadi, koliko mu drago!
0312 Tako prođe za pun misec dana,
0313 A siđoše glasi do Budima,
0314 Da su bezi dopali nevolje.
0315 Jope vezir puštio telala,
0316 Ne bi li se haran junak našo,
0317 Potražio vridna bajraktara.
0318 On obriče mala i irada
0319 I odviše Hatku sa odžaka,
0320 Ko bi njemu Ibru izbavio.
0321 Telal vika punih petn’est dana,
0322 Ne mere se haran junak naći.
0323 Jedno jutro Zlate podranila,
0324 Očma gleda po halvat-odaji,
0325 Ona dolaf viđa na duvaru,
0326 A stara joj i ne viđa majka.
0327 Lipa skoči u odaji Zlate,
0328 Na duvaru dolaf otvorila,
0329 Pa iz njega sanduk izvadila.
0330 Kad divojka sanduk otvorila,
0331 Pun je sanduk katanskog odila,
0332 Što je njega Ibro nabavio.
0333 A divojka snimi divojačko,
0334 A sa vrata otišće gerdane,
0335 A fes-kapu sa glave bacila,
0336 Pa oblači katansko odilo.
0337 Kad se spremi Zlate u odaji,
0338 Vranu kosu niz pleća puštala,
0339 A oplete sitne pletenice,
0340 A uplete za sedam krstova,
0341 Svaki važe dva dukata žuta,
0342 Pa uplete dva križa od zlata,
0343 Svaki sedam madžarija važe.
0344 Onda škrljku turi nad obrvu,
0345 Mrka štita, škrlja pozlatita,
0346 Kraj nje urdin Bečanin-ćesara,
0347 Ukraj njega kruna principova,
0348 A obisi do sedam medilja.
0349 Za pas turnu male džehvedare,
0350 Rastavi ih palom latinkinjom,
0351 A prepasa četiri silaha,
0352 Arnautli kapci im od zlata.
0353 Mrke čizme na noge navuče,
0354 A pripasa na gajtanih ćordu.
0355 Kad se lipa sigura divojka,
0356 Prema sebi caklo okrenula.
0357 Sama misli, a sama govori:
0358 „E tako mi dina pa imana,
0359 Ne bi mene ni majka poznala,
0360 Rodila što me j’, mučno ohranila,
0361 Ja kamo li u Janjoku kranjci!“
0362 Pa okrenu niz kulu divojka,
0363 Do mrkova i prezida dođe.
0364 Kad al Marka kod mrčalja nema,
0365 Otišo je u čaršiju Marko
0366 I više njeg dolaf otvorio.
0367 Sa mrkova obali čulove,
0368 Iz dolafa sedlo izvadila,
0369 Pa oprema ata na jaslama:
0370 Priko njega hašu pribacila,
0371 Sva je suhim zlatom nađulata,
0372 A okolo rešmom optračita,
0373 A iz rešme kite ibrišimke,
0374 A na kitah srmali tulije,
0375 Pale mrči dobru po sapima.
0376 Poruši ga puli abahijom,
0377 Sve po njojzi od zlata križovi,
0378 Medvidinom ona optračita,
0379 Medvidina crljenom kadifom,
0380 A kadifa morskom risovinom,
0381 Risu nokti srmom umotati,
0382 Biju dobra ata po kukovih.
0383 Kolan veže, selembet priteže,
0384 Priko konja kuburnjake baci,
0385 U njima su do dvi merdžankinje
0386 Zlatnih kapa, srmali kundeka,
0387 A obisi perna buzdohana,
0388 A pod kolan vezenu gadaru.
0389 Obuzda ga uzdom rešmankinjom,
0390 Zlatna mu peča stade nad očima,
0391 S vrh bašluka do po strimenluka,
0392 A na prsa đube navalila:
0393 Sama j’ peča dvan’est madžarija,
0394 Zlatno đube dvaest i četiri.
0395 Kada konja sigura divojka,
0396 Više konja pogledala Zlate,
0397 Ugledala koplje ubodicu
0398 Sve zelenom čohom opkrojito,
0399 A u zlatnu žicu umotato
0400 Od jabuke do junačke ruke,
0401 A na koplju od zlata jabuka.
0402 Pa iznese koplje u avliju,
0403 Udari ga u meraju travu.
0404 Povrati se, do mrkova dođe,
0405 Ona nađe hegbe mrčaljevo,
0406 Odnese ga u kamenu kulu,
0407 U njeg metnu meze i trmpeze:
0408 Red je piti, jer biti ne more.
0409 Spade lipa u avliju Zlate,
0410 Pa do konja i jasala dođe,
0411 Priko njega hegbe pribacila,
0412 Pa odriši konja sa jasala,
0413 Izvede ga pod kamenu kulu,
0414 Pa se s atom vara po avliji,
0415 Lipa bi ga rada prevarati,
0416 Ne more ga lipa prevarati,
0417 Na oko drži kićenu divojku,
0418 Jer za punih sedam godinica
0419 Viđo nije sunca ni miseca.
0420 Ona s’ fati krmzi aspurlije,
0421 Da zakloni oči mrčaljeve.
0422 Kad zakoli oči mrčaljeve,
0423 Prevara ga, u sedlo skočila.
0424 Ja kad mamna poside mrkova:
0425 Šta se od njeg ispod kule radi!
0426 Kraj koplja ga nagodi divojka,
0427 Iz meraje koplje ujagmila,
0428 Istira ata na avlijnska vrata,
0429 A seiz Marko pred nju iz čaršije,
0430 Seiz Marko pita divičice:
0431 „Gospodine i gospodski sine!
0432 Ti kuda ćeš na dobra mrkovu,
0433 Na mrkovu Ibre bajraktara?“
0434 Njemu veli sa konja divojka:
0435 „Seiz-Marko, dalje ne divani,
0436 Sad će tvoja poletiti glava!
0437 Dobro kule čuvaj i avlije,
0438 Čuvaj kule Ibre bajraktara!“
0439 Pa pobiže Zlate niz čaršiju,
0440 A ne gleda ni desno ni livo,
0441 Neg prida se oči oborila,
0442 Da je ne pozna babo roditelju.
0443 Istira ata gradu na kapiju,
0444 Upravi ga niz Muhačko ravno,
0445 Na glavicu na Arapovicu,
0446 Kraj ledena vrila hadžijina,
0447 Kraj biljega Bejze Pečujkinje,
0448 U Bakonju goru uskočila,
0449 A Krnju je jelu natfatila,
0450 S mrkovom se prigovara lipa:
0451 „Ja ti puta ne znam do Janjoka,
0452 Nosi mene u Janjok kameni,
0453 Kud s’ nosio Ibru bajraktara!“
0454 Pa mu pušta četiri kajasa,
0455 Sam joj dobar kroz planinu suče,
0456 Veš dan prođe, tavna noćca dođe.
0457 Iz liva joj zavijaše vuci,
0458 Viju vuci, grkću gavranovi,
0459 Dobar joj se uzvirio mrče,
0460 Njemu veli kićena divojka:
0461 „Davor mrče jadiđara moga,
0462 Što se bojiš mrcinjaka vuka?
0463 Ti se vuka ne boj ni hajduka,
0464 Dok ti čuješ mene na sebika.
0465 Čula jesam od svog bajraktara
0466 Kod Budima na pendžeru svome,
0467 Gdje mi kaže Ibro bajraktaru:
0468 Kad bi pošo u ćesarovinu,
0469 Kad bi ga godic susritali vuci,
0470 Da b’ ga vavik darovali Turci,
0471 Jer bi vuke mesa nahranio,
0472 Gavranove oka napojio.“
0473 U tom sađe na Podravlje Zlate,
0474 A Podravlja šest punih sahata,
0475 Do ćuprije ćorave Marije
0476 I čardaka doravog Vasilja.
0477 A ćupriji kad se prikučila,
0478 Opazi je Todor harambaša,
0479 Na ćupriju Todor iskočio,
0480 A naskaka na konju divojka,
0481 Todor mrču za kajas ufati,
0482 (Vrlo sjaje sjajna misečina)
0483 Onda njojzi Todor govorio:
0484 „Gospodine i gospodski sine!
0485 Oklen goniš mrču velikoga?“
0486 A divojka njemu govorila:
0487 „O Todore, odnili te vrazi,
0488 Kajas pušti od mrkova moga!
0489 To kajasi udovički nisu,
0490 Ostat će ti pri kajasu ruke,
0491 Izmakni se natrag na ćupriju,
0492 Pa me pitaj priko granalije!“
0493 Iskuči se Todor harambaša,
0494 On joj dugu pruži granaliju,
0495 Pa je pita preko granalije,
0496 Todor pita, ko je i oklen je,
0497 Njemu veli Zlatija divojka:
0498 „Čuj Todore, vridan harambaša!
0499 Ovdud jesam ja od Komorhana,
0500 Prva duka komorhanskog bana.
0501 Jesi l’ čuo Ivan-kapetana?
0502 Ovo j’ Ivan, što s tobom govori.
0503 Pa nam juče knjiga doletila
0504 Od vašega bana janjočkoga,
0505 Jer vaš bane provodi veselje,
0506 Jer on ženi sina Matijana
0507 Od akrama oršanskoga bana,
0508 Pa i nami knjigu opravio,
0509 Da mu bane u svatove siđe,
0510 Pa je bane mene opravio.“
0511 A kad čuo Todor harambaša:
0512 „Gospodine, to j’ istina prava,
0513 Nemoj meni noćas zamiriti!“
0514 Njemu veli Zlate sa mrkova:
0515 „Ja, Todore, zamiriti ne ću.
0516 Veš se nikad nemoj prevariti,
0517 Pod katanom konja ufatiti,
0518 Jer te more glava zaboliti,
0519 Pa, Todore, ne ćeš priboliti.“
0520 To mu reče, proćera mrkova,
0521 Pa udari u rapske lugove.
0522 Dok lugove pregazi divojka,
0523 Pa iziđe na polje janjočko,
0524 Kad pogleda lipa sa mrkova,
0525 A bili se Janjok od kamena,
0526 Ona s’ s atom mamnim prigovara:
0527 „Davor mrče bajraktara moga!
0528 Čula jesam kod Budima bila
0529 Na pendžeru a od Ibre svoga:
0530 Od ćuprije dok lugove pređe,
0531 Da se vidi Janjok od kamena:
0532 Ja je ono, ja ga bilo nije!“
0533 Ata goni uz polje zeleno,
0534 Pa Janjoku satira mrkova.
0535 A kapiji kad se prikučila,
0536 Na kapiji šest soldata mladih
0537 Pod mušketi i pod bajuneti,
0538 Njima Zlate dobro jutro viknu,
0539 Soldati joj jutro odazvali:
0540 „Da si zdravo, svital gospodine!“
0541 Divojci se oni poklanjaju,
0542 A sa glava kape uklanjaju,
0543 A udari niz čaršiju Zlate,
0544 A tu mlada bazrđana nejma,
0545 Neg divojke mlade bodulice.
0546 Kad ih viđa Zlatija divojka,
0547 Ona mrči kajas pokupila,
0548 A dobar joj nare pokazuje:
0549 Ispod kova živa vatra siva,
0550 Ispod konja ćeremit poliće,
0551 Po dućanih pada i ćefencih.
0552 A divojke na noge klisaju,
0553 Jedna drugu sa dućana viče:
0554 „O Marice, moja drugarice,
0555 A Anice, po Bogu sestrice!
0556 Mi kako smo sile pazariti,
0557 Nami ’vaki projahao nije
0558 Posli sama Ibre bajraktara
0559 I njegova mrče velikoga:
0560 ’Vaka j’ nara u mrkova bila.
0561 Al eno Ibre u tavnici kletoj!
0562 Na njegovu jahu gledajući:
0563 Ovo nije neznana katana,
0564 Neg je ovo Turčin na mrčalju,
0565 ’Vaka j’ nara u svakog Turčina.“
0566 A Zlatija haje i ne haje,
0567 Traži kulu janjočkoga bana.
0568 A lako je bilu naći kulu,
0569 Jer je Janjok sobom natfatila:
0570 Visoka je od osam bojeva
0571 I deveta čatma od drveta,
0572 Sva je žutim limom pokrivena,
0573 Na vrh kule od zlata jabuka,
0574 Pa se sjaje kako žarko sunce.
0575 Oko kule kamena avlija,
0576 Ona j’ od dva boja ozidana.
0577 Kolika je duga i široka,
0578 Dva bi s’ u njoj pišca razabrala.
0579 A čuje se žurba u avliji,
0580 Jer kad koja puška otrguje,
0581 Jere bane provodi veselje,
0582 Pa se kupe kićeni svatovi.
0583 Na avliji demirli kapija,
0584 Na kapiji dva stoje soldata
0585 Pod mušketi i pod bajuneti,
0586 A Zlatija dobro jutro viknu,
0587 A soldati jutro odazvali,
0588 Divojci se lipoj poklonili.
0589 Uskoči Zlate ata u avliju,
0590 Na golemo čudo nagazila:
0591 Po avliji tole posidale
0592 Na petero i na devetero.
0593 Divojka im dobro jutro viknu,
0594 A sva skoči izvišna gospoda
0595 I divojci jutro otprimiše,
0596 Pa se oni Zlati pokloniše.
0597 A divojka frci sa mrkova,
0598 A dopade dvoje lacmančadi,
0599 Od nje dobra mrču ufatiše,
0600 Pa hodaju, a konja vodaju.
0601 Kad pogleda po avliji Zlate,
0602 Ona veće čudo ugledala,
0603 Jer ugleda kolo u avliji,
0604 A u kolu trijest divojaka,
0605 Među njima Jelica divojka,
0606 Lipa Jele janjočkoga bana,
0607 Sve je kolo glavom natfatila,
0608 A lipotom lipa začinila.
0609 Zlate misli, a sama govori:
0610 „Kuku Bože, ja čudne divojke!
0611 Veš s’ ne čudim ja našim junakom,
0612 Što oni za nju dopanu nevolje;
0613 Ja da sam se muško prigodila,
0614 Žalila ne bi za nju poginuti.“
0615 Pa postupi kolu i divojci,
0616 Do lipe se Jele ufatila,
0617 Pa joj čepa čizmom na cokolu,
0618 A stiskuje rukom za ručicu,
0619 Naslonja joj na ramešce glavu,
0620 Osmihuje s’, zubom poškripuje,
0621 Pa Jelici Zlate govorila:
0622 „A Jelice, moje milovanje!
0623 De mi pravo po istini kaži:
0624 Živ ti bane, bi li pošla za me,
0625 Da ne tražim druge kod tebeka?“
0626 A Jelica Zlati govorila:
0627 „Gospodine i gospodski sine!
0628 Kako b’ rekla, da bi pošla za te,
0629 Kad te ne znam, ko si ni okle si!
0630 A ja ženim brata jedinoga,
0631 Pa bi mu rada provesti veselje.“
0632 A Zlatija njojzi govorila:
0633 „Davor Jele, biserova grano,
0634 Neobrana i neozobana!
0635 Ovdud jesam ja od Komorhana,
0636 Prva duka komorhanskog bana,
0637 Ako s’ čula Ivan-kapetana.
0638 Momak jesam, ženio se nisam,
0639 Pa sam čuo za vaše veselje,
0640 A ja momak željan divojaka,
0641 Pa sam došo nezvat na veselje,
0642 Pa ti reci, da ćeš poći za me,
0643 Kad oženiš brata Matijana
0644 I kod kule provedeš veselje,
0645 Da te išćem od tvog ćaće bana.“
0646 Jele dade viru od sebeka,
0647 Dade viru, da će za njeg poći,
0648 Zlate njojzi, da će je uzeti.
0649 Na Jelu se Zlatka navalila,
0650 Pa veš Jelu rosa poduzela.
0651 To ugleda bane sa pendžera,
0652 Ispadoše dva mlada soldata,
0653 Pa Zlatiji vele u avliji:
0654 „Gospodine i gospodski sine!
0655 Tebe bane u kulu poziva.“
0656 Lipa Zlate Jeli govorila:
0657 „Je li meni izun od tebeka,
0658 Da ja idem u kamenu kulu?“
0659 „ „Izun ti je, koliko ti drago!“ “
0660 Lipa s’ Zlate iz kola puštila,
0661 Pa okrenu u kulu kamenu.
0662 Kad uniđe banu u odaju,
0663 Kad li bane sidi u odaji
0664 I kod njega do tri generala
0665 I četiri side kapetana.
0666 Zlatija im Boga naviknula,
0667 Oni Zlati Boga otprimiše,
0668 A svi oni na noge skočiše,
0669 Ban se sa svog mista pomaknuo,
0670 Pa Zlatiji misto načinio,
0671 Za stolicu Zlate zasidnula,
0672 Ban je punom čašom nazdravio:
0673 „Gospodine, ispij čašu vina,
0674 Pa mi pravo u odaji kaži:
0675 Koju dvoriš duku ćesarovu,
0676 Oklen jesi, od senta kojeg si?“
0677 A Zlatija ispi čašu vina,
0678 Ona veli banu u odaji:
0679 „Davor bane, mio gospodine!
0680 Ovdud jesam ja iz Komorhana,
0681 Duka prva komorhanskog bana,
0682 Ako s’ čuo Ivan-kapetana:
0683 Ovo j’, bane, što s tobom govori.
0684 Momak jesam, ženio se nisam,
0685 Pa sam čuo za tvoje veselje,
0686 Došao ti nezvat na veselje,
0687 Ja da vidim dilber divojaka,
0688 Ne bi l’ gdjegod štimo divičicu.“
0689 „ „Ivane, neka, milom Bogu fala,
0690 Kad s’ mi nezvat došo na veselje!
0691 Gdje ti godic štimaš divičicu,
0692 Ja ću tebi biti u pomoći,
0693 Potrošiti stotinu cekina.“ “
0694 „Neka, bane, milom Bogu fala,
0695 Kad ne žališ potrošiti za me!“
0696 Ban joj jope čašu natočio,
0697 Ispi je Zlate, pa mu govorila:
0698 „Dragi bane, vridan gospodine!
0699 Daj ti meni izun od sebeka,
0700 Da ja idem u avliju saći,
0701 Da ja vidim još koju divojku.“
0702 „ „Izun ti je, koliko ti drago,
0703 Haj se fataj, gdje je tebi drago,
0704 Ako ’š lipo kod moje Jelice!“ “
0705 A Zlatija na noge skočila,
0706 Spade lipa u avliju Zlate,
0707 Pa se lipa kod Jele ufati.
0708 Kad im vakat od konaka dođe,
0709 A podviknu banova divojka:
0710 „Čuj, divojke, u mojoj avliji!
0711 Veš je vakat kolo rasipati,
0712 Pa vi hajte svaka svojoj kuli,
0713 Veš je, drage, vakat od konaka.“
0714 Onda kolo divojke rasuše,
0715 Odskakaše svaka svojoj kuli.
0716 A Jelica i Zlatija lipa
0717 Obidve se po ruke uzele.
0718 Jele viče oba lacmanina:
0719 „Povedite mrču u kaštelu,
0720 Od kaštele preključajte vrata
0721 Donesite ključe do meneka!“
0722 Uvedoše u kaštelu mrču,
0723 A na troje jasle prigradite:
0724 U jednih je ječma ugruhata,
0725 A u drugih trava ditelina,
0726 A u trećih bunar voda hladna,
0727 Na gotove ga jasle napuštali,
0728 Pa nek bira, što je njemu drago!
0729 Od kaštele vrata pritvoriše,
0730 A Jelici ključe dodadoše:
0731 Ode Jele uz kamenu kulu,
0732 A za Jelom Zlatija divojka.
0733 Kad unišle u halvat-odaju,
0734 Zlate s’ čudi u halvat-odaji,
0735 Kakova je po njojzi prostirka:
0736 Sve duvari od cakla biljura,
0737 A prostrta diba i kadifa,
0738 Žao Zlati dibu pogaziti.
0739 Popade je Jelica divojka,
0740 Pronese je, pa posadi Zlatu:
0741 „Što mi žališ dibe i kadife?“
0742 Pa ponese mezu i trmpezu,
0743 Pa Jelica podviš stade ruke,
0744 A Zlatija Jeli govorila:
0745 „Sjedi, janjci, kod kolina moga!“
0746 A Jelica ne šće kod kolina,
0747 Nego Zlati side na kolino,
0748 A u ruku čašu ujagmila,
0749 One piju u odaji vino.
0750 Kad se Zlatka vina napojila,
0751 Pa joj vince ošinu uz lišce,
0752 A rakija okom uzigrala,
0753 U Jelicu okom pogledala:
0754 Pristala se Jele prigodila,
0755 Zlate Jelu klapnu pod vilicu,
0756 A Jelica njojzi govorila:
0757 „Ta Ivane, iza gore sunce,
0758 Ne kidiši mom bijelom lišcu!
0759 Kad nam sutra bio dan osvane,
0760 Pitat će me ćaća u avliji,
0761 Što je meni izgrđeno lišce.“
0762 Lipa Zlate haje i ne haje,
0763 Povali je preko krila svoga,
0764 Cudno griska kićenu divojku.
0765 Kad im sutra bio dan osvanu,
0766 A obi se spremiše divojke,
0767 Pa siđoše u avliju bilu,
0768 Zametnuše kolo u avliji.
0769 Još se sunce nije ni rodilo,
0770 Skupile se sve butum divojke,
0771 A janjočki pukoše topovi,
0772 A iziđe bane u avliju.
0773 Ban podiže kićene svatove,
0774 Soldati mu ata primakoše,
0775 Poside ga bane gospodine,
0776 Jelu svoju bane dovikuje:
0777 „Deder Jele, do meneka dođi!“
0778 A do njega došeta divojka,
0779 Ban joj dade od tavnice ključe:
0780 „Eto, Jele, od tavnice ključi!
0781 Pa ’š mi sutra rano podraniti,
0782 Ti izvedi trideset sužanja,
0783 Poreni ih od Janjoka bilog
0784 A prida me na polje zeleno,
0785 Puštat ćemo, Jele, bedevije,
0786 Ufatiti trideset sužanja
0787 Pod kočije na polju zelenom,
0788 Nek dovuču našu Oršankinju.“
0789 „ „Hoću, ćaća, nemaj brige s time!“ “
0790 Pa ban viče Zlatiju divojku:
0791 „O Ivane, vridan kapetane!
0792 Ne šali se s mojom bilom kulom,
0793 Čuvaj moju Jelu jedinicu
0794 I mojega sina Matijana!“
0795 „ „Hoću, bane, vridan gospodine!
0796 Da se digne Hasanpaša Tiro,
0797 Da podigne svu Unđurovinu,
0798 Ti se ne boj kuli od kamena,
0799 Dok Ivana čuješ kapetana!“ “
0800 „Neka, neka, milom Bogu fala,
0801 Kad ja imam takoga junaka!“
0802 To ban reče, otišće putalja,
0803 Od Janjoka odvede svatove.
0804 Vid’ Jelice, banove divojke!
0805 Ona Juru viče tavničara:
0806 „Dođi, Jure, do kola divnoga!“
0807 A tavničar do divojke dođe,
0808 Dade njemu od tavnice ključe:
0809 „Hajde, Jure, otvori tavnicu.
0810 Pa izvedi trideset sužanja
0811 U avliju pod kamenu kulu,
0812 Primakni im vina i rakije,
0813 A primakni mesa i pogače,
0814 Nek s’ napiju sužnji nevoljnici
0815 I nahrane na našem veselju!“
0816 Hoće Jure, mora poslušati,
0817 Šala nije gospodska divojka!
0818 Od tavnice otvorio vrata,
0819 On izvede sužnje nevoljnike,
0820 Pa sjedoše sužaji u avliji,
0821 Primakoše im vino i rakiju,
0822 Primakoše meso i pogaču,
0823 A sužnji se gladni prigodili
0824 I rujnoga vina ižednili.
0825 A sve Zlate gleda do sužanja,
0826 Pozna ona Ibru bajraktara,
0827 Pa joj grozne suze udariše.
0828 Jele joj viđa suzu na obrazu,
0829 Pa je ona Zlati govorila:
0830 „Čudna tvoga srca milostiva,
0831 Gospodine, Ivan-kapetane,
0832 Kad ti moreš suzu upušćati
0833 A za sužnji u našoj avliji!“
0834 A Zlatija njojzi govorila:
0835 „Davor Jele, moje milovanje!
0836 Kako suzu upušćati ne ću?
0837 Kakvi su vam sužnji nevoljnici,
0838 Kako im je telo potavnilo!
0839 Kako ćete Bogu dževapiti?“
0840 A Jelica Zlati govorila:
0841 „Ja ga za to dževapiti ne ću,
0842 Eto moga roditelja bana,
0843 Nek dževapi, kako njemu drago!“
0844 Kad im sunce na podne iziđe,
0845 A iziđe dvoje lacmančadi,
0846 Pa Ibrina izvedoše mrču,
0847 Da napoje konja u avliji.
0848 Krajem Ibre mrču provedoše,
0849 Pozna Ibro mrču velikoga,
0850 Pa mu grozne suze poletiše:
0851 „Davor mrče, moje desno krilo!
0852 Zar si i ti došo do Janjoka,
0853 Ko kad s’ i ti dopao nevolje?“
0854 Njemu vele oba bega mlada:
0855 „Muči, Ibro, luda nisi glava,
0856 Hoće l’ čuti kraljevi platnici!
0857 Na tvog, brate, mrču gledajući,
0858 Ako Bog da i srića od Boga,
0859 On će naske azad učiniti:
0860 Niko j’ na njem sašo do Janjoka.“
0861 Povratiše mrču lacmanini,
0862 A njimaka Ibro govorio:
0863 „Lacmančadi bana janjočkoga!
0864 Čiji s’ mrče kroz avliju voda,
0865 Čiji j’ mrče, ko li ga je jaho?“
0866 Jedan muči, a drugi govori:
0867 „Bajraktaru budimskog vezira!
0868 Ovo j’ mrče Ivan kapetana,
0869 Prve duke komorhanskog bana,
0870 Što no igra kod Jelice lipe.“
0871 Okom šiba Ibro bajraktaru.
0872 Kada Zlatu viđa kod Jelice,
0873 Onda Ibro begom govorio:
0874 „Slatka braćo, oba bega mlada,
0875 Tako m’ moga Boga velikoga!
0876 Gledajući na onu katanu,
0877 ’Nakog momka u Unđuru nema,
0878 Ja kamo li u našem Budimu!“
0879 Tako vas dan kolo preigraše.
0880 U tavnicu sužnje zatvoriše,
0881 Kolo rasu Jelica divojka,
0882 Svaka ode svome bilu dvoru,
0883 Ode Jele uz kamenu kulu,
0884 Uđoš’ obi u odaju bilu,
0885 Ponesoše mezu i trpezu,
0886 Side Zlate za gotovu mezu,
0887 Veš ih noćca tavna ufatila.
0888 Jele side janda u odaji,
0889 Vrlo Jele nujna i zlovoljna,
0890 Njojzi Zlate veli u odaji:
0891 „Što si tako nujna i zlovoljna?
0892 Da se mene pokajala nisi?“
0893 „ „Nisam, dragi, viru ti zadajem.
0894 Već je meni ništo na um palo,
0895 Da si mi se Turčin prigodio,
0896 Kad si s’ tako pristo dogodio,
0897 Da me vodiš na Unđurovinu.“ “
0898 A Zlatija Jeli govorila:
0899 „Davor Jele, moje milovanje!
0900 Volj’ t’ odati, volj’ ti zakloniti,
0901 Volj’ ti, draga, rukom pregrliti:
0902 Ovo nije Ivan kapetane,
0903 Neg Omerbeg sandžak-Alibega
0904 Od Budima iz Unđurovine.“
0905 Ja kad Jele razumila riči,
0906 Oko vrata skilita joj ruke:
0907 „Hoćemo li, beže, putovati?“
0908 „ „Vira j’, Jele, putovanja nema!
0909 Izvedi mi do tri sužnja mlada,
0910 Izvedi mi Ibru bajraktara
0911 I dva sina Pešte Mustajbega!“ “
0912 A Jelica njojzi govorila:
0913 ,Ne dam tebi tih triju sužanja,
0914 Ven ću t’ dati sve trijest sužanja.“
0915 Jele viknu tavničara svoga:
0916 „Dođi ’vamo, tavničara Jure!“
0917 Kad joj dođe tavničaru Jure,
0918 Dade njemu od tavnice ključe:
0919 „Izvedi mi trideset sužanja
0920 U avliju pod kamenu kulu!
0921 A podigni trideset soldata
0922 Pod mušketi i pod bajuneti,
0923 Pa obori gvožđe sa sužanja
0924 A konopce na njih meći, Jure!“
0925 „ „Muči, Jele, budalasta glavo!
0926 Ni po noći jošte prošlo nije!“ “
0927 „Hajde, Jure, dalje ne govori!“
0928 Hoće Jure, jer biti ne more,
0929 Šala nije gospodska divojka:
0930 Što god reče, slušati je valja.
0931 Ode Jure, otvori tavnicu,
0932 A izvede sužnje nevoljnike,
0933 A podiže trideset soldata
0934 Pod mušketi i pod bajuneti,
0935 Oboriše gvožđe sa sužanja,
0936 A konopce na njih pometaše.
0937 Spremiše se obidvi divojke,
0938 Sašla lipa do prezida Jele,
0939 Ona vranu spremi bedeviju,
0940 Puno hegbe nasula cekina,
0941 Na betku ih baci u prezidu,
0942 Izvedoše ate divičice,
0943 Posidoše ate u avliji,
0944 Upravi Jele vranu bedeviju,
0945 Iskoči naprid na avlijnska vrata.
0946 A za njome Zlate na mrkovu,
0947 A za njima trideset sužanja,
0948 Uz njih ide trideset soldata.
0949 Kad dođoše gradu do kapije,
0950 Jele viče kapidžiju Matu:
0951 „Izlaz’, Mate, otvoraj kapiju!
0952 Da ja idem pred svog ćaću bana.“
0953 Pozna Mate grlo Jeličino,
0954 Pa ispade gradu na kapiju:
0955 „O Jelice, odnili te vrazi!
0956 Kud ćeš s sužnji na polje zeleno,
0957 Ni pola noći nije bitisalo!“
0958 „ „Deder, Mate, otvaraj kapiju,
0959 Jere, Mate, to je briga moja!“ “
0960 A Mate joj otvorio vrata,
0961 Iskakaše na polje zeleno.
0962 Od kapije kad se otkučili,
0963 Zaskaka se na mrkovu Zlate,
0964 Pa rastavi sužnje i soldate,
0965 A sijnu joj golotrba ćorda,
0966 Pa posiče sve trijest soldata,
0967 Tom se čude sužaji nevoljnici:
0968 „Zla Ivana, sam ga Bog ubio,
0969 Sad će i nas glavom rastaviti!“
0970 Do njih Zlate mrču dotirala,
0971 Konopce im isiče na plećih,
0972 Pa njihove oprostila ruke,
0973 Pa im reče na polju divojka:
0974 „Bjež’te, sužnji, uz polje zeleno
0975 Do Bakonje visoke planine!“
0976 Pobigoše sužnji nevoljnici,
0977 Ostadose obidvi divojke,
0978 Odjahaše ate na meraji,
0979 Razložiše rujno piti vino.
0980 One piše dva puna sahata,
0981 Onda opet ate posidoše,
0982 Upraviše ate naporedo
0983 One jašu uz polje zeleno.
0984 Kad se crnom lugu prikučile,
0985 Tu nađoše Ibru bajraktara,
0986 Gdje on sidi na meraji travi:
0987 Osto Ibro iza društva svoga,
0988 Kod njeg Zlate mrču ustavila,
0989 Pa je ona Ibri govorila:
0990 „Bajraktaru budimskog vezira!
0991 Što si osto iza društva svoga?“
0992 „ „Gospodine Ivan-kapetane!
0993 Mene bole noge po kolinih;
0994 Jer evo sedam punih godinica
0995 Viđo sunca nisam ni miseca
0996 Sve do juče, vridan kapetane,
0997 Ja kamo li pošo po avliji,
0998 Pa vi hajte, ne gledajte na me,
0999 A menika, što Bog dragi dadne!“
1000 Zlate ne će da ostavi Ibre,
1001 Ven ga za se na mrkova baci,
1002 Pa je ona Ibri govorila:
1003 „Stisni none oko mrče moga,
1004 Svoje ruke oko pasa moga,
1005 Jer ti ne znaš nare mrčaljeve.“
1006 Sve se Ibro čudi bajraktaru:
1007 „Bože dragi, ko bi Ivan bio!“
1008 Udariše niz crne lugove.
1009 Kad su pola luga pregazili,
1010 Stigoš’ sužnje nedoma ćuprije,
1011 A Jelica Zlati govorila:
1012 „Ta Omerbeg iza gore sunce!
1013 Kako ćemo na ćupriji prići,
1014 Jer je ondi Todor harambaša
1015 I šezdeset kod njega platnika
1016 Na ćupriji ćorave Marije.“
1017 A Zlatija snimi bajraktara,
1018 Pa ona veli sužnjom nevoljnikom:
1019 „Vi polako hajte do ćuprije,
1020 Dok ja idem raskrčiti pute.“
1021 Pa odskaka Zlate na mrkovu,
1022 A doskaka na ćupriju kletu,
1023 Pod njom Todor ufati mrkova:
1024 „Gospodine Ivan-kapetane!
1025 Kud Jelicu vodiš divičicu?“
1026 A Zlate mu veli sa mrkova:
1027 „O Todore, odnili te vrazi!
1028 Jesam li ti prvlje govorio,
1029 Da ne fataš pod katanom ata,
1030 Jer te more glava zaboliti,
1031 Pa, Todore, ne ćeš preboliti.“
1032 Pa joj sijnu golotrba ćorda,
1033 A s Todora poletila glava,
1034 A izašlo šezdeset platnika,
1035 Sve se čude Ivan-kapetanu,
1036 A Zlatija na njih udarila,
1037 Pa ih trijest glavom rastavila,
1038 Trideset ih u Rabu skočilo.
1039 Onda sužnji došli na ćupriju,
1040 A Zlatija Ibru dočekala,
1041 Na mrču ga opet podignula,
1042 Sve se čudi Ibro bajraktaru:
1043 „Bože mio, ko b’ Omerbeg bio,
1044 ’Vakog momka na Unđuru nema!“
1045 A Zlatija sužnjom govorila:
1046 „Gajret, sužnji, ako Boga znate,
1047 Ne bismo li u Bakonju kletu!
1048 Podravlja je šest punih sahata,
1049 A sad će nam danak zabiliti.“
1050 Oni s’ jagme niz polje zeleno,
1051 Kad su sužnji na po polja bili,
1052 A veš zora pero pomolila,
1053 Al janjočki pukoše topovi.
1054 Ban je svoje podigo svatove,
1055 Ban izišo na polje zeleno.
1056 Pa kad čuo janjočke topove,
1057 On se rukom šinu po kolinu:
1058 „Prevara me Ivan kapetane!
1059 Davor Mate, moj jedini sine,
1060 To li si mi glavu izgubio!“
1061 Pa putalju pade po perčinu,
1062 A za njime svati poletiše,
1063 A ostaše na polju kočije,
1064 U kočijah Ana Oršankinja,
1065 Na kočijah dva gončina mlada.
1066 Ana misli, a sama govori:
1067 „To li mene svati ostaviše!
1068 Da bi išla natrag do Oršana,
1069 Korit će me naše Oršankinje:
1070 ,Kurvo, kučko, povratko divojko!
1071 Jesu li te svati ostavili?’
1072 Da bi išla do Janjoka bila,
1073 Ako mi bide Mate poginuo,
1074 Nejmam onda đuvegije svoga!
1075 Al ja ne ću natrag do Oršana,
1076 Nego idem do Janjoka sići,
1077 Ako mi bude Mate poginuo,
1078 Lako j’ naći drugog đuvegiju!“
1079 Na gončine hršum učinila:
1080 Fatiše se perali kandžija,
1081 Dofatiše klete bedevije,
1082 Poletiše uz polje zeleno
1083 I stigoše bana i svatove.
1084 Kad Janjoku došli prid kapiju,
1085 Nađe bane sina Matijana,
1086 Gdje mu sidi u sedlu alatu:
1087 „Davor Mate, moje dite drago,
1088 Zar je tvoja u životu glava?“
1089 „ „E jes’, ćaća, milom Bogu fala!“ “
1090 „Ja što ono pukoše topovi?“
1091 „ „E moj ćaća, vridan gospodine!
1092 Prevara nas Ivan kapetane,
1093 Odvede nam Jelicu divojku
1094 I odvede sve trijest sužanja!“ “
1095 „Neka, Mate, milom Bogu fala!
1096 Kad je tvoja ostanula glava,
1097 A Jele će zapasti junaka!“
1098 Ban putalju pade po perčinu,
1099 Uz janjočko polje upravio,
1100 Za njim Mate nametnu alata,
1101 A za banom svi butum svatovi:
1102 Ode sama u Janjok divojka.
1103 Ja kad bane na ćupriju dođe,
1104 Tu on nađe Todor-harambašu,
1105 A na njemu ruse glave nejma,
1106 Malo dalje trideset platnika,
1107 Ni na kakom ruse glave nejma,
1108 Ispod mosta trideset platnika,
1109 Svi plivaju po Rabi ledenoj:
1110 Tome s’ čudi bane gospodine,
1111 Pa otišće niz Podravlje kleto.
1112 Dok je bane došo na ćupriju
1113 Zlatka u po zamakla Bakonje,
1114 Pa mrkova ustavi divojka,
1115 Ona skide krmzi aspurliju,
1116 Za jelić je priveza divojka:
1117 Vihar puše, aspurlijom njiše,
1118 Sužnji pred njom uz planinu skaču,
1119 A pogleda bane uz Bakonju,
1120 On ugleda krmzi aspurliju,
1121 Sam mislio, a sam govorio:
1122 „E tako mu krsta i zakona!
1123 Ono j’ sašo Hasanpaša Tiro
1124 I Bakonju punu ispunio,
1125 Jer se viju crljeni bajraci.“
1126 Pa se bane natrag povratio,
1127 Pa on viče sina Matijana:
1128 „Bjež’te, Mate, ako Boga znate,
1129 Dok su naše u životu glave!
1130 Vidiš onih crljenih bajraka
1131 U Bakonji, visokoj planini!“
1132 Svatovi se natrag povratiše.
1133 Dok su natrag došli na ćupriju,
1134 Iziđe Zlate vrhu na planinu,
1135 Gdje je hunka taman na Bakonji.
1136 A pogleda Zlate sa mrkova,
1137 Pa kad viđa bana i svatove,
1138 Da pobigoš’ natrag do Janjoka,
1139 Ustavi Zlate sužnje nevoljnike,
1140 Snimi Ibru, a odjaha mrču:
1141 „Odmor’te se, sužnji nevoljnici!“
1142 A odjaha Jele bedeviju,
1143 A snimiše hegbe sa atova,
1144 Povadiše mezu i trmpezu,
1145 Razložiše piti na planini.
1146 Ja kad su se sužnji napojili,
1147 Oni ustaše vrhu na planini,
1148 Otiskoše sužnji niz planinu,
1149 A divojke ate poklopiše.
1150 Jope Zlate diže bajraktara,
1151 Pa siđoše na Muhačko ravno
1152 Ledenome vrilu hadžijinu.
1153 Tudi Zlate snimi bajraktara,
1154 Zlate veli Ibri bajraktaru:
1155 „Eto t’, Ibro, sužnji nevoljnici,
1156 Viš se, dragi, ne boj poćernika;
1157 A eto vam Jelice divojke,
1158 Polako ajte uz Muhačko ravno,
1159 A ja odoh do vezira sići.“
1160 Pa mrkovu pade po perčinu,
1161 Ode dobar ko kad ima krila;
1162 A sve s’ Ibro čudi bajraktaru:
1163 „Bože dragi, ko b’ Omerbeg bio!“
1164 Kad divojka do hajrata siđe,
1165 Do hajrata cara Sulejmana,
1166 Tudi dvan’est divojaka nađe,
1167 Ustavi se, pa im salam viknu,
1168 One Zlati salam otprimiše.
1169 Njima veli Zlate sa mrkova:
1170 „O divojke kod hajrata carskog,
1171 Ziva vam nane, pogledajte na me!
1172 Bi li, drage, koja pošla za me?“
1173 A njoj vele kićene divojke:
1174 „Kako b’ rekle, da bi pošle za te,
1175 Kad ne znamo, ko si ni okle si?“
1176 Njima veli Zlatka na mrkovu:
1177 „Ovo j’, drage, sorguč-Omerbeže
1178 Od Kaniže Ahmedbegoviću.“
1179 Pa otišće mrču velikoga
1180 I uskoči u grad na kapiju,
1181 Dođe kuli Ibre bajraktara,
1182 Oside mrču u avliji mamna,
1183 Pa sa njega hegbe ujagmila,
1184 Pa pobiže u kamenu kulu,
1185 A seiz Marko mrču ufatio.
1186 Kad Zlatija u odaju uđe,
1187 A divojka dolaf otvorila,
1188 Hitro snimi katansko odilo,
1189 Divojačko sve obuče na se,
1190 Pa ona sanduk u dolaf ubaci,
1191 Side lipa kod pendžera Zlate:
1192 Kad li joj se sužnji pomoliše
1193 Kroz čaršiju kuli od kamena,
1194 I pred njima Ibro bajraktaru.
1195 Ode Ibro u svoju avliju
1196 I svi s njime sužnji nevoljnici.
1197 Kad on viđa Marka i mrkova,
1198 Boga viknu, Marko otprimio.
1199 Njemu Ibro veli bajraktaru:
1200 „Seiz-Marko Ibre bajraktara!
1201 Ko je mrču jaho velikoga?“
1202 „ „Ne znam, dragi sužanj nevoljniče!“ “
1203 „A moreš li poznati meneka?“
1204 „ „Ne poznam te, sužnje nevoljniče!“ “
1205 „Ovo je, Marko, Ibro bajraktaru!
1206 Da ja znadem barem u avliji,
1207 Ko je mene azad učinio!“
1208 A to čuje na pendžeru Zlate,
1209 Pa ona veli sa pendžera lipa:
1210 „Bajraktaru budimskog vezira!
1211 Je li meni izun od tebeka,
1212 Da ja, dragi, u avliju siđem?“
1213 „ „Izun, druže, koliko ti drago!“ “
1214 A ispade Zlatka u avliju,
1215 Pa poleti Ibri bajraktaru,
1216 U obi ga poljubila ruke.
1217 Pa mu Zlate veli u avliji:
1218 „Znaš li mene, Ibro bajraktaru?“
1219 „ „Ne znam, draga, vjeru ti zadajem!“ “
1220 „Davor Ibro, vridan bajraktaru!
1221 Ovo j’ Zlate Đunlagić-Alage,
1222 Ova j’ Zlate u Janjoku bila
1223 I vaske je azad učinila.“
1224 Ibro ciknu ka i zmija ljuta:
1225 „Zar je, kuku, Unđur dočekao,
1226 Da divojke idu u Ćesarsku,
1227 Da čine azad sužnje nevoljnike!
1228 Kome ’š, Zlate, Jelu pokloniti?“
1229 „ „Vira je, Ibro, iza gore sunce!
1230 Ja ga dražeg od tebeka nemam,
1231 Kome bi je dražem poklonila?“ “
1232 A Jelici Ibro govorio:
1233 „Davor Jele bana janjočkoga!
1234 Odjahala nisi bedevije:
1235 Ako ne štimaš Ibre bajraktara,
1236 A ti biraj, draga, po Budimu!“
1237 „ „Ne ću, Ibro, boljeg od tebeka!“ “
1238 Pa mu Jele frci s bedevije,
1239 A svi butum sužnji zacviliše:
1240 „Što je, Zlate, našeg dugovanja?“
1241 „ „Lagahno je vaše dugovanje!
1242 Hajd’ klanjajte svi po dva rećata,
1243 Pa poklon’te bajraktaru mome,
1244 Pa veš nije pare ni dinara.“ “
1245 Svi odoše sužnji do bunara,
1246 A uz kulu okrenuše lipe,
1247 A za njima Ibro bajraktaru.
1248 Za to čuo budimski veziru,
1249 Pa na šenluk puče iz topova,
1250 Gdje mu dođe Ibro bajraktaru.
1251 Na to siđe sva Unđurovina:
1252 Sedam je se paša savijalo
1253 Na veselje budimskom veziru,
1254 Veselje čini za pun misec dana.
1255 On poturči Jelicu divojku,
1256 A obidvi nićah učinio,
1257 Pa oženi bajraktara svoga.
1258 Što je reko, ni slagati ne će:
1259 On Zlatiji šelo poklonio
1260 I šezdeset u njemu dimova,
1261 Što je Ibru azad učinila,
1262 Dade joj trista pod muhurom kesa,
1263 Još Zlatiji veli divičici:
1264 „Reko sam, Zlate, ni slagati ne ću,
1265 Ja Hatku dati sa odžaka svoga.“
1266 „ „Veziru, ne ću caru na muhuru!
1267 Meni tvoja Hatka ne tribuje,
1268 Udaji je, di je tebi drago.“ “
1269 Jope joj trista dade madžarija,
1270 Sve ona uze, dade bajraktaru.
1271 Tako se je Ibro oženio,
1272 Vik izvio, porod izrodio,
1273 Nikad ga Zlate nije prikorila,
1274 Što ga j’ lipa azad učinila.
