Јунаштво и женидба Диздаревића Мехе

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Јунаштво и женидба Диздаревића Мехе

0001 Рано рани кићена дивојка
0002 Код била Книна у каменој кули.
0003 Липа Хатка имам-ефендијна.
0004 Она с’ спреми у својој одаји,
0005 Па окрену низ камену кулу.
0006 Оде кули диздар-Османаге,
0007 Дочека је Златка диздарева,
0008 Јер испаде пред њу у авлију,
0009 Уведе је у своју одају.
0010 Кад сидоше обидве дјевојке,
0011 А запива Хатка имамова,
0012 А зацвили Златка диздарева.
0013 Њојзи вели Хатка имамова:
0014 „Давори Злате, моја другарице!
0015 Што ти цвилиш, ако Бога знадеш.
0016 Ти не цвили, болит ће те глава,
0017 Што ти не би са мном запивала?”
0018 Њојзи Злате плачна говорила:
0019 „Давор Хатка, моја другарице!
0020 Мени јадној није до пивања.
0021 Знаш ли, Хатка, моја другарице,
0022 Да сам своју срићу затворила,
0023 Троји су ме просци испросили,
0024 А троји ме свати одводили.
0025 А изиђи Гавран капетане,
0026 Са Котара Батурлић Гавране
0027 Под Кукару, високу планину,
0028 Разбиј свате, згуби ђувегије,
0029 Ја утеци јадна на ђогату
0030 Билој кули бабе родитеља,
0031 Па веш мени муштерије нема,
0032 У свем Книну мушке главе нема,
0033 Ни у нашем Хливну каменоме,
0034 Да ми смиде бити муштерија
0035 Од ђидије, Батурлић-Гаврана,
0036 Па ми, драга, није до пивања,
0037 Остати ћу, удати се не ћу. ”
0038 А њој вели Хатка имамова:
0039 „Давор Злате, моја другарице!
0040 Да ти знадеш, што ’ва глава знаде,
0041 Сад би, драга, са мном запивала:
0042 Твој је бабо јуче подранио,
0043 Па је моме долазио баби,
0044 Па су билу књигу направили,
0045 Послали је на широку Лику,
0046 Вира ти је, Лики Мустајбегу,
0047 Да се теби муштерије траже.
0048 Лике није куга поморила,
0049 Још је Лика пуна набодица,
0050 Ти ’ш имати, Злате, муштерија. ”
0051 Истом оне у еглену биле,
0052 А погледа Хатка са пенџера,
0053 Она виђа пољем коњаника,
0054 Под њим дорат нигди мира нема,
0055 А на дори охола левента,
0056 Свитле му се ковче из чизама,
0057 Сјају с’ мале пушке око паса.
0058 Преливају с’ крила испод врата,
0059 А виде се за главом челенке:
0060 „Знаш ли, Злате, оног коњаника?”
0061 „ „Не знам, Хатка, моја другарице!” ”
0062 „Оно је, драга, Диздаревић Мехо
0063 Са Удвине, из врховне Лике,
0064 Син једини диздар-Хасанаге,
0065 Каква Мехе у свој Лици нема,
0066 Онај је Мехо теби муштерија.”
0067 До бунара дотира дората,
0068 Одјаха га код воде бунара.
0069 Мехо хода, а дората вода,
0070 А пољем се други помолио.
0071 Ђогу гони уз поље зелено,
0072 Жида му се копље на рамену.
0073 Све зеленом чохом опкројито,
0074 А у златну жицу умотато
0075 Од јабуке до јуначке руке,
0076 Наврх копља од злата јабука.
0077 Златки вели Хатка имамова:
0078 „Знаш ли, Злате, оног коњаника?”
0079 „ „Не знам, драга, виру ти задајем!” ”
0080 „Оно је, драга, Ђулић бајрактару.
0081 И онај је теби муштерија.”
0082 Код бунара осиде ђогата,
0083 Нухан хода, а ђогата вода.
0084 А пољем се коњик помолио,
0085 Јагаза гони уз поље зелено,
0086 Познаде га Хатка имамова,
0087 Па Златији вели диздаревој:
0088 „Знаш ли, Злате, оног коњаника?”
0089 „ „Не знам, Хатка, моја другарице!” ”
0090 „Оно је, драга, Козлић Османага.
0091 Оно је дите Козлић-Алиаге,
0092 И онај је теби муштерија.”
0093 Код бунара осиде јагаза.
0094 А пољем се коњик помолио
0095 На гаврану ка на горској вили.
0096 Виђаше га обидве дивојке,
0097 Липа Хатка Злати говорила:
0098 „Знаш ли, драга, оног на гаврану?”
0099 „ „Не знам, драга, вјеру ти задајем!” ”
0100 „Оно је, Злате, Огрошевић Але,
0101 Син једини Огрош-Омераге,
0102 И онај је теби муштерија.”
0103 Код бунара осиде гаврана.
0104 А пољем се коњик помолио.
0105 Гони мрчу уз поље зелено:
0106 „Знаш ли, Злате, оног на мркову?”
0107 „ „Не знам, Хатка, виру ти задајем!” ”
0108 „Оно је, драга, Мусић бајрактару,
0109 Мусић Мехо испод Перушића,
0110 И онај је теби муштерија.”
0111 Код бунара осиде мркова,
0112 А пољем се коњик помолио,
0113 Кулаша гони уз поље зелено,
0114 Под њим добар кулаш покасује,
0115 Дителину траву попасује,
0116 А на њему охола левента,
0117 Цакшире му та од медвидине,
0118 А долама па од вучетине,
0119 Свачем руњу на дво искренуо,
0120 На глави му калпак од јазавца,
0121 Сисотину наприд окренуо.
0122 За пасом му седам самокреса,
0123 Ни у каква мале капе нема,
0124 Око њег се ћирманкиња воза
0125 На прелипих сукнених кајасих.
0126 Држалицом дофаћа кулаша.
0127 А њој Хатка вели у одаји:
0128 „Знаш ли, Злате, оног на кулашу?”
0129 „ „Не знам, сестро, виру ти задајем!” ”
0130 „Оно је, драга, Тале Личанине.
0131 И онај је теби муштерија.”
0132 Код бунара осиде кулаша.
0133 Помоли се Лика Мустајбеже
0134 На голубу уз поље зелено,
0135 А уз бега тридесет делија.
0136 А њој Хатка вели у одаји:
0137 „Знаш ли, драга, оног на голубу?”
0138 „ „Вира је, Хатка, не знам ни једнога!” ”
0139 „Оно је. драга, бег Мустајбег Лика
0140 И бегових тридесет делија.”
0141 Бег одјаха код воде бунара,
0142 Па изиђе на тепу ледену,
0143 Сви водају ате племените.
0144 А униђе остарила мајка,
0145 Јединици Злати говорила:
0146 „Ћери Злате, у мајке једина!
0147 Видиш, ћери, личке набодице?
0148 Све су оно твоје муштерије.
0149 Де се, ћери, у одаји спреми,
0150 Па ти сиђи до воде бунара,
0151 Тербијетли ти до бега дођи,
0152 Салам подај бегу удвињскоме,
0153 Па ти бега у руку пољуби,
0154 С њим се, ћери, за здравље упитај!”
0155 „ „Хоћу, моја милостива мајко!” ”
0156 Липа Злате скочи у одаји.
0157 Па дивојка сандук отворила.
0158 Опрема се у одаји Злате.
0159 Ја када се сигура дивојка.
0160 Она назу везене папуче,
0161 А ујагми везену тестију,
0162 Низ камену кулу окренула.
0163 Она сиђе у своју авлију,
0164 Из авлије искочи дивојка,
0165 Она пође до воде бунара,
0166 Од дивојке шимшик ударио
0167 Од авлије до воде бунара,
0168 Видило би с’ при њој вечерати
0169 У по ноћи ко при јасној свићи,
0170 Од липоте кићене дивојке,
0171 А од више драгога камења.
0172 Како липа тербијетли шеће,
0173 Ко када је у Стамболу расла!
0174 Она сађе до воде бунара,
0175 Под фискију подврже тестију,
0176 Онда липа на тепу изиђе,
0177 Салам даде личком Мустајбегу,
0178 Па беговој руци полетила,
0179 У оби га руке пољубила,
0180 Измаче се, подвиш стаде руке,
0181 Па се с бегом за здравље упита.
0182 Кад рекоше, да су здраво били,
0183 Њојзи Лика вели Мустајбеже:
0184 „Давори Злате, ћери диздарева!
0185 Виђај, драга, личких набодица.
0186 Све су, ћери, твоје муштерије,
0187 Де ми кажи, за којег ћеш поћи!
0188 Коју штимаш личку набодицу,
0189 Да те ишћем од твог родитеља.”
0190 Паметна се Злате пригодила,
0191 Па је она бегу говорила:
0192 „Слатки беже, ја ти љубим руку!
0193 Све су добре личке набодице.
0194 Беже драги, махане им нејма,
0195 Нег махана имаде меника,
0196 Јер сам јадна под пизмом дивојка
0197 Од ђидије Батурлић-Гаврана.
0198 Троји су ме свати одводили.
0199 А изиђи Батурлић-Гавране
0200 Под Кукару, високу планину,
0201 Разбиј свате, згуби ђувегије,
0202 Ја утеци чемерна дивојка
0203 На ђогату бабе родитеља.
0204 Па сам с’ тврдој вири оклињала.
0205 Да се више удавати не ћу,
0206 Нека чују личке набодице,
0207 Док је жива Гавран-капетана.
0208 Ја из куле не ћу од камена.
0209 Нег од ото личких набодица
0210 Који б’ коња посиднуо свога.
0211 Да он сиђе кули Гаврановој,
0212 Да он снесе главу Гавранову,
0213 Ја га сведе жива савезата,
0214 Оном ћу љуба бити код колина.”
0215 Кад то чуше личке набодице,
0216 Згледаше се како мрки вуци.
0217 Да видимо диздарева сина!
0218 Мехо скочи у седло дорату
0219 Како соко у јелове гране,
0220 Па дорату паде по перчину.
0221 Под Кукару управио дору.
0222 А кад виђа Ђулић бајрактару,
0223 Ђулић мамна посиде ђогата,
0224 Па за Мехом наметну ђогата,
0225 И остали ате поклопише,
0226 Па за њима ате управише,
0227 Намах беже на ноге скочио,
0228 Бег посиде великог голуба,
0229 А посиде све тријест делија,
0230 Бег отишће на широку Лику,
0231 Оде Златка у камену кулу.
0232 Докле Ђулић под планину дође,
0233 Испаде Мехо врху на планину;
0234 Док му Ђулић на врх на планину,
0235 Мехо сиђе на Котар камени
0236 До високе Гавранове куле.
0237 Добра бахта диздарева сина!
0238 Авлијнска му отворена врата,
0239 У авлију ускочио дору,
0240 Осиде га, кајас забацио,
0241 Сам му с’ цлобар по авлији вода.
0242 Он окрену уз камену кулу,
0243 Па он дође одаји на врата,
0244 Пред врати се момак заставио,
0245 Јер се журба чује у одаји,
0246 Јере Гавран хладно пије вино,
0247 До њег сио Гарић капетане,
0248 С друге стране Шарићу Цвијане,
0249 До њег сио Мркоња сердару,
0250 Па до њега Лазо капетане,
0251 До њег сио Батурлија стари,
0252 То је ћаћа Гавран-капетана,
0253 Пала му сида кика по појасу.
0254 У одаји еглен заметнули,
0255 Како је који јунак од мејдана,
0256 А све слуша Диздаревић Мехо.
0257 Њима Гавран вели капетане:
0258 „Давори моја браћо и дружино!
0259 Хоћете ли мени у сватове
0260 Билом Книну и каменој кули
0261 Пораз Злате диздар-Османаге?
0262 Ваља сићи, довести дивојку,
0263 Јер веш тамо мушке главе нема.
0264 Да јој смиде бити муштерија,
0265 Док је моја на рамену глава,
0266 Згубио сам јој до три ђувегије,
0267 Па јој не сми бити муштерија
0268 Нико, браћо, више од Турака.”
0269 Онда њему ћаћа говорио:
0270 „Муч’, Гавране, луда ли си глава!
0271 Што говориш непристале ричи?
0272 Јер су сваке ричи летилице,
0273 Па би с’ могле чути на Удвину,
0274 А Лика је пуна набодица.
0275 Па оде ти са рамена глава!
0276 Ко се ј’ годиц од туда женио,
0277 Никакав се није оженио,
0278 Јер су њега извијали вуци,
0279 Јере су га погубили Турци.”
0280 Њему Гавран вели у одаји:
0281 „Мучи, ћаћа, даље не дивани!
0282 Ја ја ћу се Златком оженити,
0283 Ја ћу своју главу изгубити.”
0284 Тако пили, еглен заметнули,
0285 Од пусета ништа не имају.
0286 Кад је чуо Диздаревић Мехо,
0287 Он у врата чизмом ударио,
0288 А подвикну, па им говорио:
0289 „О копиле, Батурлић-Гавране:
0290 Пуна је Лика јоштер набодица,
0291 Ја сам први Златки муштерија,
0292 Видит ћемо, за ког је дивојка.”
0293 Па упаде Мехо у одају,
0294 А сви они на ноге скочише,
0295 Па на врата они заглавише.,
0296 Он уфати Гавран-капетана,
0297 Њему свеза у одаји руке,
0298 Па окрену низ камену кулу,
0299 А Гаврана гони савезана,
0300 Па он спаде у халват-авлију,
0301 Па допаде до дората свога,
0302 А добар се расрдио доре,
0303 Јер га ћели они уфатити,
0304 А добар се не да уфатити,
0305 Него Мехи, сахибији своме.
0306 Јави му се Диздаревић Мехо,
0307 Стаде му добар у авлији доре,
0308 Он на њега привеза Гаврана,
0309 Па посиде дору великога,
0310 Искочи га на авлијнска врата,
0311 Па му ништо очи утекоше,
0312 Ђогу виђа Ђулић-бајрактара,
0313 Гдје му с’ добар код авлије вода.
0314 А Ђулића код његака нема.
0315 Он отишће са Котара дору,
0316 Веш дан прође, тавна ноћца дође,
0317 Па га тавна ноћца уфатила.
0318 Сађе Мехо у Кукару клету,
0319 Сву ноћ Мехо што је путовао,
0320 Док му био данак освануо,
0321 Мехо сађе Книну каменоме.
0322 Истом с’ жарко помолило сунце,
0323 А Мехо се кули помолио,
0324 Угледа га Злате диздарева,
0325 Па испаде у авлију билу,
0326 Дочека га у авлији билој.
0327 Кад ђојаха Мехо у авлију,
0328 Салам даде, а осиде дору,
0329 С њега сними Гавран-капетана,
0330 Привеза га у авлији билој.
0331 Он окрену у ахар-одају,
0332 А дивојка провађа дората.
0333 А допаде Ђулић бајрактару
0334 И донесе осичену главу,
0335 Па он вели Злати у авлији:
0336 „Водај мога великог ђогата,
0337 Ето, драга, главе Гавранове!
0338 Теби лаже Диздаревић Мехо.”
0339 А дивојка пуштала дората,
0340 А његова уфати ђогата,
0341 Оде Ђулић у ахар-одају.
0342 А допаде Мусић бајрактару,
0343 Пред њу баци осичену главу:
0344 „То је, драга, Гавранова глава!
0345 Теби лаже Ђулић бајрактару,
0346 Мога мрчу водај великога!”
0347 А дивојка уфати мркова.
0348 Оде Мусић у ахар-одају.
0349 А допаде Огрошевић Але,
0350 И он носи осичену главу,
0351 Пред дивојку баци у авлији:
0352 „Ето, драга, главе Гавранове!
0353 Теби лаже Мусић бајрактару,
0354 Мога водај великог гаврана!”
0355 А дивојка уфати гаврана,
0356 Оде Але у ахар-одају,
0357 У одаји сили пити вино.
0358 А допаде Тале Личанине,
0359 Носи главу старог Батурлије,
0360 Баци главу у авлији билој,
0361 Одсиде коња, Злати говорио:
0362 „Давор Злате диздар-Османаге!
0363 Све ти лажу личке набодице,
0364 То је глава Гавран-капетана,
0365 Мога водај великог кулаша!”
0366 Хоће Злате, уфати кулаша,
0367 Баш ни Тали не би замирила!
0368 Оде Тале у ахар-одају.
0369 А допаде Козлић Османага,
0370 Нит он носи осичене главе,
0371 Нит он гони дила савезата,
0372 Застиди се кићене дивојке.
0373 Па крајем ње проћера чилаша
0374 И прићера Гавран-капетану,
0375 Код Гаврана осиде чилаша,
0376 Па он вели Гавран-капетану:
0377 „Побратиме, Гавран-капетане!
0378 Шта б’ ми мого дати прегорити.
0379 Да ја твоје сад опростим руке?”
0380 Њему Гавран вели капетане:
0381 „Ја би т’ мого дати прегорити,
0382 Побро, триста под мухуром кеса.”
0383 Козлице су невирно плетиво,
0384 Њему Козлић одришио руке.
0385 Уфати дору диздарева сина,
0386 Уфати га Козлић Османага,
0387 Па подмаче под Гаврана дору,
0388 Поклопи га Батурлић Гавране,
0389 За њег баци Туркињу дивојку,
0390 Побиже Гавран, однесе дивојку!
0391 А Козлица у ахар униђе,
0392 Салам ђаде, они отпримише,
0393 Њему мисто они начинише,
0394 С њима стаде рујно пити вино,
0395 Њима вели Козлић Османага:
0396 „Браћо моја, Удвињани млади!
0397 Ја сам реко на нашој Крбави,
0398 Да је Злате невирна дивојка.
0399 Сад видите, браћо, да ј’ невирна:
0400 Одришила је Гавран-капетана.
0401 Кад сам сишо на поље зелено,
0402 Ја погледах са чилаша свога,
0403 Ја угледах Гавран-капетана
0404 На дорату Диздаревић-Мехе,
0405 А за њим се били засобица,
0406 Вире ми, Злате диздар-Османаге.
0407 Ја за њиме наметно чилаша,
0408 Ујагми ми Гавран у планину;
0409 Ја за њиме пукох из пушака,
0410 Фајде није од тирања мога,
0411 Бржег коња од дората нема,
0412 Вире ми, браћо, у свој нашој Лици.”
0413 Кад то чуо Диздаревић Мехо,
0414 Мехо цикну како змија љута:
0415 „Давор доре, десно крило моје!
0416 То ли моја опадоше крила!
0417 То му га је додала Златија,
0418 Не б’ га мого Гавран уфатити,
0419 Јер се дорат не да уфатити
0420 Него само једној женској глави,
0421 Јер га је моја научила Ајка,
0422 Хранила је и појила дору
0423 А за пуних дван’ест годиница,
0424 Што сам био, браћо, у невољи,
0425 У тавници бана задарскога.”
0426 То он рече, на ноге клисио,
0427 Па пишице у потиру ћаше,
0428 Ал не даде диздар Османага:
0429 „Стани, Мехо, диздар-Хасанаге!
0430 Не иде се тако у потиру,
0431 Хајмо, сине, у кулу камену!”
0432 Одведе га у камену кулу.
0433 Фришко диздар сандук отворио,
0434 Повади му катанско одило,
0435 Па пред њега баци у одаји:
0436 „Де се, Мехо, под катанску спреми,
0437 А ја одох спремити ђогата.”
0438 Оде диздар низ кулу камену.
0439 Док се Мехо спреми у одаји,
0440 Па он сиђе у авлију билу,
0441 А диздар му извео ђогата,
0442 Под катанску спремио ђогата,
0443 Па он вели диздареву сину:
0444 „Ето ата бржег од дората!”
0445 Око њег прође Диздаревић Мехо,
0446 Па он вели диздар-Османаги:
0447 „Е мој ага,- диздар-Османага!
0448 Јест ти бржи од дората мога,
0449 Ал му бахта доратова нејма.”
0450 Па посиде великог ђогата,
0451 Отишће га под Кукару клету,
0452 А Личани ате поклопише,
0453 Па одоше на Удвину билу.
0454 Мехо момак под Кукару сиђе.
0455 У планину ускочи ђогата.
0456 Док тај Мехо на Котаре сиђе,
0457 Веш му вакат од јације прође,
0458 Још га тавна ноћца уфатила,
0459 Он не шћеде Гаврановој кули,
0460 Вен биртији Луце крчмарице,
0461 Пред биртију у авлију дође,
0462 На Луцу је хршум учинио:
0463 „Брже ’вамо, Луце крчмарице!”
0464 А испаде Луца крчмарица.
0465 Њојзи вели Дизђаревић Мехо:
0466 „Ђогу води у каштелу мога!”
0467 Одведе га Луце крчмарица,
0468 Па на јасле напушта ђогата,
0469 Поврати се, па до Мехе дође,
0470 У своју га уведе одају.
0471 Ја кад сиде у одаји Мехо,
0472 Мехо вели Луци крчмарици:
0473 „Брже мени мезу и трмпезу!”
0474 Њему Луца мезу поставила:
0475 С мора смокве и шећерли халве,
0476 Жуте туње у меду варене,
0477 А донесе од три лита вина,
0478 Рожулина од седам година.
0479 Јер је Мехо љуто зажеднио,
0480 Сву ноћ Мехо што ј’ препио вино.
0481 Кад му био данак забилио,
0482 А по црквах звоне ударише,
0483 А чују се шимшир-тамбурини,
0484 Каткад која пушка отргује,
0485 Мехо вели Луци крчмарици:
0486 „Давор Луце, наша крчмарице!
0487 Ал је радост, ал жалост велика,
0488 Кад се чују звоне по црквама,
0489 Кад пуцају мали џехведари?”
0490 Њему вели Луце крчмарица:
0491 „Господине у мојој биртији!
0492 Жалост није, нег радост велика.
0493 Оно с’ жени Батурлић Гавране,
0494 Јер је синоћ довео дивојку
0495 Липу Злату диздар-Османаге.
0496 Ено Гавран проводи весеље,
0497 Игра му дивно коло у авлији.”
0498 Тада Мехо на ноге скочио,
0499 Па се спреми у халват-одаји:
0500 „Брже ми, Луце, великог ђогата!
0501 Да идем и ја на весеље сићи
0502 Билој кули Гавран-капетана.”
0503 Њему Луце изведе ђогата,
0504 Он посиде ђогу великога,
0505 Луци баци жуту маџарију,
0506 Па отишће из авлије ђогу,
0507 Управи га Гаврановој кули.
0508 Кад он дође до авлије биле,
0509 На авлији два стоје солдата
0510 Под мушкети и под бајунети,
0511 Њима Мехо добро јутро викну,
0512 Они њему јутро отпримише,
0513 На капији па се поклонише:
0514 „Да си здраво, свитал господине!”
0515 Он ускочи у авлију ђогу,
0516 Па погледа оком по авлији,
0517 По авлији толе посидале,
0518 Вино пију котарски сердари,
0519 У авлији дивно коло скаче,
0520 А у колу дваест дивојака
0521 И Јелица, сестра Гавранова,
0522 Све је коло главом натфатила,
0523 А липотом коло зачинила.
0524 Кад погледа по авлији Мехо,
0525 У авлију вода доведена,
0526 А над водом тепа начинита,
0527 А на тепи прострта простирка.
0528 На њој сиди Батурлић Гавране,
0529 Код њег сиди Цмиљанић Никола,
0530 Вино пију конда проливају,
0531 Вино им точи Злате диздарева,
0532 Доналива га сузом из очију,
0533 А спомиње Диздаревић-Меху.
0534 А кад виђа Диздаревић Мехо,
0535 Он до тепе доскака ђогата,
0536 Па њимака добро јутро викну,
0537 Никола му јутро отпримио,
0538 А Гавране главу подигнуо,
0539 Преко крила врго гарабина,
0540 Па он вели диздареву сину:
0541 „Нит здрав био, нит се веселио,
0542 Чуј Турчине, Диздаревић-Мехо!
0543 Јеси л’ сашо мојој билој кули,
0544 Да повратиш дора великога
0545 И Златију диздар-Османаге?
0546 Ал их данас повратити не ћеш.”
0547 Па са крила диже гарабина,
0548 Па на Меху пушку окренуо,
0549 Гавран пушци живу ватра даде,
0550 А хитра се Златка пригодила,
0551 Па по пушци ошину дивојка,
0552 У том пуче кратка гарабина,
0553 Два синџирли зрна долетише,
0554 Па ђогата у печу сфатише,
0555 Ђогат цикну, а земљи посрну,
0556 А хитар се Мехо пригодио,
0557 Јер он скочи на тепу ледену,
0558 А сијну му голотрба ћорда,
0559 Па удари Гавран-капетана,
0560 А са њега полетила глава,
0561 А Никола скочи у авлију.
0562 Попаде Мехо за руку дивојку,
0563 И он скочи са тепе ледене,
0564 На њих Мехо љуто ударио,
0565 Мехо скаче како јелин звире,
0566 А дивојка како кошутица.
0567 А завика Цмиљанић Никола:
0568 „Ви солдати, краљеви платници!
0569 Не удрите, вен уфат’те жива!”
0570 Кад Мехи ништо очи утекоше,
0571 Побигоше у кулу дивојке,
0572 Липа Јеле стала на капији.
0573 Ја кад с’ Мехом очи саставила,
0574 На њег махну рукама дивојка,
0575 Да он бижи у кулу дивојкам.
0576 А поскака Диздаревић Мехо,
0577 Па ујагми у камену кулу
0578 И уведе Златку ђиздареву;
0579 А Јелица врата притворила,
0580 Па притеже челикли малдане,
0581 Изиђоше у халват-одају.
0582 Мехо сиде код џама пенџера,
0583 Понесе Јеле мезу и трмпезу,
0584 Она вели диздареву сину:
0585 „Давори Мехо, иза горе сунце!
0586 Да ти знадеш, што ’ва глава знаде!
0587 У нас има камена тавница
0588 А под нашом кулом од камена,
0589 У тавници тридесет сужања,
0590 Све од Книна и камена Хливна.”
0591 Мехо момак на ноге скочио:
0592 „Брже, Јеле, кључе од тавнице!”
0593 А Јелица кључе ујагмила,
0594 Па спадоше до тавничких врата.
0595 Отворише од тавнице врата.
0596 Ја кад Мехо у тавницу сиђе,
0597 Ту он нађе тридесет сужања.
0598 Мехо њима турски салам викну,
0599 Сви њемука салам отпримише,
0600 А испред њег на ноге скочише,
0601 Он познаде Панџић-Мехмедагу,
0602 А познаде Хоџић-Хусеина,
0603 Хоџић-Хусу са Раките биле,
0604 Па подиже сужње невољнике.
0605 Са њих Јеле гвожђе оборила,
0606 Одведе их Јеле у одају,
0607 Мехо оста код презида била,
0608 Код презида и дората свога,
0609 Јер му је добар на јаслама доре.
0610 Мехо га грли, међу очи љуби:
0611 „Давори доре, десно крило моје!
0612 Твога бахта у хајвана нејма.”’
0613 Код њег путаљ Гавран-капетана.
0614 Добар гавран и добар зеленко,
0615 То су сва три коња Гавранова.
0616 Па изиђе Мехо у одају,
0617 За готову мезу засидоше,
0618 Вино пију сужњи невољници.
0619 Јеле другу отвори одају,
0620 Нађе пусет сваког сужња Јеле.
0621 Па им га даде у својој одаји.
0622 Па још једну отвори одају,
0623 Пуна је пушке дуге из беглука
0624 И фишека доста самотата.
0625 Унесе Јеле пушке у одају,
0626 А фишеке баци у одају,
0627 Уз њу скаче све дваест дивојки.
0628 Кад се сужњи напојише вина,
0629 Испод куле бутум поцрнило
0630 Од шкрљака и од телећака.
0631 По Котарих пуцају можари,
0632 А чуше се задарски топови.
0633 Турци сужњи пушке појагмише.
0634 Па падоше кули по мазгалих,
0635 Пуцају им бреше од очију,
0636 Они бране кулу од камена,
0637 А дивојке пушке набијају,
0638 Отискоше од камене куле,
0639 Доклен море пушка дометнути.
0640 Не смију се ближе прикучити.
0641 Све се чуде котарски сердари:
0642 „Боже мио, што би оно било!
0643 Један ђаво у кулу униђе,
0644 А тријест их пуца са мазгала!”
0645 Тај дан прође, тавна ноћца дође.
0646 Они сву ноћ што препише вино.
0647 Кад им сутра био дан освану,
0648 Онда Мехо на пенџер погледа.
0649 Кад ли сашо бане Задранине
0650 И ишћеро велике топове,
0651 Па он виче Диздаревић-Меху:
0652 „О Турчине, Диздаревић-Мехо,
0653 Ти отварај од камена кулу!
0654 Свог дората јаши великога,
0655 А ти носи Туркињу дивојку,
0656 Веш за тобом поћерника нема,
0657 Да не ухрвам куле од камена.”
0658 А Мехо му вели са пенџера:
0659 „Ја је, бане, отварати не ћу,
0660 Па ти ради, што је теби драго!”
0661 Бан окрену велике топове,
0662 На дрвену чатму подигну их,
0663 Дрвену му чатму обалио,
0664 У сређњој се Мехо пригодио,
0665 Ама је клета шћемерита кула,
0666 А сви сужњи пали по мазгалих,
0667 Па пуцају са мазгала клетих,
0668 Отискују од камене куле.
0669 Нек пуцају, колико им драго!
0670 Ал чују се банови топови
0671 Подалеко на широку Лику,
0672 А Мустајбег рано подранио,
0673 Па он сиди у беглуку своме,
0674 Све су код њег личке набодице.
0675 А дође му диздар Хасанага,
0676 Салам даде, бегу говорио:
0677 „О Мустајбег, од све Лике главо!
0678 Што ти сиђе Книну каменоме
0679 И одведе мог сина јединог,
0680 Упути га у ћесаровину ?
0681 Чујеш ли, беже, бојнице лубарде,
0682 Гдје пуцају на Котарих клетих?
0683 Оно пуца све на сина мога.
0684 Ја је јесир, ја је погинуо.”
0685 А Мустајбег своју диже главу,
0686 Па он вели Ђулић-бајрактару:
0687 „О Нухане, моје дите драго!
0688 Ви одосте на Котар камени,
0689 А ја одох на широку Лику,
0690 Деде казуј, што ј’ од Мехе било!”
0691 А све мучи Ђулић бајрактару.
0692 Онда Тале своју диже главу:
0693 „О Мустајбег, од све Лике главо!
0694 Ми смо сишли на Котар камени,
0695 Мехо је свима муну ујагмио,
0696 Уфатио Батурлић-Гаврана,
0697 Па га стиро Книну каменоме,
0698 Свезао га у халват-авлији,
0699 Он отишо у ахар-одају.
0700 Ми смо редом, беже, саходили
0701 У авлију диздар-Османаге,
0702 Сваки је снио осичену главу,
0703 Пред дивојку бацили у авлију,
0704 Сваки је реко, да је Гавранова,
0705 Ми отишли у ахар-одају,
0706 Па завргли пиће у одаји.
0707 Најстраг дође Козлић-Османага,
0708 Па намика у ахар униђе,
0709 Па он нами каже у ахару,
0710 Да је срио Гавран-капетана,
0711 Гдје одјаха Мехина дората
0712 И однесе за собом дивојку,
0713 Да га је тиро, ал га стиго није.
0714 Вира је, беже, од све Лике главо!
0715 Све то лаже Козлић Османага.
0716 Козлица је невирно плетиво,
0717 Он је одвезо Гавран-капетана
0718 И под њега подметнуо дору,
0719 А за њега бацио дивојку,
0720 Па је дао за готове новце.”
0721 А ту сиди Козлић Османага,
0722 На ноге скочи Врцић бајрактару.
0723 А сијну му пала у рукама,
0724 Па он вели Козлић-Османаги:
0725 „Козлица, стани, невирно плетиво!
0726 Никог више издавати не ћеш.”
0727 На ноге скочи Лика Мустајбеже.
0728 Па полети пред свог бајрактара:
0729 „Стани, Ибро, вридан бајрактам!
0730 Козличиној не кидиши глави!
0731 Има глава, ко се стара с тиме,
0732 Бајрактару, то је брига моја!”
0733 Да не биде Лике Мустајбега,
0734 Ђити глава Козлић-Османаге.
0735 Беже виче Еминића свога:
0736 „Опали топа, моје дите драго,
0737 Мог зеленка граду на бедену,
0738 Нек се свија Лика и Крбава!”
0739 Хоће Але, опали зеленка.
0740 Оде јека по свој бутум Лици.
0741 Долићају бегу коњаници
0742 Све на вику бегову зеленку,
0743 Тај дан вас дан савија се војска.
0744 Кад им треће јутро освануло.
0745 Подиже их Лика са рудина,
0746 Јер се је бутум сила савијала,
0747 Осам пуних што има хиљада,
0748 Бег отишде на Котар камени.
0749 Мехо вавик у каменој кули,
0750 Вавик с’ брани са пенџера клета,
0751 Пуцају сужњи са мазгала кули,
0752 А бан бије кулу од камена,
0753 Сву је срушио камену авлију,
0754 А и кула с’ била ишчошила,
0755 Малим није пала у авлију.
0756 Када Мехо оком погледао,
0757 Кад ли алај лети низ Котаре,
0758 Прид алајом с’ један истргнуо,
0759 Карамана гони косатога,
0760 То је глава Козлид Хуремага,
0761 Око аге четрн’ест синова,
0762 За њим лети шездесет Козлица.
0763 Ага трче, из све главе виче:
0764 „Давори Мехо диздар-Хасанаге!
0765 Ти се не бој бана задарскога,
0766 Док ти агу чујеш у животу.”
0767 Док је њега бане опазио,
0768 Измаче се од камене куле,
0769 А пореда глије и параде.
0770 Кад се ага близо прекучио,
0771 Он осиде карамана свога.
0772 Истом они ате одјахаше,
0773 Кад се опет алај помолио,
0774 Прид алајом један на ђогату,
0775 То је глава Плочанин Алага,
0776 Пореди му Влахињић Алија,
0777 Алу црљен бајрак поклопио,
0778 Стоји му зврка папти од бајрака,
0779 За тим агом хиљаду коњика.
0780 И тај алај до тог аге дође,
0781 Код његака ате одјахаше.
0782 А трећи се алај помолио,
0783 Пред алајом један на алату,
0784 Од Дрниша Дервиш капетане,
0785 Уз њега је триста коњаника,
0786 Па код аге ате одјахаше.
0787 Кад се њима алај помолио,
0788 Прид алајом један на сивуљи,
0789 На сивуљи сурет-бедевији,
0790 То је глава мазул Алибеже,
0791 Пореди му дите Мехмедбеже
0792 А на своме сивцу косатоме.
0793 Тај Мехмедбег од тог Алибега,
0794 Сивац добар од оте сивуље,
0795 Рођаци су, издавања нејма,
0796 И за њима хиљаду коњика.
0797 Кад с’ помоли Лика Мустајбеже,
0798 Око бега седам бајрактара,
0799 А за бегом бутум поцрнило,
0800 Сву узвио Лику и Крбаву,
0801 И бег свога осиде голуба.
0802 Кад су мало ате одморили,
0803 Они добре ате поклопише,
0804 Стаде вика Лике Мустајбега:
0805 „Брже дову, Омер-ефендија,
0806 Да брез дове не гину јунаци!
0807 Видиш мојих чаркаџија младих,
0808 Како су момци у суре станули,
0809 Све је стао један уз другога,
0810 А погледа један на другога,
0811 Да не б’ који муну ујагмио.”
0812 Ефендија дову заучио,
0813 А остали аминују Турци.
0814 Стаде вика малог Радована,
0815 Виче побру Талу Личанина:
0816 „Нами, побро, дова не трибује!”
0817 То он рече, паде по гаврану.
0818 Ујагми ђогат Ђулић-бајрактара,
0819 Јер се је добар на то научио
0820 Вавик добар наприд ударати,
0821 Први је санџак Ђулић-бајрактара,
0822 Пореди му Влахињић Алија:
0823 „Стани, побро, Ђулић-бајрактару!
0824 Не ’ш ми данас муне ујагмити.”
0825 И остали за њ’ма ударише.
0826 Халакнуше, плахо ударише,
0827 Дочекаше краљеви платници.
0828 Док остали ударише Турци,
0829 Бајрактари глије истргаше,
0830 Па за Бога и за голу ћорду.
0831 Бан побиже Задру каменоме.
0832 Кад остали виђаше сердари,
0833 Гдје није главе, није ни управе.
0834 Побигоше низ Котаре клете.
0835 Бог поможе бега удвињскога,
0836 Па он пушта силу низ Котаре,
0837 Поробише куле и чардаке,
0838 Бег пороби обадва Котара,
0839 Поробио, ватром попалио,
0840 Па се беже натраг повратио,
0841 Па он сиђе Гаврановој кули,
0842 А изиђе Диздаревић Мехо,
0843 Долићају личке набодице,
0844 Дарује их Диздаревић Мехо,
0845 Њима даје кићене дивојке.
0846 Даде Јелу Гавран-капетана,
0847 Поклони је Хоџић-Хусеину
0848 И под њега подмаче путаља;
0849 Онда даде Панџић-Мехмедаги
0850 Добра зечка Гавран-капетана,
0851 А добре су личке набодице,
0852 Јер све сужње они подмирише.
0853 Под сваког су коња подмакнули,
0854 Гавранову кулу поробили.
0855 Подиже се бег Мустајбег Лика,
0856 Па отишће од камене куле,
0857 Окренуше Книну каменоме,
0858 Па их тавна ноћца уфатила.
0859 Док је сутра био дан освано.
0860 Сађоше кули диздар-Османаге.
0861 Па се беже туди уставио,
0862 Па диздару у одају уђе
0863 И уведе Златију дивојку,
0864 Пред њег беже пађе на колина
0865 Па од аге запроси дивојку:
0866 „Дај ми Злату по божијем путу.
0867 Да оженим Диздаревић-Меху.”
0868 Даде је диздар, ни ричи не рече,
0869 Па у кули сигура дивојку,
0870 А у Мехе готови сватови.
0871 Сви му сужњи полетили руци:
0872 „Мехо брате, ка од једне мајке!
0873 Што је нашег главног дуговања?
0874 Де нам, брате, ти на пољу кажи,
0875 Д с’ старамо твојим дуговањем.
0876 Кад си наске азад учинио.”
0877 Њима вели Диздаревић Мехо:
0878 „Драга моја браћо и дружино!
0879 Лагахно је ваше дуговање:
0880 Хајте сиђ’те до воде бунара,
0881 Узимајте абдест на бунару,
0882 Ви клањајте свак по два рећата,
0883 Па поклон’те родитељу моме,
0884 А и мојој остарилој мајци,
0885 То је ваше главно дуговање,
0886 Па веш није паре ни динара.”
0887 Хоће сужњи, тешко дочекали,
0888 Одоше они до воде бунара,
0889 Мехо оде, одведе дивојку.
0890 Тад је бегу сила задобила,
0891 Све им беже право подилио.
0892 А најбоље Мехи надилио:
0893 Липу Злату диздар-Османаге.
0894 Када Мехо на Удбину сиђе.
0895 Он настави чинити весеље,
0896 Па се липом Златком оженио.
0897 Никада је није прикорио,
0898 Што је за њу сабљу крвавио.



Извор[уреди]

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/4. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga četvrta, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1899.