Junaštvo i ženidba Dizdarevića Mehe
0001 Rano rani kićena divojka
0002 Kod bila Knina u kamenoj kuli.
0003 Lipa Hatka imam-efendijna.
0004 Ona s’ spremi u svojoj odaji,
0005 Pa okrenu niz kamenu kulu.
0006 Ode kuli dizdar-Osmanage,
0007 Dočeka je Zlatka dizdareva,
0008 Jer ispade pred nju u avliju,
0009 Uvede je u svoju odaju.
0010 Kad sidoše obidve djevojke,
0011 A zapiva Hatka imamova,
0012 A zacvili Zlatka dizdareva.
0013 Njojzi veli Hatka imamova:
0014 „Davori Zlate, moja drugarice!
0015 Što ti cviliš, ako Boga znadeš.
0016 Ti ne cvili, bolit će te glava,
0017 Što ti ne bi sa mnom zapivala?”
0018 Njojzi Zlate plačna govorila:
0019 „Davor Hatka, moja drugarice!
0020 Meni jadnoj nije do pivanja.
0021 Znaš li, Hatka, moja drugarice,
0022 Da sam svoju sriću zatvorila,
0023 Troji su me prosci isprosili,
0024 A troji me svati odvodili.
0025 A iziđi Gavran kapetane,
0026 Sa Kotara Baturlić Gavrane
0027 Pod Kukaru, visoku planinu,
0028 Razbij svate, zgubi đuvegije,
0029 Ja uteci jadna na đogatu
0030 Biloj kuli babe roditelja,
0031 Pa veš meni mušterije nema,
0032 U svem Kninu muške glave nema,
0033 Ni u našem Hlivnu kamenome,
0034 Da mi smide biti mušterija
0035 Od đidije, Baturlić-Gavrana,
0036 Pa mi, draga, nije do pivanja,
0037 Ostati ću, udati se ne ću. ”
0038 A njoj veli Hatka imamova:
0039 „Davor Zlate, moja drugarice!
0040 Da ti znadeš, što ’va glava znade,
0041 Sad bi, draga, sa mnom zapivala:
0042 Tvoj je babo juče podranio,
0043 Pa je mome dolazio babi,
0044 Pa su bilu knjigu napravili,
0045 Poslali je na široku Liku,
0046 Vira ti je, Liki Mustajbegu,
0047 Da se tebi mušterije traže.
0048 Like nije kuga pomorila,
0049 Još je Lika puna nabodica,
0050 Ti ’š imati, Zlate, mušterija. ”
0051 Istom one u eglenu bile,
0052 A pogleda Hatka sa pendžera,
0053 Ona viđa poljem konjanika,
0054 Pod njim dorat nigdi mira nema,
0055 A na dori ohola leventa,
0056 Svitle mu se kovče iz čizama,
0057 Sjaju s’ male puške oko pasa.
0058 Prelivaju s’ krila ispod vrata,
0059 A vide se za glavom čelenke:
0060 „Znaš li, Zlate, onog konjanika?”
0061 „ „Ne znam, Hatka, moja drugarice!” ”
0062 „Ono je, draga, Dizdarević Meho
0063 Sa Udvine, iz vrhovne Like,
0064 Sin jedini dizdar-Hasanage,
0065 Kakva Mehe u svoj Lici nema,
0066 Onaj je Meho tebi mušterija.”
0067 Do bunara dotira dorata,
0068 Odjaha ga kod vode bunara.
0069 Meho hoda, a dorata voda,
0070 A poljem se drugi pomolio.
0071 Đogu goni uz polje zeleno,
0072 Žida mu se koplje na ramenu.
0073 Sve zelenom čohom opkrojito,
0074 A u zlatnu žicu umotato
0075 Od jabuke do junačke ruke,
0076 Navrh koplja od zlata jabuka.
0077 Zlatki veli Hatka imamova:
0078 „Znaš li, Zlate, onog konjanika?”
0079 „ „Ne znam, draga, viru ti zadajem!” ”
0080 „Ono je, draga, Đulić bajraktaru.
0081 I onaj je tebi mušterija.”
0082 Kod bunara oside đogata,
0083 Nuhan hoda, a đogata voda.
0084 A poljem se konjik pomolio,
0085 Jagaza goni uz polje zeleno,
0086 Poznade ga Hatka imamova,
0087 Pa Zlatiji veli dizdarevoj:
0088 „Znaš li, Zlate, onog konjanika?”
0089 „ „Ne znam, Hatka, moja drugarice!” ”
0090 „Ono je, draga, Kozlić Osmanaga.
0091 Ono je dite Kozlić-Aliage,
0092 I onaj je tebi mušterija.”
0093 Kod bunara oside jagaza.
0094 A poljem se konjik pomolio
0095 Na gavranu ka na gorskoj vili.
0096 Viđaše ga obidve divojke,
0097 Lipa Hatka Zlati govorila:
0098 „Znaš li, draga, onog na gavranu?”
0099 „ „Ne znam, draga, vjeru ti zadajem!” ”
0100 „Ono je, Zlate, Ogrošević Ale,
0101 Sin jedini Ogroš-Omerage,
0102 I onaj je tebi mušterija.”
0103 Kod bunara oside gavrana.
0104 A poljem se konjik pomolio.
0105 Goni mrču uz polje zeleno:
0106 „Znaš li, Zlate, onog na mrkovu?”
0107 „ „Ne znam, Hatka, viru ti zadajem!” ”
0108 „Ono je, draga, Musić bajraktaru,
0109 Musić Meho ispod Perušića,
0110 I onaj je tebi mušterija.”
0111 Kod bunara oside mrkova,
0112 A poljem se konjik pomolio,
0113 Kulaša goni uz polje zeleno,
0114 Pod njim dobar kulaš pokasuje,
0115 Ditelinu travu popasuje,
0116 A na njemu ohola leventa,
0117 Cakšire mu ta od medvidine,
0118 A dolama pa od vučetine,
0119 Svačem runju na dvo iskrenuo,
0120 Na glavi mu kalpak od jazavca,
0121 Sisotinu naprid okrenuo.
0122 Za pasom mu sedam samokresa,
0123 Ni u kakva male kape nema,
0124 Oko njeg se ćirmankinja voza
0125 Na prelipih suknenih kajasih.
0126 Držalicom dofaća kulaša.
0127 A njoj Hatka veli u odaji:
0128 „Znaš li, Zlate, onog na kulašu?”
0129 „ „Ne znam, sestro, viru ti zadajem!” ”
0130 „Ono je, draga, Tale Ličanine.
0131 I onaj je tebi mušterija.”
0132 Kod bunara oside kulaša.
0133 Pomoli se Lika Mustajbeže
0134 Na golubu uz polje zeleno,
0135 A uz bega trideset delija.
0136 A njoj Hatka veli u odaji:
0137 „Znaš li, draga, onog na golubu?”
0138 „ „Vira je, Hatka, ne znam ni jednoga!” ”
0139 „Ono je. draga, beg Mustajbeg Lika
0140 I begovih trideset delija.”
0141 Beg odjaha kod vode bunara,
0142 Pa iziđe na tepu ledenu,
0143 Svi vodaju ate plemenite.
0144 A uniđe ostarila majka,
0145 Jedinici Zlati govorila:
0146 „Ćeri Zlate, u majke jedina!
0147 Vidiš, ćeri, ličke nabodice?
0148 Sve su ono tvoje mušterije.
0149 De se, ćeri, u odaji spremi,
0150 Pa ti siđi do vode bunara,
0151 Terbijetli ti do bega dođi,
0152 Salam podaj begu udvinjskome,
0153 Pa ti bega u ruku poljubi,
0154 S njim se, ćeri, za zdravlje upitaj!”
0155 „ „Hoću, moja milostiva majko!” ”
0156 Lipa Zlate skoči u odaji.
0157 Pa divojka sanduk otvorila.
0158 Oprema se u odaji Zlate.
0159 Ja kada se sigura divojka.
0160 Ona nazu vezene papuče,
0161 A ujagmi vezenu testiju,
0162 Niz kamenu kulu okrenula.
0163 Ona siđe u svoju avliju,
0164 Iz avlije iskoči divojka,
0165 Ona pođe do vode bunara,
0166 Od divojke šimšik udario
0167 Od avlije do vode bunara,
0168 Vidilo bi s’ pri njoj večerati
0169 U po noći ko pri jasnoj svići,
0170 Od lipote kićene divojke,
0171 A od više dragoga kamenja.
0172 Kako lipa terbijetli šeće,
0173 Ko kada je u Stambolu rasla!
0174 Ona sađe do vode bunara,
0175 Pod fiskiju podvrže testiju,
0176 Onda lipa na tepu iziđe,
0177 Salam dade ličkom Mustajbegu,
0178 Pa begovoj ruci poletila,
0179 U obi ga ruke poljubila,
0180 Izmače se, podviš stade ruke,
0181 Pa se s begom za zdravlje upita.
0182 Kad rekoše, da su zdravo bili,
0183 Njojzi Lika veli Mustajbeže:
0184 „Davori Zlate, ćeri dizdareva!
0185 Viđaj, draga, ličkih nabodica.
0186 Sve su, ćeri, tvoje mušterije,
0187 De mi kaži, za kojeg ćeš poći!
0188 Koju štimaš ličku nabodicu,
0189 Da te išćem od tvog roditelja.”
0190 Pametna se Zlate prigodila,
0191 Pa je ona begu govorila:
0192 „Slatki beže, ja ti ljubim ruku!
0193 Sve su dobre ličke nabodice.
0194 Beže dragi, mahane im nejma,
0195 Neg mahana imade menika,
0196 Jer sam jadna pod pizmom divojka
0197 Od đidije Baturlić-Gavrana.
0198 Troji su me svati odvodili.
0199 A iziđi Baturlić-Gavrane
0200 Pod Kukaru, visoku planinu,
0201 Razbij svate, zgubi đuvegije,
0202 Ja uteci čemerna divojka
0203 Na đogatu babe roditelja.
0204 Pa sam s’ tvrdoj viri oklinjala.
0205 Da se više udavati ne ću,
0206 Neka čuju ličke nabodice,
0207 Dok je živa Gavran-kapetana.
0208 Ja iz kule ne ću od kamena.
0209 Neg od oto ličkih nabodica
0210 Koji b’ konja posidnuo svoga.
0211 Da on siđe kuli Gavranovoj,
0212 Da on snese glavu Gavranovu,
0213 Ja ga svede živa savezata,
0214 Onom ću ljuba biti kod kolina.”
0215 Kad to čuše ličke nabodice,
0216 Zgledaše se kako mrki vuci.
0217 Da vidimo dizdareva sina!
0218 Meho skoči u sedlo doratu
0219 Kako soko u jelove grane,
0220 Pa doratu pade po perčinu.
0221 Pod Kukaru upravio doru.
0222 A kad viđa Đulić bajraktaru,
0223 Đulić mamna poside đogata,
0224 Pa za Mehom nametnu đogata,
0225 I ostali ate poklopiše,
0226 Pa za njima ate upraviše,
0227 Namah beže na noge skočio,
0228 Beg poside velikog goluba,
0229 A poside sve trijest delija,
0230 Beg otišće na široku Liku,
0231 Ode Zlatka u kamenu kulu.
0232 Dokle Đulić pod planinu dođe,
0233 Ispade Meho vrhu na planinu;
0234 Dok mu Đulić na vrh na planinu,
0235 Meho siđe na Kotar kameni
0236 Do visoke Gavranove kule.
0237 Dobra bahta dizdareva sina!
0238 Avlijnska mu otvorena vrata,
0239 U avliju uskočio doru,
0240 Oside ga, kajas zabacio,
0241 Sam mu s’ clobar po avliji voda.
0242 On okrenu uz kamenu kulu,
0243 Pa on dođe odaji na vrata,
0244 Pred vrati se momak zastavio,
0245 Jer se žurba čuje u odaji,
0246 Jere Gavran hladno pije vino,
0247 Do njeg sio Garić kapetane,
0248 S druge strane Šariću Cvijane,
0249 Do njeg sio Mrkonja serdaru,
0250 Pa do njega Lazo kapetane,
0251 Do njeg sio Baturlija stari,
0252 To je ćaća Gavran-kapetana,
0253 Pala mu sida kika po pojasu.
0254 U odaji eglen zametnuli,
0255 Kako je koji junak od mejdana,
0256 A sve sluša Dizdarević Meho.
0257 Njima Gavran veli kapetane:
0258 „Davori moja braćo i družino!
0259 Hoćete li meni u svatove
0260 Bilom Kninu i kamenoj kuli
0261 Poraz Zlate dizdar-Osmanage?
0262 Valja sići, dovesti divojku,
0263 Jer veš tamo muške glave nema.
0264 Da joj smide biti mušterija,
0265 Dok je moja na ramenu glava,
0266 Zgubio sam joj do tri đuvegije,
0267 Pa joj ne smi biti mušterija
0268 Niko, braćo, više od Turaka.”
0269 Onda njemu ćaća govorio:
0270 „Muč’, Gavrane, luda li si glava!
0271 Što govoriš nepristale riči?
0272 Jer su svake riči letilice,
0273 Pa bi s’ mogle čuti na Udvinu,
0274 A Lika je puna nabodica.
0275 Pa ode ti sa ramena glava!
0276 Ko se j’ godic od tuda ženio,
0277 Nikakav se nije oženio,
0278 Jer su njega izvijali vuci,
0279 Jere su ga pogubili Turci.”
0280 Njemu Gavran veli u odaji:
0281 „Muči, ćaća, dalje ne divani!
0282 Ja ja ću se Zlatkom oženiti,
0283 Ja ću svoju glavu izgubiti.”
0284 Tako pili, eglen zametnuli,
0285 Od puseta ništa ne imaju.
0286 Kad je čuo Dizdarević Meho,
0287 On u vrata čizmom udario,
0288 A podviknu, pa im govorio:
0289 „O kopile, Baturlić-Gavrane:
0290 Puna je Lika jošter nabodica,
0291 Ja sam prvi Zlatki mušterija,
0292 Vidit ćemo, za kog je divojka.”
0293 Pa upade Meho u odaju,
0294 A svi oni na noge skočiše,
0295 Pa na vrata oni zaglaviše.,
0296 On ufati Gavran-kapetana,
0297 Njemu sveza u odaji ruke,
0298 Pa okrenu niz kamenu kulu,
0299 A Gavrana goni savezana,
0300 Pa on spade u halvat-avliju,
0301 Pa dopade do dorata svoga,
0302 A dobar se rasrdio dore,
0303 Jer ga ćeli oni ufatiti,
0304 A dobar se ne da ufatiti,
0305 Nego Mehi, sahibiji svome.
0306 Javi mu se Dizdarević Meho,
0307 Stade mu dobar u avliji dore,
0308 On na njega priveza Gavrana,
0309 Pa poside doru velikoga,
0310 Iskoči ga na avlijnska vrata,
0311 Pa mu ništo oči utekoše,
0312 Đogu viđa Đulić-bajraktara,
0313 Gdje mu s’ dobar kod avlije voda.
0314 A Đulića kod njegaka nema.
0315 On otišće sa Kotara doru,
0316 Veš dan prođe, tavna noćca dođe,
0317 Pa ga tavna noćca ufatila.
0318 Sađe Meho u Kukaru kletu,
0319 Svu noć Meho što je putovao,
0320 Dok mu bio danak osvanuo,
0321 Meho sađe Kninu kamenome.
0322 Istom s’ žarko pomolilo sunce,
0323 A Meho se kuli pomolio,
0324 Ugleda ga Zlate dizdareva,
0325 Pa ispade u avliju bilu,
0326 Dočeka ga u avliji biloj.
0327 Kad đojaha Meho u avliju,
0328 Salam dade, a oside doru,
0329 S njega snimi Gavran-kapetana,
0330 Priveza ga u avliji biloj.
0331 On okrenu u ahar-odaju,
0332 A divojka provađa dorata.
0333 A dopade Đulić bajraktaru
0334 I donese osičenu glavu,
0335 Pa on veli Zlati u avliji:
0336 „Vodaj moga velikog đogata,
0337 Eto, draga, glave Gavranove!
0338 Tebi laže Dizdarević Meho.”
0339 A divojka puštala dorata,
0340 A njegova ufati đogata,
0341 Ode Đulić u ahar-odaju.
0342 A dopade Musić bajraktaru,
0343 Pred nju baci osičenu glavu:
0344 „To je, draga, Gavranova glava!
0345 Tebi laže Đulić bajraktaru,
0346 Moga mrču vodaj velikoga!”
0347 A divojka ufati mrkova.
0348 Ode Musić u ahar-odaju.
0349 A dopade Ogrošević Ale,
0350 I on nosi osičenu glavu,
0351 Pred divojku baci u avliji:
0352 „Eto, draga, glave Gavranove!
0353 Tebi laže Musić bajraktaru,
0354 Moga vodaj velikog gavrana!”
0355 A divojka ufati gavrana,
0356 Ode Ale u ahar-odaju,
0357 U odaji sili piti vino.
0358 A dopade Tale Ličanine,
0359 Nosi glavu starog Baturlije,
0360 Baci glavu u avliji biloj,
0361 Odside konja, Zlati govorio:
0362 „Davor Zlate dizdar-Osmanage!
0363 Sve ti lažu ličke nabodice,
0364 To je glava Gavran-kapetana,
0365 Moga vodaj velikog kulaša!”
0366 Hoće Zlate, ufati kulaša,
0367 Baš ni Tali ne bi zamirila!
0368 Ode Tale u ahar-odaju.
0369 A dopade Kozlić Osmanaga,
0370 Nit on nosi osičene glave,
0371 Nit on goni dila savezata,
0372 Zastidi se kićene divojke.
0373 Pa krajem nje proćera čilaša
0374 I prićera Gavran-kapetanu,
0375 Kod Gavrana oside čilaša,
0376 Pa on veli Gavran-kapetanu:
0377 „Pobratime, Gavran-kapetane!
0378 Šta b’ mi mogo dati pregoriti.
0379 Da ja tvoje sad oprostim ruke?”
0380 Njemu Gavran veli kapetane:
0381 „Ja bi t’ mogo dati pregoriti,
0382 Pobro, trista pod muhurom kesa.”
0383 Kozlice su nevirno pletivo,
0384 Njemu Kozlić odrišio ruke.
0385 Ufati doru dizdareva sina,
0386 Ufati ga Kozlić Osmanaga,
0387 Pa podmače pod Gavrana doru,
0388 Poklopi ga Baturlić Gavrane,
0389 Za njeg baci Turkinju divojku,
0390 Pobiže Gavran, odnese divojku!
0391 A Kozlica u ahar uniđe,
0392 Salam đade, oni otprimiše,
0393 Njemu misto oni načiniše,
0394 S njima stade rujno piti vino,
0395 Njima veli Kozlić Osmanaga:
0396 „Braćo moja, Udvinjani mladi!
0397 Ja sam reko na našoj Krbavi,
0398 Da je Zlate nevirna divojka.
0399 Sad vidite, braćo, da j’ nevirna:
0400 Odrišila je Gavran-kapetana.
0401 Kad sam sišo na polje zeleno,
0402 Ja pogledah sa čilaša svoga,
0403 Ja ugledah Gavran-kapetana
0404 Na doratu Dizdarević-Mehe,
0405 A za njim se bili zasobica,
0406 Vire mi, Zlate dizdar-Osmanage.
0407 Ja za njime nametno čilaša,
0408 Ujagmi mi Gavran u planinu;
0409 Ja za njime pukoh iz pušaka,
0410 Fajde nije od tiranja moga,
0411 Bržeg konja od dorata nema,
0412 Vire mi, braćo, u svoj našoj Lici.”
0413 Kad to čuo Dizdarević Meho,
0414 Meho ciknu kako zmija ljuta:
0415 „Davor dore, desno krilo moje!
0416 To li moja opadoše krila!
0417 To mu ga je dodala Zlatija,
0418 Ne b’ ga mogo Gavran ufatiti,
0419 Jer se dorat ne da ufatiti
0420 Nego samo jednoj ženskoj glavi,
0421 Jer ga je moja naučila Ajka,
0422 Hranila je i pojila doru
0423 A za punih dvan’est godinica,
0424 Što sam bio, braćo, u nevolji,
0425 U tavnici bana zadarskoga.”
0426 To on reče, na noge klisio,
0427 Pa pišice u potiru ćaše,
0428 Al ne dade dizdar Osmanaga:
0429 „Stani, Meho, dizdar-Hasanage!
0430 Ne ide se tako u potiru,
0431 Hajmo, sine, u kulu kamenu!”
0432 Odvede ga u kamenu kulu.
0433 Friško dizdar sanduk otvorio,
0434 Povadi mu katansko odilo,
0435 Pa pred njega baci u odaji:
0436 „De se, Meho, pod katansku spremi,
0437 A ja odoh spremiti đogata.”
0438 Ode dizdar niz kulu kamenu.
0439 Dok se Meho spremi u odaji,
0440 Pa on siđe u avliju bilu,
0441 A dizdar mu izveo đogata,
0442 Pod katansku spremio đogata,
0443 Pa on veli dizdarevu sinu:
0444 „Eto ata bržeg od dorata!”
0445 Oko njeg prođe Dizdarević Meho,
0446 Pa on veli dizdar-Osmanagi:
0447 „E moj aga,- dizdar-Osmanaga!
0448 Jest ti brži od dorata moga,
0449 Al mu bahta doratova nejma.”
0450 Pa poside velikog đogata,
0451 Otišće ga pod Kukaru kletu,
0452 A Ličani ate poklopiše,
0453 Pa odoše na Udvinu bilu.
0454 Meho momak pod Kukaru siđe.
0455 U planinu uskoči đogata.
0456 Dok taj Meho na Kotare siđe,
0457 Veš mu vakat od jacije prođe,
0458 Još ga tavna noćca ufatila,
0459 On ne šćede Gavranovoj kuli,
0460 Ven birtiji Luce krčmarice,
0461 Pred birtiju u avliju dođe,
0462 Na Lucu je hršum učinio:
0463 „Brže ’vamo, Luce krčmarice!”
0464 A ispade Luca krčmarica.
0465 Njojzi veli Dizđarević Meho:
0466 „Đogu vodi u kaštelu moga!”
0467 Odvede ga Luce krčmarica,
0468 Pa na jasle napušta đogata,
0469 Povrati se, pa do Mehe dođe,
0470 U svoju ga uvede odaju.
0471 Ja kad side u odaji Meho,
0472 Meho veli Luci krčmarici:
0473 „Brže meni mezu i trmpezu!”
0474 Njemu Luca mezu postavila:
0475 S mora smokve i šećerli halve,
0476 Žute tunje u medu varene,
0477 A donese od tri lita vina,
0478 Rožulina od sedam godina.
0479 Jer je Meho ljuto zažednio,
0480 Svu noć Meho što j’ prepio vino.
0481 Kad mu bio danak zabilio,
0482 A po crkvah zvone udariše,
0483 A čuju se šimšir-tamburini,
0484 Katkad koja puška otrguje,
0485 Meho veli Luci krčmarici:
0486 „Davor Luce, naša krčmarice!
0487 Al je radost, al žalost velika,
0488 Kad se čuju zvone po crkvama,
0489 Kad pucaju mali džehvedari?”
0490 Njemu veli Luce krčmarica:
0491 „Gospodine u mojoj birtiji!
0492 Žalost nije, neg radost velika.
0493 Ono s’ ženi Baturlić Gavrane,
0494 Jer je sinoć doveo divojku
0495 Lipu Zlatu dizdar-Osmanage.
0496 Eno Gavran provodi veselje,
0497 Igra mu divno kolo u avliji.”
0498 Tada Meho na noge skočio,
0499 Pa se spremi u halvat-odaji:
0500 „Brže mi, Luce, velikog đogata!
0501 Da idem i ja na veselje sići
0502 Biloj kuli Gavran-kapetana.”
0503 Njemu Luce izvede đogata,
0504 On poside đogu velikoga,
0505 Luci baci žutu madžariju,
0506 Pa otišće iz avlije đogu,
0507 Upravi ga Gavranovoj kuli.
0508 Kad on dođe do avlije bile,
0509 Na avliji dva stoje soldata
0510 Pod mušketi i pod bajuneti,
0511 Njima Meho dobro jutro viknu,
0512 Oni njemu jutro otprimiše,
0513 Na kapiji pa se pokloniše:
0514 „Da si zdravo, svital gospodine!”
0515 On uskoči u avliju đogu,
0516 Pa pogleda okom po avliji,
0517 Po avliji tole posidale,
0518 Vino piju kotarski serdari,
0519 U avliji divno kolo skače,
0520 A u kolu dvaest divojaka
0521 I Jelica, sestra Gavranova,
0522 Sve je kolo glavom natfatila,
0523 A lipotom kolo začinila.
0524 Kad pogleda po avliji Meho,
0525 U avliju voda dovedena,
0526 A nad vodom tepa načinita,
0527 A na tepi prostrta prostirka.
0528 Na njoj sidi Baturlić Gavrane,
0529 Kod njeg sidi Cmiljanić Nikola,
0530 Vino piju konda prolivaju,
0531 Vino im toči Zlate dizdareva,
0532 Donaliva ga suzom iz očiju,
0533 A spominje Dizdarević-Mehu.
0534 A kad viđa Dizdarević Meho,
0535 On do tepe doskaka đogata,
0536 Pa njimaka dobro jutro viknu,
0537 Nikola mu jutro otprimio,
0538 A Gavrane glavu podignuo,
0539 Preko krila vrgo garabina,
0540 Pa on veli dizdarevu sinu:
0541 „Nit zdrav bio, nit se veselio,
0542 Čuj Turčine, Dizdarević-Meho!
0543 Jesi l’ sašo mojoj biloj kuli,
0544 Da povratiš dora velikoga
0545 I Zlatiju dizdar-Osmanage?
0546 Al ih danas povratiti ne ćeš.”
0547 Pa sa krila diže garabina,
0548 Pa na Mehu pušku okrenuo,
0549 Gavran pušci živu vatra dade,
0550 A hitra se Zlatka prigodila,
0551 Pa po pušci ošinu divojka,
0552 U tom puče kratka garabina,
0553 Dva sindžirli zrna doletiše,
0554 Pa đogata u peču sfatiše,
0555 Đogat ciknu, a zemlji posrnu,
0556 A hitar se Meho prigodio,
0557 Jer on skoči na tepu ledenu,
0558 A sijnu mu golotrba ćorda,
0559 Pa udari Gavran-kapetana,
0560 A sa njega poletila glava,
0561 A Nikola skoči u avliju.
0562 Popade Meho za ruku divojku,
0563 I on skoči sa tepe ledene,
0564 Na njih Meho ljuto udario,
0565 Meho skače kako jelin zvire,
0566 A divojka kako košutica.
0567 A zavika Cmiljanić Nikola:
0568 „Vi soldati, kraljevi platnici!
0569 Ne udrite, ven ufat’te živa!”
0570 Kad Mehi ništo oči utekoše,
0571 Pobigoše u kulu divojke,
0572 Lipa Jele stala na kapiji.
0573 Ja kad s’ Mehom oči sastavila,
0574 Na njeg mahnu rukama divojka,
0575 Da on biži u kulu divojkam.
0576 A poskaka Dizdarević Meho,
0577 Pa ujagmi u kamenu kulu
0578 I uvede Zlatku đizdarevu;
0579 A Jelica vrata pritvorila,
0580 Pa priteže čelikli maldane,
0581 Iziđoše u halvat-odaju.
0582 Meho side kod džama pendžera,
0583 Ponese Jele mezu i trmpezu,
0584 Ona veli dizdarevu sinu:
0585 „Davori Meho, iza gore sunce!
0586 Da ti znadeš, što ’va glava znade!
0587 U nas ima kamena tavnica
0588 A pod našom kulom od kamena,
0589 U tavnici trideset sužanja,
0590 Sve od Knina i kamena Hlivna.”
0591 Meho momak na noge skočio:
0592 „Brže, Jele, ključe od tavnice!”
0593 A Jelica ključe ujagmila,
0594 Pa spadoše do tavničkih vrata.
0595 Otvoriše od tavnice vrata.
0596 Ja kad Meho u tavnicu siđe,
0597 Tu on nađe trideset sužanja.
0598 Meho njima turski salam viknu,
0599 Svi njemuka salam otprimiše,
0600 A ispred njeg na noge skočiše,
0601 On poznade Pandžić-Mehmedagu,
0602 A poznade Hodžić-Huseina,
0603 Hodžić-Husu sa Rakite bile,
0604 Pa podiže sužnje nevoljnike.
0605 Sa njih Jele gvožđe oborila,
0606 Odvede ih Jele u odaju,
0607 Meho osta kod prezida bila,
0608 Kod prezida i dorata svoga,
0609 Jer mu je dobar na jaslama dore.
0610 Meho ga grli, među oči ljubi:
0611 „Davori dore, desno krilo moje!
0612 Tvoga bahta u hajvana nejma.”’
0613 Kod njeg putalj Gavran-kapetana.
0614 Dobar gavran i dobar zelenko,
0615 To su sva tri konja Gavranova.
0616 Pa iziđe Meho u odaju,
0617 Za gotovu mezu zasidoše,
0618 Vino piju sužnji nevoljnici.
0619 Jele drugu otvori odaju,
0620 Nađe puset svakog sužnja Jele.
0621 Pa im ga dade u svojoj odaji.
0622 Pa još jednu otvori odaju,
0623 Puna je puške duge iz begluka
0624 I fišeka dosta samotata.
0625 Unese Jele puške u odaju,
0626 A fišeke baci u odaju,
0627 Uz nju skače sve dvaest divojki.
0628 Kad se sužnji napojiše vina,
0629 Ispod kule butum pocrnilo
0630 Od škrljaka i od telećaka.
0631 Po Kotarih pucaju možari,
0632 A čuše se zadarski topovi.
0633 Turci sužnji puške pojagmiše.
0634 Pa padoše kuli po mazgalih,
0635 Pucaju im breše od očiju,
0636 Oni brane kulu od kamena,
0637 A divojke puške nabijaju,
0638 Otiskoše od kamene kule,
0639 Doklen more puška dometnuti.
0640 Ne smiju se bliže prikučiti.
0641 Sve se čude kotarski serdari:
0642 „Bože mio, što bi ono bilo!
0643 Jedan đavo u kulu uniđe,
0644 A trijest ih puca sa mazgala!”
0645 Taj dan prođe, tavna noćca dođe.
0646 Oni svu noć što prepiše vino.
0647 Kad im sutra bio dan osvanu,
0648 Onda Meho na pendžer pogleda.
0649 Kad li sašo bane Zadranine
0650 I išćero velike topove,
0651 Pa on viče Dizdarević-Mehu:
0652 „O Turčine, Dizdarević-Meho,
0653 Ti otvaraj od kamena kulu!
0654 Svog dorata jaši velikoga,
0655 A ti nosi Turkinju divojku,
0656 Veš za tobom poćernika nema,
0657 Da ne uhrvam kule od kamena.”
0658 A Meho mu veli sa pendžera:
0659 „Ja je, bane, otvarati ne ću,
0660 Pa ti radi, što je tebi drago!”
0661 Ban okrenu velike topove,
0662 Na drvenu čatmu podignu ih,
0663 Drvenu mu čatmu obalio,
0664 U sređnjoj se Meho prigodio,
0665 Ama je kleta šćemerita kula,
0666 A svi sužnji pali po mazgalih,
0667 Pa pucaju sa mazgala kletih,
0668 Otiskuju od kamene kule.
0669 Nek pucaju, koliko im drago!
0670 Al čuju se banovi topovi
0671 Podaleko na široku Liku,
0672 A Mustajbeg rano podranio,
0673 Pa on sidi u begluku svome,
0674 Sve su kod njeg ličke nabodice.
0675 A dođe mu dizdar Hasanaga,
0676 Salam dade, begu govorio:
0677 „O Mustajbeg, od sve Like glavo!
0678 Što ti siđe Kninu kamenome
0679 I odvede mog sina jedinog,
0680 Uputi ga u ćesarovinu ?
0681 Čuješ li, beže, bojnice lubarde,
0682 Gdje pucaju na Kotarih kletih?
0683 Ono puca sve na sina moga.
0684 Ja je jesir, ja je poginuo.”
0685 A Mustajbeg svoju diže glavu,
0686 Pa on veli Đulić-bajraktaru:
0687 „O Nuhane, moje dite drago!
0688 Vi odoste na Kotar kameni,
0689 A ja odoh na široku Liku,
0690 Dede kazuj, što j’ od Mehe bilo!”
0691 A sve muči Đulić bajraktaru.
0692 Onda Tale svoju diže glavu:
0693 „O Mustajbeg, od sve Like glavo!
0694 Mi smo sišli na Kotar kameni,
0695 Meho je svima munu ujagmio,
0696 Ufatio Baturlić-Gavrana,
0697 Pa ga stiro Kninu kamenome,
0698 Svezao ga u halvat-avliji,
0699 On otišo u ahar-odaju.
0700 Mi smo redom, beže, sahodili
0701 U avliju dizdar-Osmanage,
0702 Svaki je snio osičenu glavu,
0703 Pred divojku bacili u avliju,
0704 Svaki je reko, da je Gavranova,
0705 Mi otišli u ahar-odaju,
0706 Pa zavrgli piće u odaji.
0707 Najstrag dođe Kozlić-Osmanaga,
0708 Pa namika u ahar uniđe,
0709 Pa on nami kaže u aharu,
0710 Da je srio Gavran-kapetana,
0711 Gdje odjaha Mehina dorata
0712 I odnese za sobom divojku,
0713 Da ga je tiro, al ga stigo nije.
0714 Vira je, beže, od sve Like glavo!
0715 Sve to laže Kozlić Osmanaga.
0716 Kozlica je nevirno pletivo,
0717 On je odvezo Gavran-kapetana
0718 I pod njega podmetnuo doru,
0719 A za njega bacio divojku,
0720 Pa je dao za gotove novce.”
0721 A tu sidi Kozlić Osmanaga,
0722 Na noge skoči Vrcić bajraktaru.
0723 A sijnu mu pala u rukama,
0724 Pa on veli Kozlić-Osmanagi:
0725 „Kozlica, stani, nevirno pletivo!
0726 Nikog više izdavati ne ćeš.”
0727 Na noge skoči Lika Mustajbeže.
0728 Pa poleti pred svog bajraktara:
0729 „Stani, Ibro, vridan bajraktam!
0730 Kozličinoj ne kidiši glavi!
0731 Ima glava, ko se stara s time,
0732 Bajraktaru, to je briga moja!”
0733 Da ne bide Like Mustajbega,
0734 Điti glava Kozlić-Osmanage.
0735 Beže viče Eminića svoga:
0736 „Opali topa, moje dite drago,
0737 Mog zelenka gradu na bedenu,
0738 Nek se svija Lika i Krbava!”
0739 Hoće Ale, opali zelenka.
0740 Ode jeka po svoj butum Lici.
0741 Dolićaju begu konjanici
0742 Sve na viku begovu zelenku,
0743 Taj dan vas dan savija se vojska.
0744 Kad im treće jutro osvanulo.
0745 Podiže ih Lika sa rudina,
0746 Jer se je butum sila savijala,
0747 Osam punih što ima hiljada,
0748 Beg otišde na Kotar kameni.
0749 Meho vavik u kamenoj kuli,
0750 Vavik s’ brani sa pendžera kleta,
0751 Pucaju sužnji sa mazgala kuli,
0752 A ban bije kulu od kamena,
0753 Svu je srušio kamenu avliju,
0754 A i kula s’ bila iščošila,
0755 Malim nije pala u avliju.
0756 Kada Meho okom pogledao,
0757 Kad li alaj leti niz Kotare,
0758 Prid alajom s’ jedan istrgnuo,
0759 Karamana goni kosatoga,
0760 To je glava Kozlid Huremaga,
0761 Oko age četrn’est sinova,
0762 Za njim leti šezdeset Kozlica.
0763 Aga trče, iz sve glave viče:
0764 „Davori Meho dizdar-Hasanage!
0765 Ti se ne boj bana zadarskoga,
0766 Dok ti agu čuješ u životu.”
0767 Dok je njega bane opazio,
0768 Izmače se od kamene kule,
0769 A poreda glije i parade.
0770 Kad se aga blizo prekučio,
0771 On oside karamana svoga.
0772 Istom oni ate odjahaše,
0773 Kad se opet alaj pomolio,
0774 Prid alajom jedan na đogatu,
0775 To je glava Pločanin Alaga,
0776 Poredi mu Vlahinjić Alija,
0777 Alu crljen bajrak poklopio,
0778 Stoji mu zvrka papti od bajraka,
0779 Za tim agom hiljadu konjika.
0780 I taj alaj do tog age dođe,
0781 Kod njegaka ate odjahaše.
0782 A treći se alaj pomolio,
0783 Pred alajom jedan na alatu,
0784 Od Drniša Derviš kapetane,
0785 Uz njega je trista konjanika,
0786 Pa kod age ate odjahaše.
0787 Kad se njima alaj pomolio,
0788 Prid alajom jedan na sivulji,
0789 Na sivulji suret-bedeviji,
0790 To je glava mazul Alibeže,
0791 Poredi mu dite Mehmedbeže
0792 A na svome sivcu kosatome.
0793 Taj Mehmedbeg od tog Alibega,
0794 Sivac dobar od ote sivulje,
0795 Rođaci su, izdavanja nejma,
0796 I za njima hiljadu konjika.
0797 Kad s’ pomoli Lika Mustajbeže,
0798 Oko bega sedam bajraktara,
0799 A za begom butum pocrnilo,
0800 Svu uzvio Liku i Krbavu,
0801 I beg svoga oside goluba.
0802 Kad su malo ate odmorili,
0803 Oni dobre ate poklopiše,
0804 Stade vika Like Mustajbega:
0805 „Brže dovu, Omer-efendija,
0806 Da brez dove ne ginu junaci!
0807 Vidiš mojih čarkadžija mladih,
0808 Kako su momci u sure stanuli,
0809 Sve je stao jedan uz drugoga,
0810 A pogleda jedan na drugoga,
0811 Da ne b’ koji munu ujagmio.”
0812 Efendija dovu zaučio,
0813 A ostali aminuju Turci.
0814 Stade vika malog Radovana,
0815 Viče pobru Talu Ličanina:
0816 „Nami, pobro, dova ne tribuje!”
0817 To on reče, pade po gavranu.
0818 Ujagmi đogat Đulić-bajraktara,
0819 Jer se je dobar na to naučio
0820 Vavik dobar naprid udarati,
0821 Prvi je sandžak Đulić-bajraktara,
0822 Poredi mu Vlahinjić Alija:
0823 „Stani, pobro, Đulić-bajraktaru!
0824 Ne ’š mi danas mune ujagmiti.”
0825 I ostali za nj’ma udariše.
0826 Halaknuše, plaho udariše,
0827 Dočekaše kraljevi platnici.
0828 Dok ostali udariše Turci,
0829 Bajraktari glije istrgaše,
0830 Pa za Boga i za golu ćordu.
0831 Ban pobiže Zadru kamenome.
0832 Kad ostali viđaše serdari,
0833 Gdje nije glave, nije ni uprave.
0834 Pobigoše niz Kotare klete.
0835 Bog pomože bega udvinjskoga,
0836 Pa on pušta silu niz Kotare,
0837 Porobiše kule i čardake,
0838 Beg porobi obadva Kotara,
0839 Porobio, vatrom popalio,
0840 Pa se beže natrag povratio,
0841 Pa on siđe Gavranovoj kuli,
0842 A iziđe Dizdarević Meho,
0843 Dolićaju ličke nabodice,
0844 Daruje ih Dizdarević Meho,
0845 Njima daje kićene divojke.
0846 Dade Jelu Gavran-kapetana,
0847 Pokloni je Hodžić-Huseinu
0848 I pod njega podmače putalja;
0849 Onda dade Pandžić-Mehmedagi
0850 Dobra zečka Gavran-kapetana,
0851 A dobre su ličke nabodice,
0852 Jer sve sužnje oni podmiriše.
0853 Pod svakog su konja podmaknuli,
0854 Gavranovu kulu porobili.
0855 Podiže se beg Mustajbeg Lika,
0856 Pa otišće od kamene kule,
0857 Okrenuše Kninu kamenome,
0858 Pa ih tavna noćca ufatila.
0859 Dok je sutra bio dan osvano.
0860 Sađoše kuli dizdar-Osmanage.
0861 Pa se beže tudi ustavio,
0862 Pa dizdaru u odaju uđe
0863 I uvede Zlatiju divojku,
0864 Pred njeg beže pađe na kolina
0865 Pa od age zaprosi divojku:
0866 „Daj mi Zlatu po božijem putu.
0867 Da oženim Dizdarević-Mehu.”
0868 Dade je dizdar, ni riči ne reče,
0869 Pa u kuli sigura divojku,
0870 A u Mehe gotovi svatovi.
0871 Svi mu sužnji poletili ruci:
0872 „Meho brate, ka od jedne majke!
0873 Što je našeg glavnog dugovanja?
0874 De nam, brate, ti na polju kaži,
0875 D s’ staramo tvojim dugovanjem.
0876 Kad si naske azad učinio.”
0877 Njima veli Dizdarević Meho:
0878 „Draga moja braćo i družino!
0879 Lagahno je vaše dugovanje:
0880 Hajte siđ’te do vode bunara,
0881 Uzimajte abdest na bunaru,
0882 Vi klanjajte svak po dva rećata,
0883 Pa poklon’te roditelju mome,
0884 A i mojoj ostariloj majci,
0885 To je vaše glavno dugovanje,
0886 Pa veš nije pare ni dinara.”
0887 Hoće sužnji, teško dočekali,
0888 Odoše oni do vode bunara,
0889 Meho ode, odvede divojku.
0890 Tad je begu sila zadobila,
0891 Sve im beže pravo podilio.
0892 A najbolje Mehi nadilio:
0893 Lipu Zlatu dizdar-Osmanage.
0894 Kada Meho na Udbinu siđe.
0895 On nastavi činiti veselje,
0896 Pa se lipom Zlatkom oženio.
0897 Nikada je nije prikorio,
0898 Što je za nju sablju krvavio.
