Јунаштво два сердара Црногорска

0001 Пију вино два млада сердара
0002 У малену ломну Гору Црну
0003 На рамноме пољу Цетинскоме,
0004 Једно бјеше Милане сердаре
0005 Од рамнога поља Цетинскога,
0006 Друго бјеше Филипе сердаре
0007 Од његове Ријечке наије.
0008 Кад се ладна напојише вина,
0009 Те сердари зборе за јунаштво:
0010 Ко је бољи јунак од мегдана,
0011 Ал’ ко има по боље војнике,
0012 Вели сердар Мартиновић Мило:
0013 "Чуј ме добро, Филипе сердаре,
0014 "Ја сам бољи јунак за јунаштво,
0015 "А бољи су моји Цетињани,
0016 "Ного твоји млади Цеклињани,
0017 "Цеклињани и Љубостињани,
0018 "А кад удре моји Цетињани,
0019 "Ту остају саморане мајке,
0020 "И остају удовице љубе."
0021 Одговара Филипе сердаре:
0022 ”Истина је, Милане сердаре,
0023 "Да си добар јунак за јунаштво,
0024 "И јесу ти добри Цетињани,
0025 "Ма су моји бољи Цеклињани,
0026 "Цеклињани и Љубостињани.
0027 "Ја наредбу имам за војнике,
0028 "Имам доста лађа и бродова,
0029 "И заире доста за војнике,
0030 "Тишнем лађе низ Блато широко,
0031 "Те сијечем по крајини Турке."
0032 Одговара Милане сердаре:
0033 "Чујеш ли ме, Филипе сердаре!
0034 "Ми немамо лађе ни бродове,
0035 "Ма имамо сиве соколове,
0036 "Ђе год дођу, свуђ замећу кавгу,
0037 "И ја често добијам мегдана."
0038 Сердари се ружно завадише,
0039 Па их мири Петровић владика,
0040 Никако их смирит’ не могаше.
0041 Владика им тако говораше:
0042 "Кад сте такви добри за јунаштво,
0043 "Јунаштво ћу ваше окушати.
0044 "Ал’ ме чујеш, Цетински сердару,
0045 "Добро фалиш твоје Цетињане,
0046 "Ево дана, а ево мегдана,
0047 "Ето Турске, ограђене куле,
0048 "На Дољан су ограђене куле,
0049 "На кули су Турскизи пандури,
0050 "Те чувају Спужу каравуле,
0051 "Око кула село насељено,
0052 "Пандури ми с’јеку Црногорце,
0053 "И село им добро припомага,
0054 "Отолен ми доста јада граде.
0055 "Но сердаре, Мартиновић-Мило!
0056 "Ти кад фалиш твоје Цетињане,
0057 "Ти устани и покупи војску,
0058 "Ти удари на Турске пандуре,
0059 "На бијеле на Дољану куле.
0060 "Ако би ти Бог и срећа дала,
0061 "Да освојиш на Дољану куле,
0062 "И разуриш село на Дољану,
0063 "Тадер ћу ти потврдит’ јунаштво,
0064 "И добро те даром обдарити.
0065 "А ти чуј ме, Филипе сердаре!
0066 "Ти нахију твоју добро фалиш,
0067 "Фалиш твоје лађе и бродове.
0068 "Карван иде Блатом широкијем
0069 "Од бијела Скадра зенђелога,
0070 "Те заиру воде за градове
0071 "И за б’јеле на Дољану куле,
0072 "Но Филипе, ријечки сердару,
0073 "Ти покупи лађе и бродове,
0074 "На њих стави избране јунаке,
0075 "Довези се Блатом широкијем,
0076 "На Блато ћеш дочекати Турке
0077 "И заиру што је за војнике.
0078 "Ако би ти Бог и срећа дала,
0079 "Да добијеш на воду мегдана,
0080 "Тадер ћу ти бројити јунаштво."
0081 Пак сердари на ноге скочише,
0082 Добрије се коња прифатише.
0083 Мартиновић купи Цетињане,
0084 Ђурашковић своје Цеклињане.
0085 Па је сердар књигу направио
0086 На Андрију кнеза с Љубостиња:
0087 "Чуј, Андрија, Љуботинска главо,
0088 "Скупи мене твоје арамбаше,
0089 "Од твојега села с Љубостиња,
0090 "Све биране момке по јунаштву,
0091 "Узми оба војводина сина,
0092 "Војводина Петра и Грујицу,
0093 "С њима ајде на Крсти широке,
0094 "И повези Љубостинске лађе.
0095 "Ту ћеш мене с мојом војском наћи,
0096 "Да идемо Блатом широкијем,
0097 "Да на Блато дочекамо Турке."
0098 Кад је кнеза књига допанула,
0099 Он окупи избране јунаке,
0100 Шњима пође на воду Сељанску,
0101 И четири напунио лађе,
0102 У свакоју по тридест војника.
0103 Окренуше Блатом широкијем,
0104 Докле до’ше на Крсти широке,
0105 Ту сердара Ђурашковић’ на’ше,
0106 Ђе је осам напунио лађа,
0107 У свакоју по тридест јунака.
0108 Па заједно смијешаше војску,
0109 Завезоше Блатом широкијем,
0110 Докле лађе на пијеске до’ше,
0111 Закрише се лугу зеленоме,
0112 Ту стојаше три бијела дана.
0113 Кад четврти јутро освануло,
0114 Отворила зора од истока,
0115 Па да видиш Филипа сердара,
0116 Он привати танкога дурбина,
0117 Обрати га Блату широкоме.
0118 Даде му се нешто погледати,
0119 Црна лађа од Скадра иђаше,
0120 А у лађу тридесет Турака.
0121 Добро јој се сердар весељаше,
0122 Па дружини својој говораше:
0123 "Устај брже, моји соколови!"
0124 Устадоше, пушке прифатише,
0125 А возари весла доватише,
0126 Па на весла лађе окренуше,
0127 И на Блато претекоше Турке,
0128 Претекоше, лађу опколише,
0129 Па на Турке огањ оборише.
0130 Једнак пуче три стотин’ пушака,
0131 Погибоше двадесет Турака,
0132 Али десет води ускочише,
0133 На главе се момци пограбише,
0134 И двадесет глава посјекоше.
0135 Ал’ да видиш доброга јунака,
0136 С Љубостиња Вукићевић-Мила,
0137 И он добру посијече главу,
0138 Још се њему учинило криво,
0139 Бачи главу насред лађе црне,
0140 Па ускочи Блату зеленоме,
0141 И живога уфати Турчина.
0142 За перчин га руком уватио,
0143 При црној га приводио лађи,
0144 Живог га је лађи убацио,
0145 Па га даде кнезу с Љубостиња,
0146 Те му кнеже посијече главу.
0147 Посјекоше двадест и једнога,
0148 Да не чека мајка ниједнога,
0149 А девет је вода удавила.
0150 Не утече од њих ни глашника,
0151 Да кажује како ли је било.
0152 Покупише главе и оружје,
0153 И узеше лађу и заиру;
0154 Пунана је праха и олова,
0155 И лијепе каве и шећера,
0156 И остале одоре војничке.
0157 А ту сердар показа јунаштво,
0158 Ема му је срце обрањено,
0159 Е изгуби сивога сокола,
0160 Баш сокола Ђурашковић-Драга,
0161 Остаде му саморана мајка,
0162 Ту остаде сердар без синовца.
0163 Ема сердар задоби јунаштво. -
0164 Ал’ да видиш Цетинског сердара,
0165 И он добро показа јунаштво,
0166 Он окупи своје Цетињане,
0167 И окрену друга пет стотина,
0168 Собом узе Ђура барјактара,
0169 И још друга оба барјактара,
0170 Од Цетиња Ивановић-Марка,
0171 И Илију капу од конака,
0172 Кренуше се сва три барјактара,
0173 А пред њима Милане сердаре,
0174 За њима су друга пет стотина.
0175 Докле селу у Једноше до’ше,
0176 А ту Јакшу капетана на’ше,
0177 Који бјеше од Једноша глава,
0178 Од Једноша и села Комана,
0179 Па се љуби сердар с капетаном,
0180 Питају се за мир и за здравље.
0181 Ал’ га пита Јакша капетане:
0182 "О Милане, Цетински сердару!
0183 "Куд си твоју војску окренуо?
0184 "За некога добро бити неће."
0185 Њему сердар редом кажеваше:
0186 "Чуј ме добро, Јакша капетане!
0187 "Ја сам моју војску окренуо
0188 "Да ударим на турске пандуре,
0189 "На бијеле на Дољане куле,
0190 "И на турско село на Дољане.
0191 "Но ме чујеш, Јакша капетане!
0192 "Од њи тебе живовања нема,
0193 "Једноше су твоје затворили,
0194 "Затворили па те потиснули,
0195 "Све Једноше и село Комане,
0196 "Отеше ти Загарачку жупу,
0197 "Не даду ти ширит’ б’јеле овцем,
0198 "Нити можеш подигнут’ пастире,
0199 "Пастире ти посјекоше Турци.
0200 "Ја на куле хоћу ударити,
0201 "Ал’ ћу б’јеле куле разурити,
0202 "И на Дољан’ село раселити,
0203 "Али своју изгубити главу,
0204 "Да затворим караулу граду.
0205 "Но ме чујеш, Јакша капетане!
0206 "Ти окупи твоје Загорчане,
0207 "Загорчане и село Комане,
0208 "Ајде, Јакша, да им ударимо,
0209 "Па што Бог да и срећа јуначка."
0210 Капетан се добро весељаше,
0211 Па је своју покупио војску,
0212 Све Једноше до Гарча планине,
0213 До малога села Марковине,
0214 Све Комане до врх Бусамника.
0215 Он окупи друга пет стотина,
0216 Па доведе војску код сердара,
0217 Па заједно војску мијешају.
0218 Отолен се војска окренула,
0219 Војска иде ноћу без мјесеца,
0220 На ливаде Мугошине до’ше,
0221 На ливаде војску дијељаху.
0222 Али ’вако сердар бјеседио:
0223 "Чујеш ли ме, Јакша капетане!
0224 "И рођаче, Ђуро барјактаре!
0225 "Ево вама друга пет стотина,
0226 "Ви удрите на Турске пандуре,
0227 "И на б’јеле убојничке куле,
0228 "И немојте куле оставити
0229 "Док ви траје на рамена главе.
0230 "Ја ћу узет’ војске половину
0231 "И узећу оба барјактара
0232 "Од мојега поља Цетинскога,
0233 "Садно поља Ивановић-Марка
0234 "И Илију капу од конака,
0235 "Па ћу с мојом војском ударити
0236 "На јуначко село на Дољани,
0237 "Е ту има Срба и Турака,
0238 "Заједно су мијешане куле,
0239 "Па се бојим и таквога врага,
0240 "Е ће војска сјећи српске главе,
0241 "Па ће мене послушати војска
0242 "Да пуштимо робје на слободу,
0243 "Да ја моју не гријешим душу."
0244 Па се тадер војска дијељаше,
0245 И главари пред војском пођоше,
0246 За њима је сва војска остала,
0247 А кад сину зора од истока,
0248 Ударила војска са ’бје стране.
0249 Одма пуче хиљаду пушака,
0250 Једног маха и једнога гласа,
0251 Једнак вришну хиљаду момака,
0252 Потресе се село на Дољани,
0253 Бјежи народ у гору зелену,
0254 Те на Дољан’ село оставише,
0255 Ма се б’јеле не предају куле.
0256 Па на кулу уришују момци,
0257 Него кулу Турци не пуштају.
0258 Но да видиш витеза јунака
0259 Од Цетиња Мартиновић-Сава,
0260 Он у руке лати џевердара,
0261 Па из српске искочио војске,
0262 На кулу је загон учинио.
0263 Но пукоше пушке од пандура,
0264 Тако Саву Бог и срећа дала,
0265 Ниједна му не довати меса.
0266 Ал’ се Саво куле приватио,
0267 Па дозива на кулу пандуре,
0268 Саво тако њима бесједио:
0269 "Предајте се, на кулу пандури,
0270 "Е видите да сте погинули.
0271 "Кад сам б’јелу кулу уфатио,
0272 "Е од куле моја половина."
0273 А тадер се предаше пандури,
0274 Ал’ им Саво тако говораше:
0275 "Предајте ми свијетло оружје,
0276 "А ево ви тврду вјеру дајем,
0277 "Нећемо ви погубити главе."
0278 Спуштају му низ прозор оружје,
0279 Ного пуче пушка од Србина,
0280 И на прозор обрани пандура,
0281 Десну му је саломио руку.
0282 Па пандури огањ оборише,
0283 Пуче једна пушка од пандура,
0284 И погоди доброга јунака
0285 Од Угана Мојашева Ила,
0286 Остаде му саморана мајка,
0287 И његова вјерена љубовца.
0288 А кад виђе Ђуро барјактаре,
0289 Е изгуби сестричића свога,
0290 Он уриши на бијелу кулу,
0291 И шњим бјеше Јакша капетане.
0292 Но пандури отворише врата,
0293 Побјегоше, кулу оставише,
0294 Дочеко их Мартиновић Ђуро
0295 И капетан Јакша од Загорча,
0296 И њихова дружина јуначка.
0297 Ту пандури погибоше грдно,
0298 Погибе им друга половина.
0299 Они бјеже у гору зелену,
0300 Дочека их Милане сердаре
0301 Су његови друга пет стотина,
0302 На пандуре ватру наложише,
0303 Погибоше турскизи пандури.
0304 Па се тадер војска окупила,
0305 И бијеле запалише куле,
0306 И на Дољан’ село разурише,
0307 И велики шићар заузеше:
0308 Пет стотина коња и волова,
0309 Три хиљаде коза и оваца,
0310 И сувише руха и оружа.
0311 Кад је војска куле разурила,
0312 Отолен се војска окренула,
0313 У томе их поточ пристигнула
0314 Од крвава Спужа на крајину;
0315 С друге стране поточ ударила
0316 Од широка Љешко-поља рамна,
0317 Па на Србе насрнуше Турци.
0318 Но се рабро бране Црногорци,
0319 И гоњаху велика шићара,
0320 И бране се пушком од образа.
0321 Но су клети насрнули Турци,
0322 Ту погибе Мартиновић Нико,
0323 И млозину ране допадоше.
0324 Па на Ника насрнуше Турци
0325 Да му добру посијеку главу,
0326 Но га бране рабри Црногорци,
0327 Ал’ се загна Мартиновић Саво,
0328 И уграби Ника рањенога,
0329 Увати га на плећа јуначка,
0330 Да му Турци не пос’јеку главу,
0331 Донесе га у дружини Саво,
0332 Ту се Нико с духом дијелио.
0333 И на томе боја раздвојише,
0334 Грдни Турци натраг отидоше.
0335 Турци плачу куле и пандуре
0336 И њихове посјечене главе;
0337 Црногорци дијеле шићаре:
0338 Главарима дају старјешинство,
0339 Рањенику три дијела дају,
0340 Да видају своје ране љуте,
0341 Мртвијема одва’ју шићаре,
0342 Да и шићар за подуше дају.
0343 Ту се двије раздвојиле војске,
0344 На Једноше на то поље рамно,
0345 Ту остаде Јакша капетане,
0346 Својом војском на дворове пође.
0347 Па се крену Цетински сердару,
0348 Собом носе мртве и рањене,
0349 И ћерају велика шићара,
0350 Докле пољу на Цетиње до’ше.
0351 Укопаше два добра јунака
0352 Мартиновић’ са Цетиња Ника
0353 И Илију Мојашева сина.
0354 Ал’ се крену Цетински сердару,
0355 Собом води Цетинске главаре
0356 Да приступе своме господару.
0357 Ту нађоше Петровић-владику,
0358 Свијетлу му пољубише руку,
0359 Од владике примише дарове
0360 За њихово витешко јунаштво.
0361 У то дође Филипе сердаре,
0362 Собом води избране главаре,
0363 Господару пољубише руку,
0364 А господар одбрани јунаке.
0365 Ал’ говори Петровић владика:
0366 "Чујте мене, обадва сердара!
0367 "Фалите се сада за јунаштво,
0368 "И сваки ве може пофалити,
0369 "Када таки мегдан задобисте,
0370 "Све у здравље младије момака."