Junaštvo dva serdara Crnogorska

0001 Piju vino dva mlada serdara
0002 U malenu lomnu Goru Crnu
0003 Na ramnome polju Cetinskome,
0004 Jedno bješe Milane serdare
0005 Od ramnoga polja Cetinskoga,
0006 Drugo bješe Filipe serdare
0007 Od njegove Riječke naije.
0008 Kad se ladna napojiše vina,
0009 Te serdari zbore za junaštvo:
0010 Ko je bolji junak od megdana,
0011 Al’ ko ima po bolje vojnike,
0012 Veli serdar Martinović Milo:
0013 "Čuj me dobro, Filipe serdare,
0014 "Ja sam bolji junak za junaštvo,
0015 "A bolji su moji Cetinjani,
0016 "Nogo tvoji mladi Ceklinjani,
0017 "Ceklinjani i Ljubostinjani,
0018 "A kad udre moji Cetinjani,
0019 "Tu ostaju samorane majke,
0020 "I ostaju udovice ljube."
0021 Odgovara Filipe serdare:
0022 ”Istina je, Milane serdare,
0023 "Da si dobar junak za junaštvo,
0024 "I jesu ti dobri Cetinjani,
0025 "Ma su moji bolji Ceklinjani,
0026 "Ceklinjani i Ljubostinjani.
0027 "Ja naredbu imam za vojnike,
0028 "Imam dosta lađa i brodova,
0029 "I zaire dosta za vojnike,
0030 "Tišnem lađe niz Blato široko,
0031 "Te siječem po krajini Turke."
0032 Odgovara Milane serdare:
0033 "Čuješ li me, Filipe serdare!
0034 "Mi nemamo lađe ni brodove,
0035 "Ma imamo sive sokolove,
0036 "Đe god dođu, svuđ zameću kavgu,
0037 "I ja često dobijam megdana."
0038 Serdari se ružno zavadiše,
0039 Pa ih miri Petrović vladika,
0040 Nikako ih smirit’ ne mogaše.
0041 Vladika im tako govoraše:
0042 "Kad ste takvi dobri za junaštvo,
0043 "Junaštvo ću vaše okušati.
0044 "Al’ me čuješ, Cetinski serdaru,
0045 "Dobro fališ tvoje Cetinjane,
0046 "Evo dana, a evo megdana,
0047 "Eto Turske, ograđene kule,
0048 "Na Doljan su ograđene kule,
0049 "Na kuli su Turskizi panduri,
0050 "Te čuvaju Spužu karavule,
0051 "Oko kula selo naseljeno,
0052 "Panduri mi s’jeku Crnogorce,
0053 "I selo im dobro pripomaga,
0054 "Otolen mi dosta jada grade.
0055 "No serdare, Martinović-Milo!
0056 "Ti kad fališ tvoje Cetinjane,
0057 "Ti ustani i pokupi vojsku,
0058 "Ti udari na Turske pandure,
0059 "Na bijele na Doljanu kule.
0060 "Ako bi ti Bog i sreća dala,
0061 "Da osvojiš na Doljanu kule,
0062 "I razuriš selo na Doljanu,
0063 "Tader ću ti potvrdit’ junaštvo,
0064 "I dobro te darom obdariti.
0065 "A ti čuj me, Filipe serdare!
0066 "Ti nahiju tvoju dobro fališ,
0067 "Fališ tvoje lađe i brodove.
0068 "Karvan ide Blatom širokijem
0069 "Od bijela Skadra zenđeloga,
0070 "Te zairu vode za gradove
0071 "I za b’jele na Doljanu kule,
0072 "No Filipe, riječki serdaru,
0073 "Ti pokupi lađe i brodove,
0074 "Na njih stavi izbrane junake,
0075 "Dovezi se Blatom širokijem,
0076 "Na Blato ćeš dočekati Turke
0077 "I zairu što je za vojnike.
0078 "Ako bi ti Bog i sreća dala,
0079 "Da dobiješ na vodu megdana,
0080 "Tader ću ti brojiti junaštvo."
0081 Pak serdari na noge skočiše,
0082 Dobrije se konja prifatiše.
0083 Martinović kupi Cetinjane,
0084 Đurašković svoje Ceklinjane.
0085 Pa je serdar knjigu napravio
0086 Na Andriju kneza s Ljubostinja:
0087 "Čuj, Andrija, Ljubotinska glavo,
0088 "Skupi mene tvoje arambaše,
0089 "Od tvojega sela s Ljubostinja,
0090 "Sve birane momke po junaštvu,
0091 "Uzmi oba vojvodina sina,
0092 "Vojvodina Petra i Grujicu,
0093 "S njima ajde na Krsti široke,
0094 "I povezi Ljubostinske lađe.
0095 "Tu ćeš mene s mojom vojskom naći,
0096 "Da idemo Blatom širokijem,
0097 "Da na Blato dočekamo Turke."
0098 Kad je kneza knjiga dopanula,
0099 On okupi izbrane junake,
0100 Šnjima pođe na vodu Seljansku,
0101 I četiri napunio lađe,
0102 U svakoju po tridest vojnika.
0103 Okrenuše Blatom širokijem,
0104 Dokle do’še na Krsti široke,
0105 Tu serdara Đurašković’ na’še,
0106 Đe je osam napunio lađa,
0107 U svakoju po tridest junaka.
0108 Pa zajedno smiješaše vojsku,
0109 Zavezoše Blatom širokijem,
0110 Dokle lađe na pijeske do’še,
0111 Zakriše se lugu zelenome,
0112 Tu stojaše tri bijela dana.
0113 Kad četvrti jutro osvanulo,
0114 Otvorila zora od istoka,
0115 Pa da vidiš Filipa serdara,
0116 On privati tankoga durbina,
0117 Obrati ga Blatu širokome.
0118 Dade mu se nešto pogledati,
0119 Crna lađa od Skadra iđaše,
0120 A u lađu trideset Turaka.
0121 Dobro joj se serdar veseljaše,
0122 Pa družini svojoj govoraše:
0123 "Ustaj brže, moji sokolovi!"
0124 Ustadoše, puške prifatiše,
0125 A vozari vesla dovatiše,
0126 Pa na vesla lađe okrenuše,
0127 I na Blato pretekoše Turke,
0128 Pretekoše, lađu opkoliše,
0129 Pa na Turke oganj oboriše.
0130 Jednak puče tri stotin’ pušaka,
0131 Pogiboše dvadeset Turaka,
0132 Ali deset vodi uskočiše,
0133 Na glave se momci pograbiše,
0134 I dvadeset glava posjekoše.
0135 Al’ da vidiš dobroga junaka,
0136 S Ljubostinja Vukićević-Mila,
0137 I on dobru posiječe glavu,
0138 Još se njemu učinilo krivo,
0139 Bači glavu nasred lađe crne,
0140 Pa uskoči Blatu zelenome,
0141 I živoga ufati Turčina.
0142 Za perčin ga rukom uvatio,
0143 Pri crnoj ga privodio lađi,
0144 Živog ga je lađi ubacio,
0145 Pa ga dade knezu s Ljubostinja,
0146 Te mu kneže posiječe glavu.
0147 Posjekoše dvadest i jednoga,
0148 Da ne čeka majka nijednoga,
0149 A devet je voda udavila.
0150 Ne uteče od njih ni glašnika,
0151 Da kažuje kako li je bilo.
0152 Pokupiše glave i oružje,
0153 I uzeše lađu i zairu;
0154 Punana je praha i olova,
0155 I lijepe kave i šećera,
0156 I ostale odore vojničke.
0157 A tu serdar pokaza junaštvo,
0158 Ema mu je srce obranjeno,
0159 E izgubi sivoga sokola,
0160 Baš sokola Đurašković-Draga,
0161 Ostade mu samorana majka,
0162 Tu ostade serdar bez sinovca.
0163 Ema serdar zadobi junaštvo. -
0164 Al’ da vidiš Cetinskog serdara,
0165 I on dobro pokaza junaštvo,
0166 On okupi svoje Cetinjane,
0167 I okrenu druga pet stotina,
0168 Sobom uze Đura barjaktara,
0169 I još druga oba barjaktara,
0170 Od Cetinja Ivanović-Marka,
0171 I Iliju kapu od konaka,
0172 Krenuše se sva tri barjaktara,
0173 A pred njima Milane serdare,
0174 Za njima su druga pet stotina.
0175 Dokle selu u Jednoše do’še,
0176 A tu Jakšu kapetana na’še,
0177 Koji bješe od Jednoša glava,
0178 Od Jednoša i sela Komana,
0179 Pa se ljubi serdar s kapetanom,
0180 Pitaju se za mir i za zdravlje.
0181 Al’ ga pita Jakša kapetane:
0182 "O Milane, Cetinski serdaru!
0183 "Kud si tvoju vojsku okrenuo?
0184 "Za nekoga dobro biti neće."
0185 Njemu serdar redom kaževaše:
0186 "Čuj me dobro, Jakša kapetane!
0187 "Ja sam moju vojsku okrenuo
0188 "Da udarim na turske pandure,
0189 "Na bijele na Doljane kule,
0190 "I na tursko selo na Doljane.
0191 "No me čuješ, Jakša kapetane!
0192 "Od nji tebe živovanja nema,
0193 "Jednoše su tvoje zatvorili,
0194 "Zatvorili pa te potisnuli,
0195 "Sve Jednoše i selo Komane,
0196 "Oteše ti Zagaračku župu,
0197 "Ne dadu ti širit’ b’jele ovcem,
0198 "Niti možeš podignut’ pastire,
0199 "Pastire ti posjekoše Turci.
0200 "Ja na kule hoću udariti,
0201 "Al’ ću b’jele kule razuriti,
0202 "I na Doljan’ selo raseliti,
0203 "Ali svoju izgubiti glavu,
0204 "Da zatvorim karaulu gradu.
0205 "No me čuješ, Jakša kapetane!
0206 "Ti okupi tvoje Zagorčane,
0207 "Zagorčane i selo Komane,
0208 "Ajde, Jakša, da im udarimo,
0209 "Pa što Bog da i sreća junačka."
0210 Kapetan se dobro veseljaše,
0211 Pa je svoju pokupio vojsku,
0212 Sve Jednoše do Garča planine,
0213 Do maloga sela Markovine,
0214 Sve Komane do vrh Busamnika.
0215 On okupi druga pet stotina,
0216 Pa dovede vojsku kod serdara,
0217 Pa zajedno vojsku miješaju.
0218 Otolen se vojska okrenula,
0219 Vojska ide noću bez mjeseca,
0220 Na livade Mugošine do’še,
0221 Na livade vojsku dijeljahu.
0222 Ali ’vako serdar bjesedio:
0223 "Čuješ li me, Jakša kapetane!
0224 "I rođače, Đuro barjaktare!
0225 "Evo vama druga pet stotina,
0226 "Vi udrite na Turske pandure,
0227 "I na b’jele ubojničke kule,
0228 "I nemojte kule ostaviti
0229 "Dok vi traje na ramena glave.
0230 "Ja ću uzet’ vojske polovinu
0231 "I uzeću oba barjaktara
0232 "Od mojega polja Cetinskoga,
0233 "Sadno polja Ivanović-Marka
0234 "I Iliju kapu od konaka,
0235 "Pa ću s mojom vojskom udariti
0236 "Na junačko selo na Doljani,
0237 "E tu ima Srba i Turaka,
0238 "Zajedno su miješane kule,
0239 "Pa se bojim i takvoga vraga,
0240 "E će vojska sjeći srpske glave,
0241 "Pa će mene poslušati vojska
0242 "Da puštimo robje na slobodu,
0243 "Da ja moju ne griješim dušu."
0244 Pa se tader vojska dijeljaše,
0245 I glavari pred vojskom pođoše,
0246 Za njima je sva vojska ostala,
0247 A kad sinu zora od istoka,
0248 Udarila vojska sa ’bje strane.
0249 Odma puče hiljadu pušaka,
0250 Jednog maha i jednoga glasa,
0251 Jednak vrišnu hiljadu momaka,
0252 Potrese se selo na Doljani,
0253 Bježi narod u goru zelenu,
0254 Te na Doljan’ selo ostaviše,
0255 Ma se b’jele ne predaju kule.
0256 Pa na kulu urišuju momci,
0257 Nego kulu Turci ne puštaju.
0258 No da vidiš viteza junaka
0259 Od Cetinja Martinović-Sava,
0260 On u ruke lati dževerdara,
0261 Pa iz srpske iskočio vojske,
0262 Na kulu je zagon učinio.
0263 No pukoše puške od pandura,
0264 Tako Savu Bog i sreća dala,
0265 Nijedna mu ne dovati mesa.
0266 Al’ se Savo kule privatio,
0267 Pa doziva na kulu pandure,
0268 Savo tako njima besjedio:
0269 "Predajte se, na kulu panduri,
0270 "E vidite da ste poginuli.
0271 "Kad sam b’jelu kulu ufatio,
0272 "E od kule moja polovina."
0273 A tader se predaše panduri,
0274 Al’ im Savo tako govoraše:
0275 "Predajte mi svijetlo oružje,
0276 "A evo vi tvrdu vjeru dajem,
0277 "Nećemo vi pogubiti glave."
0278 Spuštaju mu niz prozor oružje,
0279 Nogo puče puška od Srbina,
0280 I na prozor obrani pandura,
0281 Desnu mu je salomio ruku.
0282 Pa panduri oganj oboriše,
0283 Puče jedna puška od pandura,
0284 I pogodi dobroga junaka
0285 Od Ugana Mojaševa Ila,
0286 Ostade mu samorana majka,
0287 I njegova vjerena ljubovca.
0288 A kad viđe Đuro barjaktare,
0289 E izgubi sestričića svoga,
0290 On uriši na bijelu kulu,
0291 I šnjim bješe Jakša kapetane.
0292 No panduri otvoriše vrata,
0293 Pobjegoše, kulu ostaviše,
0294 Dočeko ih Martinović Đuro
0295 I kapetan Jakša od Zagorča,
0296 I njihova družina junačka.
0297 Tu panduri pogiboše grdno,
0298 Pogibe im druga polovina.
0299 Oni bježe u goru zelenu,
0300 Dočeka ih Milane serdare
0301 Su njegovi druga pet stotina,
0302 Na pandure vatru naložiše,
0303 Pogiboše turskizi panduri.
0304 Pa se tader vojska okupila,
0305 I bijele zapališe kule,
0306 I na Doljan’ selo razuriše,
0307 I veliki šićar zauzeše:
0308 Pet stotina konja i volova,
0309 Tri hiljade koza i ovaca,
0310 I suviše ruha i oruža.
0311 Kad je vojska kule razurila,
0312 Otolen se vojska okrenula,
0313 U tome ih potoč pristignula
0314 Od krvava Spuža na krajinu;
0315 S druge strane potoč udarila
0316 Od široka Lješko-polja ramna,
0317 Pa na Srbe nasrnuše Turci.
0318 No se rabro brane Crnogorci,
0319 I gonjahu velika šićara,
0320 I brane se puškom od obraza.
0321 No su kleti nasrnuli Turci,
0322 Tu pogibe Martinović Niko,
0323 I mlozinu rane dopadoše.
0324 Pa na Nika nasrnuše Turci
0325 Da mu dobru posijeku glavu,
0326 No ga brane rabri Crnogorci,
0327 Al’ se zagna Martinović Savo,
0328 I ugrabi Nika ranjenoga,
0329 Uvati ga na pleća junačka,
0330 Da mu Turci ne pos’jeku glavu,
0331 Donese ga u družini Savo,
0332 Tu se Niko s duhom dijelio.
0333 I na tome boja razdvojiše,
0334 Grdni Turci natrag otidoše.
0335 Turci plaču kule i pandure
0336 I njihove posječene glave;
0337 Crnogorci dijele šićare:
0338 Glavarima daju starješinstvo,
0339 Ranjeniku tri dijela daju,
0340 Da vidaju svoje rane ljute,
0341 Mrtvijema odva’ju šićare,
0342 Da i šićar za poduše daju.
0343 Tu se dvije razdvojile vojske,
0344 Na Jednoše na to polje ramno,
0345 Tu ostade Jakša kapetane,
0346 Svojom vojskom na dvorove pođe.
0347 Pa se krenu Cetinski serdaru,
0348 Sobom nose mrtve i ranjene,
0349 I ćeraju velika šićara,
0350 Dokle polju na Cetinje do’še.
0351 Ukopaše dva dobra junaka
0352 Martinović’ sa Cetinja Nika
0353 I Iliju Mojaševa sina.
0354 Al’ se krenu Cetinski serdaru,
0355 Sobom vodi Cetinske glavare
0356 Da pristupe svome gospodaru.
0357 Tu nađoše Petrović-vladiku,
0358 Svijetlu mu poljubiše ruku,
0359 Od vladike primiše darove
0360 Za njihovo viteško junaštvo.
0361 U to dođe Filipe serdare,
0362 Sobom vodi izbrane glavare,
0363 Gospodaru poljubiše ruku,
0364 A gospodar odbrani junake.
0365 Al’ govori Petrović vladika:
0366 "Čujte mene, obadva serdara!
0367 "Falite se sada za junaštvo,
0368 "I svaki ve može pofaliti,
0369 "Kada taki megdan zadobiste,
0370 "Sve u zdravlje mladije momaka."