Јунаштво Секулино

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Јунаштво Секулино

0001 Књигу пише Отмановић-царе,
0002 А на руке од Сибиња Јанку,
0003 Овако му у тој књизи пише:
0004 „Каурине, од Сибиња Јанко!
0005 Јесам чуо и људи ми кажу,
0006 Да имадеш до три добра твоја:
0007 Прво добро, коња крилатога,
0008 Друго добро, оковану ћорду,
0009 Што пролама панцијера љута,
0010 Треће добро, твог сестрића драга,
0011 Твог сестрића Бановић-Секула.
0012 Пошљи мени до три добра твоја:
0013 Прво добро, коња крилатога,
0014 Друго добро, оковану ћорду,
0015 Треће добро, твог милога сестрића,
0016 Твог сестрића Бановић-Секула.
0017 Њега жуде двије кћери моје,
0018 Двије кћери, султаније младе,
0019 Рада би га нагледат се младе
0020 У мојему царскоме дивану.
0021 Ако ми га ти послати не ћеш,
0022 Заклињем се и вјеру ти давам,
0023 Кунем ти се на ћитапу моме,
0024 Да ћу силну искупити војску,
0025 Ударати до Сибиња твога,
0026 Робит, палит, о јаду ћу радит.
0027 А тебе ћу ухитити жива,
0028 Гола ћу те кроз војску водити,
0029 Најпослије на м’јехе дерати.
0030 Русу ћу ти откинути главу,
0031 Твог сестрића хоћу ухитити,
0032 Довест ћу га до Стамбола мога,
0033 Метат ћу га у мрклу тавницу,
0034 Нек га гледа султанија млада.“
0035 Кад је књигу био начинио,
0036 Начинио па и отпремио,
0037 Кудгод ми је књига одлазила,
0038 Ка Сибињу књига салазила,
0039 А на руке од Сибиња Јанка.
0040 Кад се Јанко књиге добавио,
0041 На књизи је печат проломио,
0042 На кољену књигу растворио,
0043 А по њоме очи оборио.
0044 Књигу штије, а сузе ми лије,
0045 И проклиње данке и године:
0046 „Врло ти сам ја несретан Јанко,
0047 Да одгојит од рода не могу
0048 У мојему двору господскоме.“
0049 Мисли Јанко, не види га нико,
0050 Све га слуша и гледа га јадна
0051 Свој сестрићу Бановић-Секуле.
0052 Вели њему од Сибиња Јанко:
0053 „Ова мени књига шаровита
0054 Од Турчина Отмановић-цара,
0055 Да му пошљем до три добра моја:
0056 Прво добро, коња крилатога,
0057 Друго добро, оковану ћорду,
0058 Треће добро, мог милог сестрића,
0059 Мог сестрића Бановић-Секула.
0060 Још ми Турчин у тој књизи пише:
0061 Ако ли му ја послати не ћу,
0062 Да ће и он покупити војску,
0063 До Сибиња ударати мога,
0064 Робит, палит, а јаде задават,
0065 А Сибиња заробити мога.
0066 Да ће мене ухитити жива,
0067 Гола ће ме кроз војску водити,
0068 Најпослије на м’јехе дерати,
0069 Док ме Турчин смрти не умори
0070 И русу ми осијече главу.
0071 Да ће тебе ухитити жива,
0072 Одвест ће те до Стамбола града,
0073 Метнут ће те у мрклу тавницу,
0074 Да те гледа султанија млада.
0075 Још ми Турчин тврду вјеру даје,
0076 Да ти ништа учинити не ће.
0077 Ал су Турци стари невјерници,
0078 Ја те, синко, ни послати не ћу,
0079 Јере немам нег тебе једнога,
0080 Јединога од мојега рода.
0081 Кад бих тамо тебе отпремио,
0082 Не би тебе причекао дајко.“
0083 Ал повикну дијете Секуле:
0084 „Хоћу поћи, да и доћи не ћу,
0085 Хоћу видјет двије султаније.
0086 Ако ли ме ти послати не ћеш,
0087 Кунем ти се и Бога ти дајем,
0088 Да ћу узет двије пушке мале,
0089 Па ћу сићи у топле подруме,
0090 При јаслима коња убит хоћу,
0091 А другу ћу у ме окретати,
0092 У срце ћу сам се ударити.
0093 Ако мене ти пуштити не ћеш.“
0094 Види Јанко, уставит га не ће,
0095 Па он пушти изун-тестијера.
0096 Оде Секул у топле подруме,
0097 Од јасала коња откинуо,
0098 На авлију коња изводио,
0099 Па он стаде коња тимарити,
0100 Ракли водом, морскијем сапуном.
0101 У синџиер му воду покупио,
0102 Све му длаку на бурмут савија,
0103 Оседла га седлом шемариком,
0104 Заложи га џелмом млетачкоме,
0105 А стеже му споне на колане,
0106 А четири једна под другоме,
0107 А и пету ибришим-каницу,
0108 Штоно брани коња од колана.
0109 Ни то момку доста не бијаше,
0110 Нег га покри мрком медвједином.
0111 Каква ли је мрка медвједина,
0112 Какви ли су нокти у медвједа!
0113 Сви су нокти позлаћени били,
0114 Из ноката висе му синџири,
0115 Из синџира млетачки цекини,
0116 Из цекина паре царевице,
0117 Те куцају коња по кољену.
0118 Ни то није ружно погледати,
0119 Удари му силу уз вилице,
0120 А наметну дизгин на јабуку.
0121 На авлији коња оставио,
0122 По авлији стаде се увађат
0123 Без вођаја и без калауза;
0124 Али јаду томе је научан.
0125 Оде момак на бијелу кулу,
0126 А на кулу у кавез одају.
0127 Кадно сиђе у кавез одају,
0128 Па отвара сићена сандука,
0129 Па но вади од злата хаљине,
0130 Стаде ми се јунак оресиват,
0131 Ко да иде у китне сватове.
0132 Више има под кољеном злата,
0133 Нег у кога све што над кољеном!
0134 Па ми златне три токе облачи,
0135 Двоје нове, а треће половне,
0136 Двоје вите, а треће су слите,
0137 О себи је сабљу објесио,
0138 Око њега облијеће ћорда
0139 Кано гуја око љута трна,
0140 Сјаје јунак кано леденица,
0141 Одговара прама жарку сунцу,
0142 Пољепши је од сваке дјевојке,
0143 Љепши јунак него султаније.
0144 Тер удари низ танчицу кулу,
0145 Па долази коњу крилатоме,
0146 Покупи му четири колана,
0147 Језус рече, на дората клече.
0148 А за њиме пристануо дајко,
0149 Па сестрићу бесједио своме:
0150 „Мој сестрићу, нејаки Секуле!
0151 Слушај мене, свјетоват ћу тебе,
0152 Кад ћеш тамо одлазити, синко!
0153 У стамболу пријатеља немам,
0154 Немам него посестриму Мару,
0155 Ова ти је крчмарица млада.
0156 Када сиђеш ка Стамболу граду,
0157 Муштулукч’је ти упитај младе
0158 За механу крчмарице Маре.
0159 Механу ће они казивати,
0160 Нагонит ћеш коња до механе,
0161 Налазит ћеш коња пред механом,
0162 А шарина кано горску вилу.
0163 У механи голема јунака,
0164 Необична ока и погледа,
0165 Немој ми се препанути, синко!
0166 То је главом Краљевићу Марко.
0167 Оно ти је силан побратиме
0168 Твог даиџе од Сибиња Јанка,
0169 Па ти вели и бесједи Марку:
0170 Да сам њега поздравио Јанко,
0171 Да те штогод насвјетује Марко.
0172 Што ли хоћеш и како ћеш, синко!
0173 Кад ти будеш коња нагонити
0174 Ка Стамболу кроз пазар чаршију,
0175 Ти га гони и гледај преда се,
0176 Ал не мами ти коња дорина,
0177 Јер Туркиње све ће на пенџере,
0178 На демире наслонит ће зубе,
0179 Могу теби ашик учинити,
0180 Лако мореш изгубити главу.“
0181 У то двије сестре Секулове,
0182 Ка даиџи Јанку доходиле,
0183 До трипут се оне поклониле,
0184 А четврти Јанку прилазиле.
0185 Љубише га у скут и у руку,
0186 Љубише га у бијело лишце
0187 И дајка су Богом заклињале:
0188 „О наш дајко, од Сибиња Јанко!
0189 Немој нашег брата пуштавати
0190 Ка Стамболу, ка бијелу граду,
0191 Јер ће Секул намах погинути.
0192 Кад би нама, брате, одлазио,
0193 Остале би сестре кукајући,
0194 Кукајући на танчици кули.
0195 Кад се не би сестре удомиле,
0196 Ко ће сестре прехранити јадне?
0197 Кад будемо и ми преминуле,
0198 Ко ће мртве сестре укопати?
0199 Ако би нас срећа находила,
0200 Ко ће с нами весеље д’јелити?“
0201 Мучи Јанко ко да и не чује,
0202 Низ образе сузе оборио,
0203 А жалећи свог сестрића драга,
0204 Свог сестрића Бановић-Секула.
0205 И опет су оне бесједиле:
0206 „О наш дајко, од Сибиња Јанко!
0207 Немој нашег брата пуштавати
0208 До Стамбола, до бијела града.
0209 Ал не знадеш, остарио Јанко!
0210 Да имасмо осам браће наше,
0211 Осам браће, осам Бановића,
0212 Све је царе осам погубио,
0213 А девети Секул остануо,
0214 Што смо га ми узгојиле младе
0215 На чистоме дјевојчину крилу.
0216 Кад би нама Секул одлазио,
0217 А он би нам јадан погинуо,
0218 Што ће двије црне кукавице?
0219 Кукати ће од сад до вијека.“
0220 Мучи Јанко, ни р’јечи не рече.
0221 Кад видјеше сестре Секулове,
0222 Жуте су ми косе расплетале,
0223 Па су брату прилазиле своме,
0224 За дизгин се коњу ухитиле.
0225 Циче ове као љуте змије,
0226 Од очи су сузе обориле,
0227 Љубе брата у бијеле руке,
0228 Па му руке сузам натапале,
0229 А жутијем косам утирале.
0230 Љубе коња у гриву злаћену,
0231 Најпослије међу очи црне,
0232 Међу очи, а у коњско чело.
0233 Па су брату бесједит стануле:
0234 „О наш брате, Бановић-Секуле!
0235 Немој намах ка Стамболу граду.
0236 Кад би намах ка Стамболу пошо,
0237 Русу би ти изгубио главу.
0238 Што ће твоје двије сестре драге,
0239 Ако би их срећа находила,
0240 Те се сестре удомиле младе,
0241 Ко ће сестре твоје отправити,
0242 Отправити, весеље чинити?
0243 Да се не би сестре удомиле,
0244 Ко ће твоје сестре сахранити,
0245 Да немаду свог брата заклета?
0246 А Секулу сузе дојадиле,
0247 Удри коња чизмам и мамузам,
0248 Добар дорат из колача сину,
0249 До три боја гори у висину,
0250 А четврти наприједа краче.
0251 Обје сестре одбацио био,
0252 Одбацио по зеленој трави,
0253 Остале ми кукајући младе.
0254 Оде Секул, одагна дората,
0255 Коњу млади јунак бесједио.
0256 „Ти дорате, моја гриво златна!
0257 Ти попушти из рамена крила,
0258 Па покупи четири поткова,
0259 И полети пољем зеленијем,
0260 Па носи ме до Стамбола града,
0261 До дивана цара честитога.“
0262 Ајван бјеше, добро разумјеше,
0263 Па попушти из рамена крила,
0264 Па покупи четири поткова,
0265 Па полети пољем зеленијем,
0266 Па прелети брда и долине,
0267 А и оне високе планине.
0268 Кудгод ми је дорат одлазио,
0269 Ка Стамболу јест и салазио,
0270 У Стамбол је коња нагонио.
0271 Он не слуша мила дајка свога,
0272 Што га дајко свјетовао био,
0273 Нег помами себе и дорина.
0274 Добар дорат до три боја скаче,
0275 До три боја гори у висине,
0276 А четврти наприједа скаче.
0277 Според с њиме износио главу,
0278 Те заклања господара свога.
0279 Под копитом жива ватра скаче,
0280 Из кадрма изврће камење.
0281 Све н поби дућанџије младе,
0282 А разбија срчали пенџере,
0283 И поби ми дјецу клеветаре.
0284 Све га куну дјеца клеветари:
0285 „Бог убио коња и јунака!
0286 Ка Стамболу још не салазио,
0287 Све нас поби дјецу клеветаре.“
0288 Видјеле га Туркиње дјевојке,
0289 На прозор су износиле главу,
0290 На демире наслониле зубе,
0291 Па гледају голема јунака.
0292 И оне су сабор учиниле,
0293 Па се ломе низ демир-пенџере,
0294 Па гледају Бановић-Секула,
0295 Гдјено пита за пјану механу,
0296 За механу крчмарице Маре.
0297 Мустулукч’ја му је казивала,
0298 Па је коња нагонио свога
0299 До механе посестриме Маре.
0300 Пред механом коња налазио,
0301 А шарина кано горску вилу,
0302 У механи голема јунака,
0303 Необична ока и погледа.
0304 Без тестира ућера дорина,
0305 А дорина крајима шарина.
0306 Позна шарац коња од мегдана
0307 Побратима од Сибиња Јанка,
0308 А не позна бињаџију младу,
0309 Ушим стриже, а зубима гризе,
0310 Копитима испод себе бије,
0311 Не да шарац ником бизу себе.
0312 Кад то видје дијете Секуле,
0313 Гдје потегну стоструку канџију,
0314 На којој је седам шибалука,
0315 На којој је куршум од олова,
0316 Стаде бити шарца од мегдана:
0317 „Стани шарац, изјели те вуци!
0318 Пред џамијом, гдје клањају Турци,
0319 Госпара ти објесили Турци.“
0320 Куд га пуца, туд му кожа пуца,
0321 И црна га облијева крвца,
0322 Вришти шарац, иште господара.
0323 То зачује у механи Марко,
0324 Из механе скочио је Марко,
0325 Од бедрице сабљу повадио,
0326 Те повикну, што му грло даје:
0327 „Сјаши коња, јунак са дорина!
0328 Јер си сада и ти погинуо.
0329 Зар си слуга побратима мога?
0330 Откле ти је дорат од мегдана?
0331 Или си га за паре купио,
0332 Или си га на мегдан добио,
0333 Ал од Јанка ти је остануо?“
0334 Па повикну дијете Секуле:
0335 „Н’јесам њега за паре купио,
0336 Нит на мегдан сам га ја добио,
0337 Нег је дајко мени поклонио.“
0338 Кад то чује Краљевићу Марко,
0339 За б’јеле се ухитили руке,
0340 Руке криле, у лице се љубе,
0341 Најпослије у чело јуначко,
0342 А у чело међу очи црне:
0343 „Ти си Секул, моје десно крило.“
0344 Па осједе коња од мегдана,
0345 Уведе га у пјану механу,
0346 Ту ми пију црљенику вино.
0347 Сједе побри, разговарају се,
0348 Све му Секул по истини каже,
0349 Да је њега поздравио Јанко:
0350 „Да ме штогод насвјетујеш, Марко!
0351 Што учинит имам и како ћу.“
0352 Кад то чује Краљевићу Марко,
0353 Па је њему тихо бесједио:
0354 „Побратиме, дијете Секуле!
0355 Слушај мене, свјетоват ћу тебе,
0356 Друго теби ни помоћ не могу.
0357 Ноћас ће се ноћца ухитити,
0358 Кадно буде ноћи половина,
0359 Па ти коња поклопи дорина,
0360 Па ти бјежи из Стамбола града;
0361 Ни да имаш крила соколова,
0362 Не би перје износило месо,
0363 Камо ли ћеш износити главу.“
0364 А повикну дијете Секуле:
0365 „Мореш знати, мореш запознати,
0366 Да ме једном породила мајка,
0367 Једном мислим и ја умријети.
0368 Волим јунак часно погинути,
0369 Нег срамотно на св’јету живјети,
0370 Кад сам се ја јунак замучио,
0371 Хоћу тамо до дивана сићи
0372 И видјети султаније младе.“
0373 И ту су ми ноћцу преноћили.
0374 Док је сутра јутро освануло,
0375 Освануло и сунце грануло,
0376 А погледај дијете Секула,
0377 Гдје прифати меса овновине,
0378 Па но једе овновину месо,
0379 А зал’јева вином црвенијем,
0380 Па мијеша вино и ракију.
0381 Како хитром јунак пије вино,
0382 Види му се вино кроз грлошце,
0383 А ракија кроз бијело лишце.
0384 Докле ми је кувет ухитио,
0385 Од отале на ноге скочио,
0386 Па спомену Бога великога,
0387 Ко ће јунак цару на дивану
0388 А повикну Краљевићу Марко:
0389 „О мој побре, дијете Секуле!
0390 Ти не иди цару на дивану,
0391 Ти ћеш лудо јунак погинути.
0392 Да си вила, да имадеш крила,
0393 Не би ни ти износио главу.
0394 Него бјежи из Стамбола града,
0395 И без рана и без мртве главе.“
0396 Док повикну дијете Секуле:
0397 „О мој побре, луде ти си главе!
0398 Залуду тимоје говорење,
0399 Говорење, твоје неслушање,
0400 Да ја волим часно погинути,
0401 Нег срамотно на св’јету живјети.
0402 Хоћу цару на диван сићи,
0403 Ево мени мог коња дорина.“
0404 Језус рече, на дората клече.
0405 Кадно виђе Краљевићу Марко,
0406 Па шарина свога поклопио,
0407 Тер достиже дијете Секула,
0408 Достиже и проћера шарина,
0409 Па ено га до цареве куле,
0410 А пред кулу на росну ливаду.
0411 На ливади коње осједоше,
0412 На ливади коње оставише,
0413 Ударише у танчицу кулу,
0414 Излазили на тридест скалина.
0415 Ту их мала стража дочекала,
0416 Мала стража, цареви дворани,
0417 Пропустише Краљевића Марка,
0418 Јер познају голема јунака,
0419 Само не ће дијете Секула,
0420 Не познају голема јунака.
0421 Све се моли Краљевићу Марко,
0422 Моли им се до два до три пута:
0423 „Пустите га, цареви дворани!
0424 Пустите га цару на дивану.“
0425 Не да стража ни гледати на се,
0426 Камо ли ће њега пропуштити.
0427 Кад то чује дијете Секуле,
0428 Плану Секул кано ватра жива,
0429 Па но виче, што му грло даје:
0430 „Бога ми се ни молити не ћу,
0431 Ако моју сабљу ја повадим,
0432 Хоћу посјећ цареве стражаре.“
0433 То све чују цареви стражари,
0434 Препаше се, жалосна им мајка!
0435 Пустише га у танчицу кулу,
0436 Па ево их цару на дивану.
0437 Најпрви је Краљевићу Марко,
0438 А за њиме дијете Секуле.
0439 А кад цару на диван сиђоше,
0440 Нут погледај Краљевића Марка,
0441 Гдје упази цара на дивану.
0442 Сједи царе на злаћеном столу,
0443 Капу снима, под пазухе свија.
0444 Трипут му се до дивана згибље,
0445 А четврти цару прилазио,
0446 Па му љуби руке и кољена,
0447 Пашмагове, чијем царе шеће.
0448 Подви руке, а уступи на се,
0449 Шта га дворит кано господара,
0450 Марко ступи, а Секул приступи.
0451 Капу снима, под пазухо свија,
0452 Па се њему до три пута згибље,
0453 А четврти цару прилазио,
0454 Па му љуби руке и кољена,
0455 Пашмагове, чијем земљу шеће,
0456 Подви руке, а удари на се,
0457 Ста га дворит кано господара,
0458 Докле царе очи исколачи.
0459 „Моја лало, Краљевићу Марко!
0460 Откле теби каурска катана,
0461 Добро ти је скулу научио,
0462 Те зна мени теменат чинити.“
0463 Ал бесједи Краљевићу Марко:
0464 „О мој царе, огријано сунце!
0465 Сестрић ово од Сибиња Јанка,
0466 А на име Бановић-Секуле.“
0467 Кад то чуо царе господаре,
0468 Ухити га за бијелу руку,
0469 Постави га уз десно кољено,
0470 Па је царе тихо бесједио:
0471 „Зна се, ко је рода господскога.“
0472 Виче царе, што му грло даје:
0473 „О Секуле, весела ти мајка!
0474 Потурчи се у двору мојему,
0475 Дат ћу теби три товара блага.
0476 Све но благо жућена цекина,
0477 Б’јелу ћу ти кулу саградити,
0478 Покрај мене кано и у мене.
0479 Ја имадем двије ћери моје,
0480 Двије ћери султаније младе,
0481 Па но бирај, коју теби драго.
0482 Дат ћу теби над Босном везирство
0483 Без промјене за дван’ест година.
0484 Ти наплаћуј данке и хараче,
0485 Па остале те царске есапе.“
0486 Кад то чује дијете Секуле,
0487 Па је цару ријеч бесједио:
0488 „Не ћу, царе, живота ми мога!
0489 Не би теби вјером преврнуо,
0490 Да ми даваш бутум царевину.“
0491 Ал је царе њему бесједио:
0492 „Потурчи се, Бановићу млади!
0493 Потурчи се, жалосна ти мајка!
0494 Дат ћу теби по бијела блага,
0495 Б’јелу ћу ти кулу саградити,
0496 Покрај мене, љепшу нег у мене,
0497 Женит ћу те султанијом младом,
0498 Султанијом, којом теби драго,
0499 Дат ћу теби полу царевине,
0500 Бит ћеш везир нада свих везира.
0501 Ако ли се потурчити не ћеш,
0502 Кунем ти се и Бога ти дајем,
0503 Заклињем се на ћитапу моме,
0504 Јаћу звати до осам џелата,
0505 Да ти русу осијеку главу,
0506 Ил те метнут у мрклу тавницу,
0507 Морит ћу те и гладом и жедљом,
0508 Док те царе смрти и уморим.“
0509 А повикну дијете Секуле:
0510 „Слушај, царе, огријано сунце!
0511 Волио бих јунак погинути,
0512 Нег се теби, царе, потурчити,
0513 А и мојом вјером превјерити.
0514 Ја ти не ћу султаније младе.
0515 Што ће мени готовина благо,
0516 Кад ја имам готовине блага?
0517 Да га зобљем, позобат не могу,
0518 Да га арчим, поарчит не могу.
0519 Што ће мени пребијела кула,
0520 Кад ја имам љепшу нег у тебе?
0521 Ја сам јунак рода господскога.
0522 Што ће мени твоја царевина,
0523 Кад имадем ја Сибиња мога.
0524 Када могу ја рат заметнути,
0525 Што ми пр’јетиш са осам џелата,
0526 Да ћеш мени откинути главу
0527 Или мене ухитити жива,
0528 Метат мене у мрклу тавницу!
0529 У тавници вода до кољена,
0530 А шавер је трава до рамена,
0531 У водици змије и јакрепи;
0532 Змије кољу, јакрепови пале.
0533 Да ћеш морит гладом ме и жеђом,
0534 Док немилом смрти ме умориш.
0535 Слушај царе, огријано сунце!
0536 Док је мени на рамену глава,
0537 А десна ми рука о рамену,
0538 А у руци бријеткиња ћорда,
0539 Не бојим се од осам џелата,
0540 Посјећ ћу их на дивану твоме,
0541 А не теби лако бити не ће.
0542 Кад је така сила у Турчина,
0543 Подај мени изун-тестиреја,
0544 Ја те молим кано господара,
0545 Да ја јашем коња од мегдана,
0546 Од мегдана кроз пазар чаршију.
0547 Да ја видим султаније младе,
0548 Султаније јал Туркиње младе,
0549 Би л’ ми која срцу омиљела,
0550 Не би ли ме која приварила,
0551 Да бих и ја вјером превјерио
0552 И остао у Стамболу граду.“
0553 Кад је царе гласе разумио,
0554 То је њему пуно мило било,
0555 Па му даде изун-тестијера,
0556 Оде јунак у пјану механу.
0557 Када јунак у механу сиђе,
0558 Он ми сједе у пјаној механи,
0559 А до њега Краљевићу Марко.
0560 Вино пијућ бесједио Марко:
0561 „Побратиме, Бановић-Секуле!
0562 Кад се буде ноћца ухитила,
0563 Кадно буде ноћи половина,
0564 Бјеж’ Секуле из бијела града,
0565 Ја ти јунак помоћи не могу,
0566 Хоћеш лудо изгубити главу.“
0567 Кад је Секул р’јечи разумио,
0568 Које му је Марко бесједио,
0569 Стаде јунак, грохотом се смије:
0570 „О мој побре, Краљевићу Марко!
0571 О ти, Марко, луде ти си главе.
0572 Како видиш, с њима не видио,
0573 Да но теби убјегнути не ћу.“
0574 Ту су ноћцу они преноћили,
0575 Док је сутра јутро освануло,
0576 Освануло и сунце грануло.
0577 Па се Секул вина напојио,
0578 Напјио вина и ракије.
0579 Од отале на ноге скочио,
0580 Те га ево до дората свога,
0581 Па покупи четири дизгина,
0582 А спомену Бога великога,
0583 Па ес коњу баци на рамена,
0584 Удари га чизмом и мамузом.
0585 Добар дорат из колача сину,
0586 До три боја у висине скаче,
0587 А четврти напријед покраче.
0588 Дорат добар издигнуо главу,
0589 Издигнуо според господара,
0590 Те заклања господара свога.
0591 Из копита жива ватра скаче,
0592 Из кадрме изврће камење,
0593 Па но бије дућанџије младе
0594 И разбије срчали пенџере,
0595 И поби ми дјецу клеветаре.
0596 Све га куну дјеца клеветари:
0597 „Бог убио коња и јунака,
0598 Све нас поби дјецу клеветаре.“
0599 По ноћи су плацом и сокаком
0600 Излазиле биле и Туркиње,
0601 И Туркиње лијепе дјевојке,
0602 Па га бију туњам и патуњам,
0603 Све га бију у плећи јуначке
0604 И мећу му бијеле јаглуке,
0605 И Секулу бесједиле младе:
0606 „О, Секуле, весела ти мајка!
0607 Де погледај нас Туркиње младе,
0608 Боље смо но чобанице младе,
0609 Тер избирај, коју теби драго.“
0610 Не ће Секул ни да гледа на ње,
0611 Гони коња и гледа преда се,
0612 Са дората њима одговара:
0613 „Ход’ отолем Туркиње дјевојке!
0614 Боље јесу младе чобанице,
0615 У планини код б’јелих оваца,
0616 Нег сте и ви госпође Туркиње.“
0617 Па проћера он дорина свога
0618 До дивана цара честитога.
0619 На сараје излазиле младе.
0620 Виђоше га султаније младе,
0621 Из њедра изметале дојке,
0622 Те Секулу бесједит стануле:
0623 „О Секуле, наш очињи виде,
0624 Ну погледај султаније младе!
0625 Да су боље него чобанице,
0626 Па избирај, коју теби драго.“
0627 А Секуле не ће ни да гледа,
0628 Него њима јунак бесједио:
0629 „Ход’ отолем султаније младе!
0630 Боље јесу младе чобанице,
0631 У планин код б’јелих оваца,
0632 Него и ви што ћери цареве.“
0633 Па дорина он поћера свога
0634 До механе посестриме Маре.
0635 Пред механом коња осједнуо,
0636 У механу јунак ударио,
0637 Па но сједне јунак напореда,
0638 Напореда побратимом Марком.
0639 Сједе они, хладно вино пију,
0640 И ту су ми ноћцу преноћили.
0641 Док је сјутра јутро освануло,
0642 Па се Секул на ноге скочио
0643 И спомену Бога великога,
0644 И поклопи он дората свога,
0645 Тер удари кроз пазар чаршију,
0646 Те помами себе и дорина.
0647 Све му б’јесан у небеса ђиса,
0648 До три боја у висине скаче,
0649 А четврти наприједа краче,
0650 Под копитом жива ватра скаче,
0651 Из кадрма изврће камење.
0652 Све но бије дућанџије младе,
0653 А разбија срчали пенџере
0654 И поби ми дјецу клеветаре.
0655 Бог убио коња и јунака,
0656 Ко га пусти ка Стамболу граду,
0657 Све но поби дјецу клеветаре.
0658 Излазиле буле и кадуне,
0659 И Туркиње, лијепе дјевојке,
0660 Па га бију туњам и патуњам,
0661 Све га бију у плећи јуначке,
0662 И мећу му бијеле јаглуке,
0663 Те Секулу бесједиле младе:
0664 „О Секуле, весела ти мајка!
0665 Погледај де на демир-пенџере,
0666 Па ћеш видјет ти Туркиње младе,
0667 Па избирај, коју теби драго.
0668 Боље јесу Туркиње дјевојке,
0669 Дјевојке нег чобанице младе.“
0670 И повикну дијете Секуле:
0671 „Ход’ отолем султаније младе!
0672 Боље јесу младе чобанице,
0673 Нег сте и ви госпође Туркиње.“
0674 Па напријед поћера дорина
0675 До дивана цара честитога,
0676 Виђоше га султаније младе,
0677 На сарај су обје ишетале,
0678 Из њедара изметале дојке,
0679 Загрнуле скуце уз кољено,
0680 Указаше б’јеле ноге своје,
0681 И Секулу бесједит стануле:
0682 „О Секуле, огријано сунце!
0683 Ти погледај султаније младе,
0684 Боље јесу него чобанице.
0685 Па избирај, коју теби драго.“
0686 Не ће јунак ни да гледа на ње,
0687 Него њима тихо одговара:
0688 „Ход’ отолем султаније младе!
0689 Боље јесу младе чобанице,
0690 Чобанице код б’јелих оваца,
0691 Нег сте и ви султаније младе.“
0692 Па оћера коња до механе,
0693 До механе крчмарице Маре,
0694 Тер осједе коња од мегдана.
0695 У механу јунак ударио,
0696 Па но сједе јунак напореда,
0697 Напореда побратимом Марком.
0698 Сједе побри, разговарају се.
0699 Кад је било ноћи половине,
0700 А повикну Краљевићу Марко:
0701 „Бјеж’ Секуле, кукала те мајка!
0702 Ка Сибињу, граду бијеломе,
0703 Нег ћеш лудо и ти погинути!“
0704 За то јунак хаје и не хаје,
0705 Него сједи у пјаној механи,
0706 Сједи Секул, ништа не говори.
0707 Док је треће јутро освануло,
0708 Напије се вина и ракије,
0709 Напио је себе и дората,
0710 Од отале на ноге скочио,
0711 А крстом се јунак прекрстио
0712 И спомену Бога великога.
0713 До дората доходио свога,
0714 Притегну му четири колана,
0715 А и пету ибришим-каницу,
0716 Што но брани коња од колана.
0717 Па се врати у пјану механу,
0718 Па се с Марком за руку ухити.
0719 У б’јело се лице пољубише,
0720 Најпослије у чело јуначко,
0721 А у чело међу очи црне,
0722 Гдје се, побре, соколови љубе,
0723 Па је Марка с Богом оставио,
0724 А до њега посестриму Мару.
0725 Те поклопи коња од мегдана,
0726 А удари плацом и сокаком,
0727 Па је себи сокак направио.
0728 Излазиле Туркиње дјевојке,
0729 Па га бију туњам и платуњам,
0730 И мећу му бијеле јаглуке,
0731 И Секулу бесједит стануле:
0732 „О Секуле, очи ти испале!
0733 Де погледај Туркиње дјевојке,
0734 Па избирај, коју теби драго.“
0735 Јунак мучи, ни мукает не ће,
0736 Те проћера он дората свога
0737 До дивана цара честитога.
0738 Виђоше га султаније младе,
0739 На сарај су оне ишетале,
0740 Из њедара изметнуле дојке,
0741 Загрнуле скуце уз кољено,
0742 Указаше б’јеле ноге своје,
0743 Па открише л’јепо своје лице
0744 И Секулу бесједит стануле:
0745 „О Секуле, кукала те мајка!
0746 Ти погледај султаније младе,
0747 Боље су нег чобанице младе,
0748 Па избирај, коју теби драго.“
0749 Кад то чује дијете Секуле,
0750 Те ми Секул очи исколачи,
0751 Те сагледа султаније младе,
0752 Султанијам бесједит стануо:
0753 „Султаније, огријано сунце!
0754 Ви сађите на роснуливаду,
0755 Имам с вама јунак бесједити.“
0756 Али младе прије и чекале,
0757 Одлећеше на росну ливаду,
0758 Те их Секул дочекао био,
0759 Те сагледа двије султаније,
0760 Па прифати бољу султанију,
0761 Прифати је за десницу руку,
0762 Па је баци за се на дорина,
0763 Трипут је њу опасао пасом,
0764 А четврти од сабље каишем,
0765 Да је не би вјетар уграбио
0766 Од брзине коња и јунака.
0767 Док закука стар’ја султанија:
0768 „О Секуле, огријано сунце!
0769 Ал ћеш мене оставити овди,
0770 Бабо ће ме резил учинити,
0771 Води мене до Сибиња твога,
0772 Нек ти будем у двору робиња.“
0773 У поћеру за њим ударила.
0774 Секул удри плацом и сокаком,
0775 Па но сиђе на градску капију,
0776 Ту га мала дочекала стража,
0777 Мала стража пет стотин’ војака.
0778 Кад то видје дијете Секуле,
0779 Махну сабљом и десницом руком,
0780 Те рашћера цареве стражаре,
0781 Напоље је коња изгонио.
0782 Плећи даде, а бјежати стаде,
0783 Те је коњу тихо говорио:
0784 „Ти дорате, моја гриво златна!
0785 Ти попушти из рамена крила,
0786 А поткупи четири поткова,
0787 Па но лети пољем зеленијем,
0788 Једа би ме дорат износио,
0789 Мој дорате из турскијех рука.“
0790 Ајван бјеше, добро разумјеше,
0791 Тер попушти из рамена крила,
0792 А поткупи четири поткова,
0793 Добар дорат, на двојицу тешко!
0794 Па се Стамбол узбунио био,
0795 На Стамболу грмише топови,
0796 Два заједно, четири у једно,
0797 Па хиљаду један за другијем.
0798 Подиже се мало и велико,
0799 Сто хиљада брза коњаника,
0800 А пјешцу се ни броја не знаде,
0801 Коњаници ударише пољем,
0802 А пјешаци високом планином.
0803 Ал је Секул добро одмакнуо,
0804 Он ми сиђе у Кијево равно,
0805 У Кијево, високу планину,
0806 Докле сиђе у тијесне кланце,
0807 Гдјено старе јадикују мајке,
0808 А љубовце у црно завите.
0809 Кад се њему погледати дало,
0810 Погледати у тијесну кланцу,
0811 Колико је јела или ст’јена,
0812 Иза сваке бистар џефердан је.
0813 Док повикну дијете Секуле:
0814 „Авај мени до Бога милога,
0815 Гдје ћу и ја јунак погинути,
0816 А у кланцу кости оставити!
0817 Па ја јунак не бих ни жалио,
0818 Што ћу русу изгубити главу,
0819 Ма ја жалим коња крилатога
0820 Мог даиџе од Сибиња Јанка.
0821 Ко ће добра коња уживати?
0822 Моје кости у црној земљици,
0823 Моје кости проклети ће дајка.“
0824 Све мислио, на једну смислио,
0825 Те прифати султанију младу,
0826 А баци је у зелену траву.
0827 А капу је на очи навуко,
0828 Од бедрице сабљу повадио,
0829 Мисли јунак ударит у кланац,
0830 Док повикну јунак му из кланца:
0831 „Не бој ми се, мој сестрићу драги,
0832 Мој сестрићу, Бановић-Секуле!“
0833 Од очи је сузе оборио,
0834 За глас Јанков кад је разумио,
0835 Тер прифати султанију младу,
0836 Те је дајку доходио Јанку.
0837 Све му јунак по истини каже.
0838 Па повикну од Сибиња Јанко:
0839 „Још Секуле, да од Бога нађеш!
0840 Што нијеси другу доводио,
0841 Ја бих Јанко и њу удомио,
0842 Не за горег од тебе јунака.“
0843 Ал бесједи дијете Секуле:
0844 „Мој даиџа од Сибиња Јанко!
0845 Ево тебилијепе дјевојке,
0846 Па је води до Сибиња мога,
0847 А ја ћу ти овди останути,
0848 Хоћу мало Турке причекати.“
0849 Ал бесједи од Сибиња Јанко:
0850 „Мој сестрићу, Бановић-Секуле!
0851 Ти узимљи султанију младу
0852 До Сибиња, града бијелога,
0853 Па је крсти и жени се њоме.
0854 Кад би и ти овди остануо,
0855 Лако би ти мого погинути.
0856 Што ће мени султанија млада,
0857 Кад ја хоћу причекати Турке?
0858 Ако бих ја Јанко погинуо,
0859 Исто јесам јунак остарио,
0860 Остарио, мегдан оставио,
0861 Нема кога да ће ме жалити.“
0862 Кад то чуо дијете Секуле,
0863 Дава дајку коња крилатнога
0864 И даде му оковану ћорду,
0865 Што пролама панцијера љута.
0866 А кулаша он поклопи добра
0867 И одведе султанију младу
0868 До Сибиња, града бијелога.
0869 У то доба силовити Турци
0870 Наврвили кано мркивуци,
0871 Удри Јанко из тијесна кланца.
0872 Са тридесет тисућ’ оклопника,
0873 Међу Турке јуриш учинио,
0874 С’јече Турке немило и јако,
0875 Докле Турке поћерали били,
0876 Поћерали у то поље равно.
0877 На сабље ми Турке разнијеше,
0878 До Стамбола града их гонише,
0879 Од Стамбола врата затворише.
0880 Кад се Јанку послушати даде,
0881 Послушати за бедем од града,
0882 Кадно нешто у травици цичи.
0883 А Јанко је коња нагонио,
0884 Кад у трави друга султанија.
0885 Кад то видје од Сибиња Јанко,
0886 Па одведе султанију младу
0887 Са двадесет хиљад’ оклопника,
0888 Па но дође до Сибиња града,
0889 Ту но нађе свог сестрића млада,
0890 Свог сестрића Бановић-Секула.
0891 Па је њему Јанко говорио:
0892 „Ал аферим, мој сестрићу драги!
0893 Ал аферим ко те и родио,
0894 Тако су ти и стари чинили,
0895 Спомен јеси и ти оставио,
0896 А на св’јету, докле је свијета,
0897 Вазда ћеш се спомињати, синко!“



Извор[уреди]

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/1. Junačke pjesme, knjiga prva, uredili Dr Ivan Božić i Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1890