Junaštvo Sekulino
0001 Knjigu piše Otmanović-care,
0002 A na ruke od Sibinja Janku,
0003 Ovako mu u toj knjizi piše:
0004 „Kaurine, od Sibinja Janko!
0005 Jesam čuo i ljudi mi kažu,
0006 Da imadeš do tri dobra tvoja:
0007 Prvo dobro, konja krilatoga,
0008 Drugo dobro, okovanu ćordu,
0009 Što prolama pancijera ljuta,
0010 Treće dobro, tvog sestrića draga,
0011 Tvog sestrića Banović-Sekula.
0012 Pošlji meni do tri dobra tvoja:
0013 Prvo dobro, konja krilatoga,
0014 Drugo dobro, okovanu ćordu,
0015 Treće dobro, tvog miloga sestrića,
0016 Tvog sestrića Banović-Sekula.
0017 Njega žude dvije kćeri moje,
0018 Dvije kćeri, sultanije mlade,
0019 Rada bi ga nagledat se mlade
0020 U mojemu carskome divanu.
0021 Ako mi ga ti poslati ne ćeš,
0022 Zaklinjem se i vjeru ti davam,
0023 Kunem ti se na ćitapu mome,
0024 Da ću silnu iskupiti vojsku,
0025 Udarati do Sibinja tvoga,
0026 Robit, palit, o jadu ću radit.
0027 A tebe ću uhititi živa,
0028 Gola ću te kroz vojsku voditi,
0029 Najposlije na m’jehe derati.
0030 Rusu ću ti otkinuti glavu,
0031 Tvog sestrića hoću uhititi,
0032 Dovest ću ga do Stambola moga,
0033 Metat ću ga u mrklu tavnicu,
0034 Nek ga gleda sultanija mlada.“
0035 Kad je knjigu bio načinio,
0036 Načinio pa i otpremio,
0037 Kudgod mi je knjiga odlazila,
0038 Ka Sibinju knjiga salazila,
0039 A na ruke od Sibinja Janka.
0040 Kad se Janko knjige dobavio,
0041 Na knjizi je pečat prolomio,
0042 Na koljenu knjigu rastvorio,
0043 A po njome oči oborio.
0044 Knjigu štije, a suze mi lije,
0045 I proklinje danke i godine:
0046 „Vrlo ti sam ja nesretan Janko,
0047 Da odgojit od roda ne mogu
0048 U mojemu dvoru gospodskome.“
0049 Misli Janko, ne vidi ga niko,
0050 Sve ga sluša i gleda ga jadna
0051 Svoj sestriću Banović-Sekule.
0052 Veli njemu od Sibinja Janko:
0053 „Ova meni knjiga šarovita
0054 Od Turčina Otmanović-cara,
0055 Da mu pošljem do tri dobra moja:
0056 Prvo dobro, konja krilatoga,
0057 Drugo dobro, okovanu ćordu,
0058 Treće dobro, mog milog sestrića,
0059 Mog sestrića Banović-Sekula.
0060 Još mi Turčin u toj knjizi piše:
0061 Ako li mu ja poslati ne ću,
0062 Da će i on pokupiti vojsku,
0063 Do Sibinja udarati moga,
0064 Robit, palit, a jade zadavat,
0065 A Sibinja zarobiti moga.
0066 Da će mene uhititi živa,
0067 Gola će me kroz vojsku voditi,
0068 Najposlije na m’jehe derati,
0069 Dok me Turčin smrti ne umori
0070 I rusu mi osiječe glavu.
0071 Da će tebe uhititi živa,
0072 Odvest će te do Stambola grada,
0073 Metnut će te u mrklu tavnicu,
0074 Da te gleda sultanija mlada.
0075 Još mi Turčin tvrdu vjeru daje,
0076 Da ti ništa učiniti ne će.
0077 Al su Turci stari nevjernici,
0078 Ja te, sinko, ni poslati ne ću,
0079 Jere nemam neg tebe jednoga,
0080 Jedinoga od mojega roda.
0081 Kad bih tamo tebe otpremio,
0082 Ne bi tebe pričekao dajko.“
0083 Al poviknu dijete Sekule:
0084 „Hoću poći, da i doći ne ću,
0085 Hoću vidjet dvije sultanije.
0086 Ako li me ti poslati ne ćeš,
0087 Kunem ti se i Boga ti dajem,
0088 Da ću uzet dvije puške male,
0089 Pa ću sići u tople podrume,
0090 Pri jaslima konja ubit hoću,
0091 A drugu ću u me okretati,
0092 U srce ću sam se udariti.
0093 Ako mene ti puštiti ne ćeš.“
0094 Vidi Janko, ustavit ga ne će,
0095 Pa on pušti izun-testijera.
0096 Ode Sekul u tople podrume,
0097 Od jasala konja otkinuo,
0098 Na avliju konja izvodio,
0099 Pa on stade konja timariti,
0100 Rakli vodom, morskijem sapunom.
0101 U sindžier mu vodu pokupio,
0102 Sve mu dlaku na burmut savija,
0103 Osedla ga sedlom šemarikom,
0104 Založi ga dželmom mletačkome,
0105 A steže mu spone na kolane,
0106 A četiri jedna pod drugome,
0107 A i petu ibrišim-kanicu,
0108 Štono brani konja od kolana.
0109 Ni to momku dosta ne bijaše,
0110 Neg ga pokri mrkom medvjedinom.
0111 Kakva li je mrka medvjedina,
0112 Kakvi li su nokti u medvjeda!
0113 Svi su nokti pozlaćeni bili,
0114 Iz nokata vise mu sindžiri,
0115 Iz sindžira mletački cekini,
0116 Iz cekina pare carevice,
0117 Te kucaju konja po koljenu.
0118 Ni to nije ružno pogledati,
0119 Udari mu silu uz vilice,
0120 A nametnu dizgin na jabuku.
0121 Na avliji konja ostavio,
0122 Po avliji stade se uvađat
0123 Bez vođaja i bez kalauza;
0124 Ali jadu tome je naučan.
0125 Ode momak na bijelu kulu,
0126 A na kulu u kavez odaju.
0127 Kadno siđe u kavez odaju,
0128 Pa otvara sićena sanduka,
0129 Pa no vadi od zlata haljine,
0130 Stade mi se junak oresivat,
0131 Ko da ide u kitne svatove.
0132 Više ima pod koljenom zlata,
0133 Neg u koga sve što nad koljenom!
0134 Pa mi zlatne tri toke oblači,
0135 Dvoje nove, a treće polovne,
0136 Dvoje vite, a treće su slite,
0137 O sebi je sablju objesio,
0138 Oko njega oblijeće ćorda
0139 Kano guja oko ljuta trna,
0140 Sjaje junak kano ledenica,
0141 Odgovara prama žarku suncu,
0142 Poljepši je od svake djevojke,
0143 Ljepši junak nego sultanije.
0144 Ter udari niz tančicu kulu,
0145 Pa dolazi konju krilatome,
0146 Pokupi mu četiri kolana,
0147 Jezus reče, na dorata kleče.
0148 A za njime pristanuo dajko,
0149 Pa sestriću besjedio svome:
0150 „Moj sestriću, nejaki Sekule!
0151 Slušaj mene, svjetovat ću tebe,
0152 Kad ćeš tamo odlaziti, sinko!
0153 U stambolu prijatelja nemam,
0154 Nemam nego posestrimu Maru,
0155 Ova ti je krčmarica mlada.
0156 Kada siđeš ka Stambolu gradu,
0157 Muštulukč’je ti upitaj mlade
0158 Za mehanu krčmarice Mare.
0159 Mehanu će oni kazivati,
0160 Nagonit ćeš konja do mehane,
0161 Nalazit ćeš konja pred mehanom,
0162 A šarina kano gorsku vilu.
0163 U mehani golema junaka,
0164 Neobična oka i pogleda,
0165 Nemoj mi se prepanuti, sinko!
0166 To je glavom Kraljeviću Marko.
0167 Ono ti je silan pobratime
0168 Tvog daidže od Sibinja Janka,
0169 Pa ti veli i besjedi Marku:
0170 Da sam njega pozdravio Janko,
0171 Da te štogod nasvjetuje Marko.
0172 Što li hoćeš i kako ćeš, sinko!
0173 Kad ti budeš konja nagoniti
0174 Ka Stambolu kroz pazar čaršiju,
0175 Ti ga goni i gledaj preda se,
0176 Al ne mami ti konja dorina,
0177 Jer Turkinje sve će na pendžere,
0178 Na demire naslonit će zube,
0179 Mogu tebi ašik učiniti,
0180 Lako moreš izgubiti glavu.“
0181 U to dvije sestre Sekulove,
0182 Ka daidži Janku dohodile,
0183 Do triput se one poklonile,
0184 A četvrti Janku prilazile.
0185 Ljubiše ga u skut i u ruku,
0186 Ljubiše ga u bijelo lišce
0187 I dajka su Bogom zaklinjale:
0188 „O naš dajko, od Sibinja Janko!
0189 Nemoj našeg brata puštavati
0190 Ka Stambolu, ka bijelu gradu,
0191 Jer će Sekul namah poginuti.
0192 Kad bi nama, brate, odlazio,
0193 Ostale bi sestre kukajući,
0194 Kukajući na tančici kuli.
0195 Kad se ne bi sestre udomile,
0196 Ko će sestre prehraniti jadne?
0197 Kad budemo i mi preminule,
0198 Ko će mrtve sestre ukopati?
0199 Ako bi nas sreća nahodila,
0200 Ko će s nami veselje d’jeliti?“
0201 Muči Janko ko da i ne čuje,
0202 Niz obraze suze oborio,
0203 A žaleći svog sestrića draga,
0204 Svog sestrića Banović-Sekula.
0205 I opet su one besjedile:
0206 „O naš dajko, od Sibinja Janko!
0207 Nemoj našeg brata puštavati
0208 Do Stambola, do bijela grada.
0209 Al ne znadeš, ostario Janko!
0210 Da imasmo osam braće naše,
0211 Osam braće, osam Banovića,
0212 Sve je care osam pogubio,
0213 A deveti Sekul ostanuo,
0214 Što smo ga mi uzgojile mlade
0215 Na čistome djevojčinu krilu.
0216 Kad bi nama Sekul odlazio,
0217 A on bi nam jadan poginuo,
0218 Što će dvije crne kukavice?
0219 Kukati će od sad do vijeka.“
0220 Muči Janko, ni r’ječi ne reče.
0221 Kad vidješe sestre Sekulove,
0222 Žute su mi kose raspletale,
0223 Pa su bratu prilazile svome,
0224 Za dizgin se konju uhitile.
0225 Ciče ove kao ljute zmije,
0226 Od oči su suze oborile,
0227 Ljube brata u bijele ruke,
0228 Pa mu ruke suzam natapale,
0229 A žutijem kosam utirale.
0230 Ljube konja u grivu zlaćenu,
0231 Najposlije među oči crne,
0232 Među oči, a u konjsko čelo.
0233 Pa su bratu besjedit stanule:
0234 „O naš brate, Banović-Sekule!
0235 Nemoj namah ka Stambolu gradu.
0236 Kad bi namah ka Stambolu pošo,
0237 Rusu bi ti izgubio glavu.
0238 Što će tvoje dvije sestre drage,
0239 Ako bi ih sreća nahodila,
0240 Te se sestre udomile mlade,
0241 Ko će sestre tvoje otpraviti,
0242 Otpraviti, veselje činiti?
0243 Da se ne bi sestre udomile,
0244 Ko će tvoje sestre sahraniti,
0245 Da nemadu svog brata zakleta?
0246 A Sekulu suze dojadile,
0247 Udri konja čizmam i mamuzam,
0248 Dobar dorat iz kolača sinu,
0249 Do tri boja gori u visinu,
0250 A četvrti naprijeda krače.
0251 Obje sestre odbacio bio,
0252 Odbacio po zelenoj travi,
0253 Ostale mi kukajući mlade.
0254 Ode Sekul, odagna dorata,
0255 Konju mladi junak besjedio.
0256 „Ti dorate, moja grivo zlatna!
0257 Ti popušti iz ramena krila,
0258 Pa pokupi četiri potkova,
0259 I poleti poljem zelenijem,
0260 Pa nosi me do Stambola grada,
0261 Do divana cara čestitoga.“
0262 Ajvan bješe, dobro razumješe,
0263 Pa popušti iz ramena krila,
0264 Pa pokupi četiri potkova,
0265 Pa poleti poljem zelenijem,
0266 Pa preleti brda i doline,
0267 A i one visoke planine.
0268 Kudgod mi je dorat odlazio,
0269 Ka Stambolu jest i salazio,
0270 U Stambol je konja nagonio.
0271 On ne sluša mila dajka svoga,
0272 Što ga dajko svjetovao bio,
0273 Neg pomami sebe i dorina.
0274 Dobar dorat do tri boja skače,
0275 Do tri boja gori u visine,
0276 A četvrti naprijeda skače.
0277 Spored s njime iznosio glavu,
0278 Te zaklanja gospodara svoga.
0279 Pod kopitom živa vatra skače,
0280 Iz kadrma izvrće kamenje.
0281 Sve n pobi dućandžije mlade,
0282 A razbija srčali pendžere,
0283 I pobi mi djecu klevetare.
0284 Sve ga kunu djeca klevetari:
0285 „Bog ubio konja i junaka!
0286 Ka Stambolu još ne salazio,
0287 Sve nas pobi djecu klevetare.“
0288 Vidjele ga Turkinje djevojke,
0289 Na prozor su iznosile glavu,
0290 Na demire naslonile zube,
0291 Pa gledaju golema junaka.
0292 I one su sabor učinile,
0293 Pa se lome niz demir-pendžere,
0294 Pa gledaju Banović-Sekula,
0295 Gdjeno pita za pjanu mehanu,
0296 Za mehanu krčmarice Mare.
0297 Mustulukč’ja mu je kazivala,
0298 Pa je konja nagonio svoga
0299 Do mehane posestrime Mare.
0300 Pred mehanom konja nalazio,
0301 A šarina kano gorsku vilu,
0302 U mehani golema junaka,
0303 Neobična oka i pogleda.
0304 Bez testira ućera dorina,
0305 A dorina krajima šarina.
0306 Pozna šarac konja od megdana
0307 Pobratima od Sibinja Janka,
0308 A ne pozna binjadžiju mladu,
0309 Ušim striže, a zubima grize,
0310 Kopitima ispod sebe bije,
0311 Ne da šarac nikom bizu sebe.
0312 Kad to vidje dijete Sekule,
0313 Gdje potegnu stostruku kandžiju,
0314 Na kojoj je sedam šibaluka,
0315 Na kojoj je kuršum od olova,
0316 Stade biti šarca od megdana:
0317 „Stani šarac, izjeli te vuci!
0318 Pred džamijom, gdje klanjaju Turci,
0319 Gospara ti objesili Turci.“
0320 Kud ga puca, tud mu koža puca,
0321 I crna ga oblijeva krvca,
0322 Vrišti šarac, ište gospodara.
0323 To začuje u mehani Marko,
0324 Iz mehane skočio je Marko,
0325 Od bedrice sablju povadio,
0326 Te poviknu, što mu grlo daje:
0327 „Sjaši konja, junak sa dorina!
0328 Jer si sada i ti poginuo.
0329 Zar si sluga pobratima moga?
0330 Otkle ti je dorat od megdana?
0331 Ili si ga za pare kupio,
0332 Ili si ga na megdan dobio,
0333 Al od Janka ti je ostanuo?“
0334 Pa poviknu dijete Sekule:
0335 „N’jesam njega za pare kupio,
0336 Nit na megdan sam ga ja dobio,
0337 Neg je dajko meni poklonio.“
0338 Kad to čuje Kraljeviću Marko,
0339 Za b’jele se uhitili ruke,
0340 Ruke krile, u lice se ljube,
0341 Najposlije u čelo junačko,
0342 A u čelo među oči crne:
0343 „Ti si Sekul, moje desno krilo.“
0344 Pa osjede konja od megdana,
0345 Uvede ga u pjanu mehanu,
0346 Tu mi piju crljeniku vino.
0347 Sjede pobri, razgovaraju se,
0348 Sve mu Sekul po istini kaže,
0349 Da je njega pozdravio Janko:
0350 „Da me štogod nasvjetuješ, Marko!
0351 Što učinit imam i kako ću.“
0352 Kad to čuje Kraljeviću Marko,
0353 Pa je njemu tiho besjedio:
0354 „Pobratime, dijete Sekule!
0355 Slušaj mene, svjetovat ću tebe,
0356 Drugo tebi ni pomoć ne mogu.
0357 Noćas će se noćca uhititi,
0358 Kadno bude noći polovina,
0359 Pa ti konja poklopi dorina,
0360 Pa ti bježi iz Stambola grada;
0361 Ni da imaš krila sokolova,
0362 Ne bi perje iznosilo meso,
0363 Kamo li ćeš iznositi glavu.“
0364 A poviknu dijete Sekule:
0365 „Moreš znati, moreš zapoznati,
0366 Da me jednom porodila majka,
0367 Jednom mislim i ja umrijeti.
0368 Volim junak časno poginuti,
0369 Neg sramotno na sv’jetu živjeti,
0370 Kad sam se ja junak zamučio,
0371 Hoću tamo do divana sići
0372 I vidjeti sultanije mlade.“
0373 I tu su mi noćcu prenoćili.
0374 Dok je sutra jutro osvanulo,
0375 Osvanulo i sunce granulo,
0376 A pogledaj dijete Sekula,
0377 Gdje prifati mesa ovnovine,
0378 Pa no jede ovnovinu meso,
0379 A zal’jeva vinom crvenijem,
0380 Pa miješa vino i rakiju.
0381 Kako hitrom junak pije vino,
0382 Vidi mu se vino kroz grlošce,
0383 A rakija kroz bijelo lišce.
0384 Dokle mi je kuvet uhitio,
0385 Od otale na noge skočio,
0386 Pa spomenu Boga velikoga,
0387 Ko će junak caru na divanu
0388 A poviknu Kraljeviću Marko:
0389 „O moj pobre, dijete Sekule!
0390 Ti ne idi caru na divanu,
0391 Ti ćeš ludo junak poginuti.
0392 Da si vila, da imadeš krila,
0393 Ne bi ni ti iznosio glavu.
0394 Nego bježi iz Stambola grada,
0395 I bez rana i bez mrtve glave.“
0396 Dok poviknu dijete Sekule:
0397 „O moj pobre, lude ti si glave!
0398 Zaludu timoje govorenje,
0399 Govorenje, tvoje neslušanje,
0400 Da ja volim časno poginuti,
0401 Neg sramotno na sv’jetu živjeti.
0402 Hoću caru na divan sići,
0403 Evo meni mog konja dorina.“
0404 Jezus reče, na dorata kleče.
0405 Kadno viđe Kraljeviću Marko,
0406 Pa šarina svoga poklopio,
0407 Ter dostiže dijete Sekula,
0408 Dostiže i proćera šarina,
0409 Pa eno ga do careve kule,
0410 A pred kulu na rosnu livadu.
0411 Na livadi konje osjedoše,
0412 Na livadi konje ostaviše,
0413 Udariše u tančicu kulu,
0414 Izlazili na tridest skalina.
0415 Tu ih mala straža dočekala,
0416 Mala straža, carevi dvorani,
0417 Propustiše Kraljevića Marka,
0418 Jer poznaju golema junaka,
0419 Samo ne će dijete Sekula,
0420 Ne poznaju golema junaka.
0421 Sve se moli Kraljeviću Marko,
0422 Moli im se do dva do tri puta:
0423 „Pustite ga, carevi dvorani!
0424 Pustite ga caru na divanu.“
0425 Ne da straža ni gledati na se,
0426 Kamo li će njega propuštiti.
0427 Kad to čuje dijete Sekule,
0428 Planu Sekul kano vatra živa,
0429 Pa no viče, što mu grlo daje:
0430 „Boga mi se ni moliti ne ću,
0431 Ako moju sablju ja povadim,
0432 Hoću posjeć careve stražare.“
0433 To sve čuju carevi stražari,
0434 Prepaše se, žalosna im majka!
0435 Pustiše ga u tančicu kulu,
0436 Pa evo ih caru na divanu.
0437 Najprvi je Kraljeviću Marko,
0438 A za njime dijete Sekule.
0439 A kad caru na divan siđoše,
0440 Nut pogledaj Kraljevića Marka,
0441 Gdje upazi cara na divanu.
0442 Sjedi care na zlaćenom stolu,
0443 Kapu snima, pod pazuhe svija.
0444 Triput mu se do divana zgiblje,
0445 A četvrti caru prilazio,
0446 Pa mu ljubi ruke i koljena,
0447 Pašmagove, čijem care šeće.
0448 Podvi ruke, a ustupi na se,
0449 Šta ga dvorit kano gospodara,
0450 Marko stupi, a Sekul pristupi.
0451 Kapu snima, pod pazuho svija,
0452 Pa se njemu do tri puta zgiblje,
0453 A četvrti caru prilazio,
0454 Pa mu ljubi ruke i koljena,
0455 Pašmagove, čijem zemlju šeće,
0456 Podvi ruke, a udari na se,
0457 Sta ga dvorit kano gospodara,
0458 Dokle care oči iskolači.
0459 „Moja lalo, Kraljeviću Marko!
0460 Otkle tebi kaurska katana,
0461 Dobro ti je skulu naučio,
0462 Te zna meni temenat činiti.“
0463 Al besjedi Kraljeviću Marko:
0464 „O moj care, ogrijano sunce!
0465 Sestrić ovo od Sibinja Janka,
0466 A na ime Banović-Sekule.“
0467 Kad to čuo care gospodare,
0468 Uhiti ga za bijelu ruku,
0469 Postavi ga uz desno koljeno,
0470 Pa je care tiho besjedio:
0471 „Zna se, ko je roda gospodskoga.“
0472 Viče care, što mu grlo daje:
0473 „O Sekule, vesela ti majka!
0474 Poturči se u dvoru mojemu,
0475 Dat ću tebi tri tovara blaga.
0476 Sve no blago žućena cekina,
0477 B’jelu ću ti kulu sagraditi,
0478 Pokraj mene kano i u mene.
0479 Ja imadem dvije ćeri moje,
0480 Dvije ćeri sultanije mlade,
0481 Pa no biraj, koju tebi drago.
0482 Dat ću tebi nad Bosnom vezirstvo
0483 Bez promjene za dvan’est godina.
0484 Ti naplaćuj danke i harače,
0485 Pa ostale te carske esape.“
0486 Kad to čuje dijete Sekule,
0487 Pa je caru riječ besjedio:
0488 „Ne ću, care, života mi moga!
0489 Ne bi tebi vjerom prevrnuo,
0490 Da mi davaš butum carevinu.“
0491 Al je care njemu besjedio:
0492 „Poturči se, Banoviću mladi!
0493 Poturči se, žalosna ti majka!
0494 Dat ću tebi po bijela blaga,
0495 B’jelu ću ti kulu sagraditi,
0496 Pokraj mene, ljepšu neg u mene,
0497 Ženit ću te sultanijom mladom,
0498 Sultanijom, kojom tebi drago,
0499 Dat ću tebi polu carevine,
0500 Bit ćeš vezir nada svih vezira.
0501 Ako li se poturčiti ne ćeš,
0502 Kunem ti se i Boga ti dajem,
0503 Zaklinjem se na ćitapu mome,
0504 Jaću zvati do osam dželata,
0505 Da ti rusu osijeku glavu,
0506 Il te metnut u mrklu tavnicu,
0507 Morit ću te i gladom i žedljom,
0508 Dok te care smrti i umorim.“
0509 A poviknu dijete Sekule:
0510 „Slušaj, care, ogrijano sunce!
0511 Volio bih junak poginuti,
0512 Neg se tebi, care, poturčiti,
0513 A i mojom vjerom prevjeriti.
0514 Ja ti ne ću sultanije mlade.
0515 Što će meni gotovina blago,
0516 Kad ja imam gotovine blaga?
0517 Da ga zobljem, pozobat ne mogu,
0518 Da ga arčim, poarčit ne mogu.
0519 Što će meni prebijela kula,
0520 Kad ja imam ljepšu neg u tebe?
0521 Ja sam junak roda gospodskoga.
0522 Što će meni tvoja carevina,
0523 Kad imadem ja Sibinja moga.
0524 Kada mogu ja rat zametnuti,
0525 Što mi pr’jetiš sa osam dželata,
0526 Da ćeš meni otkinuti glavu
0527 Ili mene uhititi živa,
0528 Metat mene u mrklu tavnicu!
0529 U tavnici voda do koljena,
0530 A šaver je trava do ramena,
0531 U vodici zmije i jakrepi;
0532 Zmije kolju, jakrepovi pale.
0533 Da ćeš morit gladom me i žeđom,
0534 Dok nemilom smrti me umoriš.
0535 Slušaj care, ogrijano sunce!
0536 Dok je meni na ramenu glava,
0537 A desna mi ruka o ramenu,
0538 A u ruci brijetkinja ćorda,
0539 Ne bojim se od osam dželata,
0540 Posjeć ću ih na divanu tvome,
0541 A ne tebi lako biti ne će.
0542 Kad je taka sila u Turčina,
0543 Podaj meni izun-testireja,
0544 Ja te molim kano gospodara,
0545 Da ja jašem konja od megdana,
0546 Od megdana kroz pazar čaršiju.
0547 Da ja vidim sultanije mlade,
0548 Sultanije jal Turkinje mlade,
0549 Bi l’ mi koja srcu omiljela,
0550 Ne bi li me koja privarila,
0551 Da bih i ja vjerom prevjerio
0552 I ostao u Stambolu gradu.“
0553 Kad je care glase razumio,
0554 To je njemu puno milo bilo,
0555 Pa mu dade izun-testijera,
0556 Ode junak u pjanu mehanu.
0557 Kada junak u mehanu siđe,
0558 On mi sjede u pjanoj mehani,
0559 A do njega Kraljeviću Marko.
0560 Vino pijuć besjedio Marko:
0561 „Pobratime, Banović-Sekule!
0562 Kad se bude noćca uhitila,
0563 Kadno bude noći polovina,
0564 Bjež’ Sekule iz bijela grada,
0565 Ja ti junak pomoći ne mogu,
0566 Hoćeš ludo izgubiti glavu.“
0567 Kad je Sekul r’ječi razumio,
0568 Koje mu je Marko besjedio,
0569 Stade junak, grohotom se smije:
0570 „O moj pobre, Kraljeviću Marko!
0571 O ti, Marko, lude ti si glave.
0572 Kako vidiš, s njima ne vidio,
0573 Da no tebi ubjegnuti ne ću.“
0574 Tu su noćcu oni prenoćili,
0575 Dok je sutra jutro osvanulo,
0576 Osvanulo i sunce granulo.
0577 Pa se Sekul vina napojio,
0578 Napjio vina i rakije.
0579 Od otale na noge skočio,
0580 Te ga evo do dorata svoga,
0581 Pa pokupi četiri dizgina,
0582 A spomenu Boga velikoga,
0583 Pa es konju baci na ramena,
0584 Udari ga čizmom i mamuzom.
0585 Dobar dorat iz kolača sinu,
0586 Do tri boja u visine skače,
0587 A četvrti naprijed pokrače.
0588 Dorat dobar izdignuo glavu,
0589 Izdignuo spored gospodara,
0590 Te zaklanja gospodara svoga.
0591 Iz kopita živa vatra skače,
0592 Iz kadrme izvrće kamenje,
0593 Pa no bije dućandžije mlade
0594 I razbije srčali pendžere,
0595 I pobi mi djecu klevetare.
0596 Sve ga kunu djeca klevetari:
0597 „Bog ubio konja i junaka,
0598 Sve nas pobi djecu klevetare.“
0599 Po noći su placom i sokakom
0600 Izlazile bile i Turkinje,
0601 I Turkinje lijepe djevojke,
0602 Pa ga biju tunjam i patunjam,
0603 Sve ga biju u pleći junačke
0604 I meću mu bijele jagluke,
0605 I Sekulu besjedile mlade:
0606 „O, Sekule, vesela ti majka!
0607 De pogledaj nas Turkinje mlade,
0608 Bolje smo no čobanice mlade,
0609 Ter izbiraj, koju tebi drago.“
0610 Ne će Sekul ni da gleda na nje,
0611 Goni konja i gleda preda se,
0612 Sa dorata njima odgovara:
0613 „Hod’ otolem Turkinje djevojke!
0614 Bolje jesu mlade čobanice,
0615 U planini kod b’jelih ovaca,
0616 Neg ste i vi gospođe Turkinje.“
0617 Pa proćera on dorina svoga
0618 Do divana cara čestitoga.
0619 Na saraje izlazile mlade.
0620 Viđoše ga sultanije mlade,
0621 Iz njedra izmetale dojke,
0622 Te Sekulu besjedit stanule:
0623 „O Sekule, naš očinji vide,
0624 Nu pogledaj sultanije mlade!
0625 Da su bolje nego čobanice,
0626 Pa izbiraj, koju tebi drago.“
0627 A Sekule ne će ni da gleda,
0628 Nego njima junak besjedio:
0629 „Hod’ otolem sultanije mlade!
0630 Bolje jesu mlade čobanice,
0631 U planin kod b’jelih ovaca,
0632 Nego i vi što ćeri careve.“
0633 Pa dorina on poćera svoga
0634 Do mehane posestrime Mare.
0635 Pred mehanom konja osjednuo,
0636 U mehanu junak udario,
0637 Pa no sjedne junak naporeda,
0638 Naporeda pobratimom Markom.
0639 Sjede oni, hladno vino piju,
0640 I tu su mi noćcu prenoćili.
0641 Dok je sjutra jutro osvanulo,
0642 Pa se Sekul na noge skočio
0643 I spomenu Boga velikoga,
0644 I poklopi on dorata svoga,
0645 Ter udari kroz pazar čaršiju,
0646 Te pomami sebe i dorina.
0647 Sve mu b’jesan u nebesa đisa,
0648 Do tri boja u visine skače,
0649 A četvrti naprijeda krače,
0650 Pod kopitom živa vatra skače,
0651 Iz kadrma izvrće kamenje.
0652 Sve no bije dućandžije mlade,
0653 A razbija srčali pendžere
0654 I pobi mi djecu klevetare.
0655 Bog ubio konja i junaka,
0656 Ko ga pusti ka Stambolu gradu,
0657 Sve no pobi djecu klevetare.
0658 Izlazile bule i kadune,
0659 I Turkinje, lijepe djevojke,
0660 Pa ga biju tunjam i patunjam,
0661 Sve ga biju u pleći junačke,
0662 I meću mu bijele jagluke,
0663 Te Sekulu besjedile mlade:
0664 „O Sekule, vesela ti majka!
0665 Pogledaj de na demir-pendžere,
0666 Pa ćeš vidjet ti Turkinje mlade,
0667 Pa izbiraj, koju tebi drago.
0668 Bolje jesu Turkinje djevojke,
0669 Djevojke neg čobanice mlade.“
0670 I poviknu dijete Sekule:
0671 „Hod’ otolem sultanije mlade!
0672 Bolje jesu mlade čobanice,
0673 Neg ste i vi gospođe Turkinje.“
0674 Pa naprijed poćera dorina
0675 Do divana cara čestitoga,
0676 Viđoše ga sultanije mlade,
0677 Na saraj su obje išetale,
0678 Iz njedara izmetale dojke,
0679 Zagrnule skuce uz koljeno,
0680 Ukazaše b’jele noge svoje,
0681 I Sekulu besjedit stanule:
0682 „O Sekule, ogrijano sunce!
0683 Ti pogledaj sultanije mlade,
0684 Bolje jesu nego čobanice.
0685 Pa izbiraj, koju tebi drago.“
0686 Ne će junak ni da gleda na nje,
0687 Nego njima tiho odgovara:
0688 „Hod’ otolem sultanije mlade!
0689 Bolje jesu mlade čobanice,
0690 Čobanice kod b’jelih ovaca,
0691 Neg ste i vi sultanije mlade.“
0692 Pa oćera konja do mehane,
0693 Do mehane krčmarice Mare,
0694 Ter osjede konja od megdana.
0695 U mehanu junak udario,
0696 Pa no sjede junak naporeda,
0697 Naporeda pobratimom Markom.
0698 Sjede pobri, razgovaraju se.
0699 Kad je bilo noći polovine,
0700 A poviknu Kraljeviću Marko:
0701 „Bjež’ Sekule, kukala te majka!
0702 Ka Sibinju, gradu bijelome,
0703 Neg ćeš ludo i ti poginuti!“
0704 Za to junak haje i ne haje,
0705 Nego sjedi u pjanoj mehani,
0706 Sjedi Sekul, ništa ne govori.
0707 Dok je treće jutro osvanulo,
0708 Napije se vina i rakije,
0709 Napio je sebe i dorata,
0710 Od otale na noge skočio,
0711 A krstom se junak prekrstio
0712 I spomenu Boga velikoga.
0713 Do dorata dohodio svoga,
0714 Pritegnu mu četiri kolana,
0715 A i petu ibrišim-kanicu,
0716 Što no brani konja od kolana.
0717 Pa se vrati u pjanu mehanu,
0718 Pa se s Markom za ruku uhiti.
0719 U b’jelo se lice poljubiše,
0720 Najposlije u čelo junačko,
0721 A u čelo među oči crne,
0722 Gdje se, pobre, sokolovi ljube,
0723 Pa je Marka s Bogom ostavio,
0724 A do njega posestrimu Maru.
0725 Te poklopi konja od megdana,
0726 A udari placom i sokakom,
0727 Pa je sebi sokak napravio.
0728 Izlazile Turkinje djevojke,
0729 Pa ga biju tunjam i platunjam,
0730 I meću mu bijele jagluke,
0731 I Sekulu besjedit stanule:
0732 „O Sekule, oči ti ispale!
0733 De pogledaj Turkinje djevojke,
0734 Pa izbiraj, koju tebi drago.“
0735 Junak muči, ni mukaet ne će,
0736 Te proćera on dorata svoga
0737 Do divana cara čestitoga.
0738 Viđoše ga sultanije mlade,
0739 Na saraj su one išetale,
0740 Iz njedara izmetnule dojke,
0741 Zagrnule skuce uz koljeno,
0742 Ukazaše b’jele noge svoje,
0743 Pa otkriše l’jepo svoje lice
0744 I Sekulu besjedit stanule:
0745 „O Sekule, kukala te majka!
0746 Ti pogledaj sultanije mlade,
0747 Bolje su neg čobanice mlade,
0748 Pa izbiraj, koju tebi drago.“
0749 Kad to čuje dijete Sekule,
0750 Te mi Sekul oči iskolači,
0751 Te sagleda sultanije mlade,
0752 Sultanijam besjedit stanuo:
0753 „Sultanije, ogrijano sunce!
0754 Vi sađite na rosnulivadu,
0755 Imam s vama junak besjediti.“
0756 Ali mlade prije i čekale,
0757 Odlećeše na rosnu livadu,
0758 Te ih Sekul dočekao bio,
0759 Te sagleda dvije sultanije,
0760 Pa prifati bolju sultaniju,
0761 Prifati je za desnicu ruku,
0762 Pa je baci za se na dorina,
0763 Triput je nju opasao pasom,
0764 A četvrti od sablje kaišem,
0765 Da je ne bi vjetar ugrabio
0766 Od brzine konja i junaka.
0767 Dok zakuka star’ja sultanija:
0768 „O Sekule, ogrijano sunce!
0769 Al ćeš mene ostaviti ovdi,
0770 Babo će me rezil učiniti,
0771 Vodi mene do Sibinja tvoga,
0772 Nek ti budem u dvoru robinja.“
0773 U poćeru za njim udarila.
0774 Sekul udri placom i sokakom,
0775 Pa no siđe na gradsku kapiju,
0776 Tu ga mala dočekala straža,
0777 Mala straža pet stotin’ vojaka.
0778 Kad to vidje dijete Sekule,
0779 Mahnu sabljom i desnicom rukom,
0780 Te rašćera careve stražare,
0781 Napolje je konja izgonio.
0782 Pleći dade, a bježati stade,
0783 Te je konju tiho govorio:
0784 „Ti dorate, moja grivo zlatna!
0785 Ti popušti iz ramena krila,
0786 A potkupi četiri potkova,
0787 Pa no leti poljem zelenijem,
0788 Jeda bi me dorat iznosio,
0789 Moj dorate iz turskijeh ruka.“
0790 Ajvan bješe, dobro razumješe,
0791 Ter popušti iz ramena krila,
0792 A potkupi četiri potkova,
0793 Dobar dorat, na dvojicu teško!
0794 Pa se Stambol uzbunio bio,
0795 Na Stambolu grmiše topovi,
0796 Dva zajedno, četiri u jedno,
0797 Pa hiljadu jedan za drugijem.
0798 Podiže se malo i veliko,
0799 Sto hiljada brza konjanika,
0800 A pješcu se ni broja ne znade,
0801 Konjanici udariše poljem,
0802 A pješaci visokom planinom.
0803 Al je Sekul dobro odmaknuo,
0804 On mi siđe u Kijevo ravno,
0805 U Kijevo, visoku planinu,
0806 Dokle siđe u tijesne klance,
0807 Gdjeno stare jadikuju majke,
0808 A ljubovce u crno zavite.
0809 Kad se njemu pogledati dalo,
0810 Pogledati u tijesnu klancu,
0811 Koliko je jela ili st’jena,
0812 Iza svake bistar džeferdan je.
0813 Dok poviknu dijete Sekule:
0814 „Avaj meni do Boga miloga,
0815 Gdje ću i ja junak poginuti,
0816 A u klancu kosti ostaviti!
0817 Pa ja junak ne bih ni žalio,
0818 Što ću rusu izgubiti glavu,
0819 Ma ja žalim konja krilatoga
0820 Mog daidže od Sibinja Janka.
0821 Ko će dobra konja uživati?
0822 Moje kosti u crnoj zemljici,
0823 Moje kosti prokleti će dajka.“
0824 Sve mislio, na jednu smislio,
0825 Te prifati sultaniju mladu,
0826 A baci je u zelenu travu.
0827 A kapu je na oči navuko,
0828 Od bedrice sablju povadio,
0829 Misli junak udarit u klanac,
0830 Dok poviknu junak mu iz klanca:
0831 „Ne boj mi se, moj sestriću dragi,
0832 Moj sestriću, Banović-Sekule!“
0833 Od oči je suze oborio,
0834 Za glas Jankov kad je razumio,
0835 Ter prifati sultaniju mladu,
0836 Te je dajku dohodio Janku.
0837 Sve mu junak po istini kaže.
0838 Pa poviknu od Sibinja Janko:
0839 „Još Sekule, da od Boga nađeš!
0840 Što nijesi drugu dovodio,
0841 Ja bih Janko i nju udomio,
0842 Ne za goreg od tebe junaka.“
0843 Al besjedi dijete Sekule:
0844 „Moj daidža od Sibinja Janko!
0845 Evo tebilijepe djevojke,
0846 Pa je vodi do Sibinja moga,
0847 A ja ću ti ovdi ostanuti,
0848 Hoću malo Turke pričekati.“
0849 Al besjedi od Sibinja Janko:
0850 „Moj sestriću, Banović-Sekule!
0851 Ti uzimlji sultaniju mladu
0852 Do Sibinja, grada bijeloga,
0853 Pa je krsti i ženi se njome.
0854 Kad bi i ti ovdi ostanuo,
0855 Lako bi ti mogo poginuti.
0856 Što će meni sultanija mlada,
0857 Kad ja hoću pričekati Turke?
0858 Ako bih ja Janko poginuo,
0859 Isto jesam junak ostario,
0860 Ostario, megdan ostavio,
0861 Nema koga da će me žaliti.“
0862 Kad to čuo dijete Sekule,
0863 Dava dajku konja krilatnoga
0864 I dade mu okovanu ćordu,
0865 Što prolama pancijera ljuta.
0866 A kulaša on poklopi dobra
0867 I odvede sultaniju mladu
0868 Do Sibinja, grada bijeloga.
0869 U to doba siloviti Turci
0870 Navrvili kano mrkivuci,
0871 Udri Janko iz tijesna klanca.
0872 Sa trideset tisuć’ oklopnika,
0873 Među Turke juriš učinio,
0874 S’ječe Turke nemilo i jako,
0875 Dokle Turke poćerali bili,
0876 Poćerali u to polje ravno.
0877 Na sablje mi Turke razniješe,
0878 Do Stambola grada ih goniše,
0879 Od Stambola vrata zatvoriše.
0880 Kad se Janku poslušati dade,
0881 Poslušati za bedem od grada,
0882 Kadno nešto u travici ciči.
0883 A Janko je konja nagonio,
0884 Kad u travi druga sultanija.
0885 Kad to vidje od Sibinja Janko,
0886 Pa odvede sultaniju mladu
0887 Sa dvadeset hiljad’ oklopnika,
0888 Pa no dođe do Sibinja grada,
0889 Tu no nađe svog sestrića mlada,
0890 Svog sestrića Banović-Sekula.
0891 Pa je njemu Janko govorio:
0892 „Al aferim, moj sestriću dragi!
0893 Al aferim ko te i rodio,
0894 Tako su ti i stari činili,
0895 Spomen jesi i ti ostavio,
0896 A na sv’jetu, dokle je svijeta,
0897 Vazda ćeš se spominjati, sinko!“
