Јунацима
Најљепши в'јенац, који је сплела
Богиња славе у храму свом,
Блиста и сјаје са вашег чела,
Дични јунаци, ви крви врела,
Што свето тече за мили дом!
Та која срце осјећа више
Од вашег срца, од огња свог?! -
Божанством благим душа вам дише
Јер ваша снага невољу брише
И с њом се рађа свјетлости Бог!
Ваше се око смрти не боји,
С прсима голим ступате њој;
На вашем челу слобода стоји,
И тешко, тешко ономе, који
С ланцима јурне богињи тој!
Народи многи данас би стали
У пустом гробљу пеп'о и прах,
Нит' би се својим именом звали,
Да ви нијесте сву крвцу дали
На славу роду, а врагу на страх!
Слава вам, слава, јунаци свети,
Поносе дични народа свог!
У страшном часу, кад пропаст лети
Да сруши олтар дједова свети':
Десницу свету диже вам Бог!