Јунак шкропи јунакове кости

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Јунак шкропи јунакове кости

0001 Вино пије тридесет срдара
0002 У Котару, граду бијелому,
0003 Вино служи Комнен барјактаре,
0004 Свој дружини чашу додавао:
0005 Чаша дође Вучковићу Божи,
0006 Чашу пије, а сузе пролије.
0007 Питају га тридесет срдара,
0008 „Еј, делијо, Вучковићу Боже!
0009 Болан јеси старац остарио,
0010 Биле главе, а сиједе браде,
0011 Ето немаш зуба ниједнога;
0012 Досад, никад ниси процвилио,
0013 Јер ти немаш од срца порода.”
0014 Бесиди им Вучковићу Боже:
0015 „Прођ’те ме се, моја браћо драга!
0016 Имам кога јадан и плакати;
0017 Ево плачем мог сина Николу,
0018 Што је мени јунак погинуо
0019 Тамо гори на Осик-планини:
0020 Погуби га беже од Осика,
0021 Кад ја хтидох Нику оженити
0022 Липом ћерком орловачког бана
0023 По имену Ружицом дивојком.
0024 Ружица је несритна у сватим:
0025 Девет се је пута удавала,
0026 Деветери свати изгинули
0027 У Осику, високој планини,
0028 Погуби их беже од Осика.
0029 Па сам јадан старац процвилио.
0030 Није л’ мајка родила јунака,
0031 Ил сестрица одгојила брајна
0032 На чистому крилу дивојачком,
0033 Да отиђе на Осик-планину
0034 И понесе кршћене водице
0035 Мојем Ники да пошкропи кости?
0036 Липо би га Боже даровао:
0037 Билу бих му кулу саградио,
0038 Дао бих му дуге подворнице
0039 И да’ бих му Никина ђогина,
0040 И да’ бих му његово одило,
0041 За сина бих њега ја узео,
0042 Опет би га кушо’ оженити
0043 У Орлову, бијелому граду
0044 Оном липом Ружицом дивојком.”
0045 Сва дружина ником поникнула
0046 И у црну земљу погледала,
0047 Само не хти Комнен барјактаре:
0048 Он се скочи на ноге лагане,
0049 Хвата Божу за бијелу руку,
0050 Љуби њега у оба образа
0051 И овако њему бесидио:
0052 „Здрав ми био, мој нови бабајко!
0053 Ја ћу поћи на Осик-планину
0054 И понити кршћене водице,
0055 Пошкропит ћу Николине кости!”
0056 Кад је Боже њега разумио
0057 За билу га руку ухватио,
0058 Па је драгом Богу захвалио,
0059 Што је новог сина запатио.
0060 Па га води у бијелу кулу,
0061 Нањ облачи Никино одило,
0062 Оседла му Николина вранца,
0063 Па му Боже ’вако бесидио:
0064 „Када дођеш на Осик-планину,
0065 Ти пошкропи Николине кости
0066 Па отиђи до Орлова града
0067 И понеси готовога блага,
0068 Па испроси Ружицу дивојку,
0069 Упитај је, кад ћеш доћи по њу!”
0070 Отолем се Комнен подигао,
0071 Коња ист’ра на Осик-планину
0072 До онога гроба Николина.
0073 А кад гробу коњем доходио,
0074 На њем сиди беже од Осика;
0075 Он испија вино и ракију,
0076 Вино пије, Николи наздравља:
0077 „Устани се, Нико Вучковићу!
0078 Устани се, да пијемо вино!”
0079 Кад то чуо Комнен барјактаре,
0080 Он је бегу ричи бесидио:
0081 „Што то чиниш, беже од Осика?
0082 Што наздрављаш мртвому јунаку?
0083 То не могу, беже, подносити,
0084 Изађи ми на мегдан јуначки!”
0085 Ал је њему беже говорио:
0086 „Муч, не лудуј, Комнен каурине!
0087 Не зови ме на мегдан јуначки,
0088 Јер ћу тебе с Ником укопати.”
0089 То Комнену пуно жао било,
0090 Он узимље бријаткињу ћорду,
0091 На сидећу бега ударио,
0092 На седам га миста обранио.
0093 Тад се беже на ноге скочио,
0094 Па утече кроз Осик-планину,
0095 Па га чека у клетом Осику,
0096 Хоће л’ поћи до Осика града.
0097 Кад је Комнен плочу пошкропио,
0098 У поље је коња угонио:
0099 Јаше коња пољем и ширином
0100 Кано звизда небом и ведрином,
0101 Докле дође до Орлова града.
0102 Угледа га од Орлова бане,
0103 Па дозивље Ружицу дивојку:
0104 „Несритнице, Ружицо дивојко!
0105 Ну изађи кули на понистру,
0106 Па погледај на пољу делију!”
0107 Кад је Ружа бабу разумила,
0108 Погледала на поље зелено,
0109 Па је баби тихо бесидила:
0110 „Еј, бора ти, мој стари бабајко,
0111 Откад ме је породила мајка,
0112 Нисам ’ваког видила јунака
0113 Изван првог мога заручника
0114 Покојнога Вучковић Николу.
0115 Онда јој је бабо говорио:
0116 „Дозовни ми четри вирне слуге!”
0117 Кад су слуге бану долазиле,
0118 Заповид им бане учинио:
0119 „Еј вам бора, четри вирне слуге!
0120 Отиђите на поље зелено
0121 Прид онога голема јунака,
0122 Водите га на бијелу кулу,
0123 А коњу му тимар учините!”
0124 Брзо слуге на поље слетише,
0125 Под Комненом коња ухватише;
0126 Њега воде на бијелу кулу,
0127 А коњу му тимар учинише.
0128 А кад Комнен на кулу узађе,
0129 Одмах га је бане познавао:
0130 И прије је на кули му био.
0131 За биле се руке ухватише,
0132 Па се они братски изљубише,
0133 За готову софру посидоше,
0134 Појидоше, што на њојзи бише.
0135 Тада поче Комнен бесидити:
0136 „Еј, бора ти, од Орлова бане,
0137 Доша’ сам ти на бијелу кулу
0138 Да запросим Ружицу дивојку.”
0139 Ал је бане њему бесидио:
0140 „Драго дите, Комнен барјактаре,
0141 Ружица је у тому несритна:
0142 Девет се је пута удавала,
0143 Деветери свати изгинули;
0144 Погуби их беже од Осика
0145 Тамо гори у Осик-планини.
0146 Чека беже Ружицу дивојку,
0147 Јер у бега син је принејаки,
0148 Па не може Ружицу добити,
0149 Па он чува за сина дивојку.”
0150 Одговара Комнен барјактаре:
0151 „Не плаши се, од Орлова бане!”
0152 Онда бане ’вако говорио:
0153 „Еј, бора ти, Комнен барјактаре,
0154 Теби своју поклонит ћу ћерку,
0155 Кунем ти се, вира ти је моја!
0156 Ако би је жалост салетила,
0157 И овај пут свати изгинули,
0158 Па се врати до Орлова града,
0159 Обућ’ ћу јој свилену кошуљу,
0160 Црним ћу је паклом попаклити,
0161 Саврх ћу је главе запалити,
0162 Нек изгори Ружица дивојка!”
0163 Кад је Комнен цуру испросио,
0164 Одмах њојзи даре поклонио.
0165 Туте стоји недиљицу дана;
0166 Кад изађе недиљица дана,
0167 Пође Комнен на равне Котаре.
0168 Дозивље га од Орлова бане:
0169 Па је њему бане говорио:
0170 „Драго дите, Комнен барјактаре!
0171 Купи свата до пет-шест стотина,
0172 Ал не ходи до Орлова града,
0173 Ако не би старац долазио
0174 По имену Вучковићу Боже!”
0175 Оде момче на равне Котаре.
0176 Угледа га Вучковићу Боже,
0177 С далека га старац угледао,
0178 Па у сусрит одмах ишетао.
0179 Коња хвата, за здравље се пита:
0180 Здравља бише и тамо и амо.
0181 Проговара Вучковићу Боже:
0182 „Драго дите, Комнен барјактаре!
0183 Јеси л’ био на клетом Осику,
0184 Јеси л’ Ники кости пошкропио?
0185 Јеси л’ био на Орлову граду,
0186 Јес’ видио Ружицу дивојку?
0187 Је л’ дивојка много остарила?”
0188 Одговара Комнен барјактаре:
0189 „О мој бабо, Вучковићу Боже!
0190 „Ја сам био на клетом Осику,
0191 Николине кости пошкропио,
0192 И мало сам бега обранио.
0193 Ходио сам до Орлова града,
0194 Видио сам Ружицу дивојку:
0195 Она се је обећала за ме.
0196 Река’ ми је од Орлова бане,
0197 Да сакупим пет-шест стотин’ свата,
0198 А през свата Вучковића Боже,
0199 Да не иђем до Орлова града!”
0200 Када га је Боже разумио,
0201 Купи свате три недиље дана:
0202 Липу киту свата сакупио,
0203 Липу киту седамдесет друга.
0204 Отолем се Боже подигнуо,
0205 А са њиме седамдесет друга.
0206 Кад дођоше у Осик-планину,
0207 Туте Боже дружбу разредио:
0208 „Еј вам бора, моја дружинице!
0209 Ја ћу поћи до Орлова града
0210 С ова моја четри побратима:
0211 Ја и побро Сењанин Иване
0212 И делија Смиљанић Илија
0213 И четврти Краљевићу Марко!”
0214 Ја сам постар, а они су млади,
0215 Они ће ме стара узносити,
0216 Ви чините овде метеризе.”
0217 Кад заповид Боже учинио,
0218 Оде побру до Орлова града.
0219 Барјак носи Краљевићу Марко,
0220 Па он виче танко гласовито
0221 И дозивље бега од Осика:
0222 „Кукавицо, беже од Осика!
0223 Ми одосмо до Орлова града,
0224 Довест ћемо Ружицу дивојку.
0225 Ако те је крава отелила,
0226 А кобила мликом задојила,
0227 Ако ти је синак понарасто,
0228 Поведи га у Осик-планину,
0229 Па дочекај четри побратима
0230 Тамо гори у Осик-планини:
0231 Однеси им Ружицу дивојку,
0232 Па је даруј сину принејаком;
0233 Проћи ћемо до недиље дана!”
0234 То је беже и гледо и слушо,
0235 Па он иђе на турску Кладушу,
0236 Па сакупи по Кладуши Турке;
0237 Купио их два бијела дана,
0238 Пуно их је беже сакупио,
0239 Једанаест и више стотина!
0240 А кад беже Турке сакупио,
0241 С њима оде у Осик-планину,
0242 Па засиде путе и раскршћа,
0243 Таман, побро, на подан Осика,
0244 И ту чека четри била данка.
0245 А кад пети данак освануо,
0246 Погледао беже од Осика,
0247 Тамо, побро, до Орлова града
0248 И угледа четри побратима,
0249 Међу њима Ружицу дивојку.
0250 Кад се побри близу примакоше,
0251 Подвикује Боже од Осика:
0252 „Еј вам бора, Турци од Кладуше!
0253 Сад је хора, сад приправни стојте!”
0254 У та доба четри побратима,
0255 Најпрви је Краљевићу Марко,
0256 За дивојком Сењанин Иване,
0257 А најстражњи Вучковић Боже.
0258 Боже пива танко гласовито
0259 И дозивље бега од Осика:
0260 „Потурице, беже од Осика,
0261 Јеси л’ сада у гори зеленој?
0262 Ја ти водим Ружицу дивојку.
0263 Ако те је породила мајка,
0264 Изађи-дер путу на раскршће,
0265 Па дочекај Краљевића Марка,
0266 А за Марком нас три побратима!
0267 Кад то беже бише оћутио,
0268 Дружину је своју позивао:
0269 „На ноге се, Турци Кладушани!”
0270 Ни враг један устати се не ће,
0271 Јер сви виде Краљевића Марка.
0272 Па су они бегу говорили:
0273 „Мучи, беже, жив те Бог убио!
0274 Зар не видиш Краљевића Марка?
0275 Какав му је шарац од мегдана,
0276 Да му смоташ диван-кабаницу
0277 И у њојзи четири Турчина,
0278 Не би шарцу раље зачепио!”
0279 Кад је Марко Турке разумио,
0280 Он побрицам’ ’вако говорио:
0281 „Разјашите са добрих коњица,
0282 Разјашите, мало почините!”
0283 Марко узе Ружицу дивојку
0284 Па је води уз Осик-планину
0285 Па дозивље Комнен барјактара:
0286 „Еј, Комнене, ево ти Ружица,
0287 Одведи ју, па се врати амо!”
0288 Кад се Комнен цуре добавио,
0289 Одведе је на поље зелено,
0290 Па се опет натраг повратио,
0291 И поведе своју дружиницу,
0292 Тамо доли низ Осик-планину.
0293 И он нађе осталу дружину,
0294 Гдино спава у зеленој трави.
0295 Комнен буди четри побратима:
0296 „Устаните, моја дружинице,
0297 Проћи ћемо кроз Осик-планину,
0298 Док нађемо бега од Осика!”
0299 Устане се Краљевићу Марко,
0300 Шарку пушку у руке прихвати,
0301 А за Марком остала дружина.
0302 По Осику разгоњају Турке.
0303 Многи ту су изгинули Турци,
0304 Остаде им четрдесет друга.
0305 Ипак им је лоша срића била:
0306 Нигди бега чути ни видити.
0307 У та доба, моја браћо драга,
0308 Викну вила из Осик-планине,
0309 И дозивље Вучковића Божу:
0310 „Не траж’ бега по гори зеленој,
0311 Ено ти га низ Осик-планину,
0312 Сад ће доћи у поље зелено,
0313 Одвест ће ти Ружицу дивојку!”
0314 Кад је Боже вилу разумио,
0315 Он дозивље Краљевића Марка:
0316 „Ој делијо, Краљевићу Марко,
0317 Окрени се низ Осик-планину,
0318 Не би ли ти бега ухватио
0319 Ухватио или погубио,
0320 Да не отме Ружицу дивојку,
0321 Да се не би беже похвалио,
0322 Да је мени дивојку отео!”
0323 Кад је Марко ричи оћутио
0324 Уз планину коња окренуо.
0325 Мало пута Марко учинио,
0326 И он нађе бега од Осика
0327 Гди он вуче Ружицу дивојку.
0328 Стао Марко, па се замислио
0329 И сам собом ’вако бесидио:
0330 „А мој Боже, на дару ти хвала!
0331 Што-но чини беже од Осика,
0332 Како се је с главом омразио!”
0333 Марко викну, ко да јелен рикну,
0334 И дозивије бега од Осика:
0335 „Стани, беже, однили те ђавли!
0336 Да си, беже, лани полетио,
0337 Данас би те Марко ухватио!”
0338 Па шарина мамузом подбоде
0339 И полети низ поље зелено.
0340 Ал је Марку лоша срића била:
0341 Сакри му се беже од Осика,
0342 Сакри му се у гору зелену.
0343 Стао Марко па се замислио,
0344 Па сам собом ’вако бесидио:
0345 „А мој Боже, велика ти хвала!
0346 Што је мени сад учинити?”
0347 Викну вила танко гласовито:
0348 „Побратиме, Краљевићу Марко!
0349 „Хајде, Марко мало понаприда,
0350 Наћ’ ћеш бега у гори зеленој!”
0351 Мало пута Марко учинио,
0352 Па налази бега од Осика:
0353 Стиснуо се у зелену траву,
0354 Ухвати га Краљевићу Марко,
0355 Веже њему руке наопако,
0356 Па га даје Ружици дивојки,
0357 Да га води у поље зелено.
0358 Оде Марко уз Осик-планину
0359 И налази свога побратима,
0360 Побратима Вучковића Божу,
0361 Ал му нема остале дружине.
0362 Клече Боже на оба колина
0363 И он моли Бога господина,
0364 Да му даде од Дрине ведрине,
0365 Југовине од Херцеговине,
0366 Да му дигне маглу са планине,
0367 Да он скупи своју дружиницу.
0368 Бог му даде од Дрине ведрине
0369 Југа блага од Херцеговине,
0370 И диже му маглу са планине.
0371 Оде Боже кроз гору зелену
0372 Да ће јунак скупити дружину.
0373 Мало пута наприд одмакнуо
0374 Он налази множину мртваца:
0375 Није буса, гди не има уха,
0376 Није траве, гди не има главе,
0377 А листине, гди није лишине.
0378 Сви су Турци туда погинули.
0379 Скупи Боже своју дружиницу
0380 И с њом оде на поље зелено.
0381 На пољу је бега находио,
0382 Гди га држи Ружица дивојка.
0383 Он погуби бега од Осика
0384 И освети свог сина Николу.
0385 Па одоше на равне Котаре,
0386 Оженише Комнен барјактара
0387 Липом цуром Ружицом дивојком.
0388 Па га Боже за сина узео,
0389 До смрти га Комнен је хранио.



Извор[уреди]

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/6. Junačke pjesme (historijske, krajiške i uskočke pjesme), knjiga deveta, uredio Dr Nikola Andrić, Zagreb, 1940.