Junak škropi junakove kosti
0001 Vino pije trideset srdara
0002 U Kotaru, gradu bijelomu,
0003 Vino služi Komnen barjaktare,
0004 Svoj družini čašu dodavao:
0005 Čaša dođe Vučkoviću Boži,
0006 Čašu pije, a suze prolije.
0007 Pitaju ga trideset srdara,
0008 „Ej, delijo, Vučkoviću Bože!
0009 Bolan jesi starac ostario,
0010 Bile glave, a sijede brade,
0011 Eto nemaš zuba nijednoga;
0012 Dosad, nikad nisi procvilio,
0013 Jer ti nemaš od srca poroda.”
0014 Besidi im Vučkoviću Bože:
0015 „Prođ’te me se, moja braćo draga!
0016 Imam koga jadan i plakati;
0017 Evo plačem mog sina Nikolu,
0018 Što je meni junak poginuo
0019 Tamo gori na Osik-planini:
0020 Pogubi ga beže od Osika,
0021 Kad ja htidoh Niku oženiti
0022 Lipom ćerkom orlovačkog bana
0023 Po imenu Ružicom divojkom.
0024 Ružica je nesritna u svatim:
0025 Devet se je puta udavala,
0026 Deveteri svati izginuli
0027 U Osiku, visokoj planini,
0028 Pogubi ih beže od Osika.
0029 Pa sam jadan starac procvilio.
0030 Nije l’ majka rodila junaka,
0031 Il sestrica odgojila brajna
0032 Na čistomu krilu divojačkom,
0033 Da otiđe na Osik-planinu
0034 I ponese kršćene vodice
0035 Mojem Niki da poškropi kosti?
0036 Lipo bi ga Bože darovao:
0037 Bilu bih mu kulu sagradio,
0038 Dao bih mu duge podvornice
0039 I da’ bih mu Nikina đogina,
0040 I da’ bih mu njegovo odilo,
0041 Za sina bih njega ja uzeo,
0042 Opet bi ga kušo’ oženiti
0043 U Orlovu, bijelomu gradu
0044 Onom lipom Ružicom divojkom.”
0045 Sva družina nikom poniknula
0046 I u crnu zemlju pogledala,
0047 Samo ne hti Komnen barjaktare:
0048 On se skoči na noge lagane,
0049 Hvata Božu za bijelu ruku,
0050 Ljubi njega u oba obraza
0051 I ovako njemu besidio:
0052 „Zdrav mi bio, moj novi babajko!
0053 Ja ću poći na Osik-planinu
0054 I poniti kršćene vodice,
0055 Poškropit ću Nikoline kosti!”
0056 Kad je Bože njega razumio
0057 Za bilu ga ruku uhvatio,
0058 Pa je dragom Bogu zahvalio,
0059 Što je novog sina zapatio.
0060 Pa ga vodi u bijelu kulu,
0061 Nanj oblači Nikino odilo,
0062 Osedla mu Nikolina vranca,
0063 Pa mu Bože ’vako besidio:
0064 „Kada dođeš na Osik-planinu,
0065 Ti poškropi Nikoline kosti
0066 Pa otiđi do Orlova grada
0067 I ponesi gotovoga blaga,
0068 Pa isprosi Ružicu divojku,
0069 Upitaj je, kad ćeš doći po nju!”
0070 Otolem se Komnen podigao,
0071 Konja ist’ra na Osik-planinu
0072 Do onoga groba Nikolina.
0073 A kad grobu konjem dohodio,
0074 Na njem sidi beže od Osika;
0075 On ispija vino i rakiju,
0076 Vino pije, Nikoli nazdravlja:
0077 „Ustani se, Niko Vučkoviću!
0078 Ustani se, da pijemo vino!”
0079 Kad to čuo Komnen barjaktare,
0080 On je begu riči besidio:
0081 „Što to činiš, beže od Osika?
0082 Što nazdravljaš mrtvomu junaku?
0083 To ne mogu, beže, podnositi,
0084 Izađi mi na megdan junački!”
0085 Al je njemu beže govorio:
0086 „Muč, ne luduj, Komnen kaurine!
0087 Ne zovi me na megdan junački,
0088 Jer ću tebe s Nikom ukopati.”
0089 To Komnenu puno žao bilo,
0090 On uzimlje brijatkinju ćordu,
0091 Na sideću bega udario,
0092 Na sedam ga mista obranio.
0093 Tad se beže na noge skočio,
0094 Pa uteče kroz Osik-planinu,
0095 Pa ga čeka u kletom Osiku,
0096 Hoće l’ poći do Osika grada.
0097 Kad je Komnen ploču poškropio,
0098 U polje je konja ugonio:
0099 Jaše konja poljem i širinom
0100 Kano zvizda nebom i vedrinom,
0101 Dokle dođe do Orlova grada.
0102 Ugleda ga od Orlova bane,
0103 Pa dozivlje Ružicu divojku:
0104 „Nesritnice, Ružico divojko!
0105 Nu izađi kuli na ponistru,
0106 Pa pogledaj na polju deliju!”
0107 Kad je Ruža babu razumila,
0108 Pogledala na polje zeleno,
0109 Pa je babi tiho besidila:
0110 „Ej, bora ti, moj stari babajko,
0111 Otkad me je porodila majka,
0112 Nisam ’vakog vidila junaka
0113 Izvan prvog moga zaručnika
0114 Pokojnoga Vučković Nikolu.
0115 Onda joj je babo govorio:
0116 „Dozovni mi četri virne sluge!”
0117 Kad su sluge banu dolazile,
0118 Zapovid im bane učinio:
0119 „Ej vam bora, četri virne sluge!
0120 Otiđite na polje zeleno
0121 Prid onoga golema junaka,
0122 Vodite ga na bijelu kulu,
0123 A konju mu timar učinite!”
0124 Brzo sluge na polje sletiše,
0125 Pod Komnenom konja uhvatiše;
0126 Njega vode na bijelu kulu,
0127 A konju mu timar učiniše.
0128 A kad Komnen na kulu uzađe,
0129 Odmah ga je bane poznavao:
0130 I prije je na kuli mu bio.
0131 Za bile se ruke uhvatiše,
0132 Pa se oni bratski izljubiše,
0133 Za gotovu sofru posidoše,
0134 Pojidoše, što na njojzi biše.
0135 Tada poče Komnen besiditi:
0136 „Ej, bora ti, od Orlova bane,
0137 Doša’ sam ti na bijelu kulu
0138 Da zaprosim Ružicu divojku.”
0139 Al je bane njemu besidio:
0140 „Drago dite, Komnen barjaktare,
0141 Ružica je u tomu nesritna:
0142 Devet se je puta udavala,
0143 Deveteri svati izginuli;
0144 Pogubi ih beže od Osika
0145 Tamo gori u Osik-planini.
0146 Čeka beže Ružicu divojku,
0147 Jer u bega sin je prinejaki,
0148 Pa ne može Ružicu dobiti,
0149 Pa on čuva za sina divojku.”
0150 Odgovara Komnen barjaktare:
0151 „Ne plaši se, od Orlova bane!”
0152 Onda bane ’vako govorio:
0153 „Ej, bora ti, Komnen barjaktare,
0154 Tebi svoju poklonit ću ćerku,
0155 Kunem ti se, vira ti je moja!
0156 Ako bi je žalost saletila,
0157 I ovaj put svati izginuli,
0158 Pa se vrati do Orlova grada,
0159 Obuć’ ću joj svilenu košulju,
0160 Crnim ću je paklom popakliti,
0161 Savrh ću je glave zapaliti,
0162 Nek izgori Ružica divojka!”
0163 Kad je Komnen curu isprosio,
0164 Odmah njojzi dare poklonio.
0165 Tute stoji nediljicu dana;
0166 Kad izađe nediljica dana,
0167 Pođe Komnen na ravne Kotare.
0168 Dozivlje ga od Orlova bane:
0169 Pa je njemu bane govorio:
0170 „Drago dite, Komnen barjaktare!
0171 Kupi svata do pet-šest stotina,
0172 Al ne hodi do Orlova grada,
0173 Ako ne bi starac dolazio
0174 Po imenu Vučkoviću Bože!”
0175 Ode momče na ravne Kotare.
0176 Ugleda ga Vučkoviću Bože,
0177 S daleka ga starac ugledao,
0178 Pa u susrit odmah išetao.
0179 Konja hvata, za zdravlje se pita:
0180 Zdravlja biše i tamo i amo.
0181 Progovara Vučkoviću Bože:
0182 „Drago dite, Komnen barjaktare!
0183 Jesi l’ bio na kletom Osiku,
0184 Jesi l’ Niki kosti poškropio?
0185 Jesi l’ bio na Orlovu gradu,
0186 Jes’ vidio Ružicu divojku?
0187 Je l’ divojka mnogo ostarila?”
0188 Odgovara Komnen barjaktare:
0189 „O moj babo, Vučkoviću Bože!
0190 „Ja sam bio na kletom Osiku,
0191 Nikoline kosti poškropio,
0192 I malo sam bega obranio.
0193 Hodio sam do Orlova grada,
0194 Vidio sam Ružicu divojku:
0195 Ona se je obećala za me.
0196 Reka’ mi je od Orlova bane,
0197 Da sakupim pet-šest stotin’ svata,
0198 A prez svata Vučkovića Bože,
0199 Da ne iđem do Orlova grada!”
0200 Kada ga je Bože razumio,
0201 Kupi svate tri nedilje dana:
0202 Lipu kitu svata sakupio,
0203 Lipu kitu sedamdeset druga.
0204 Otolem se Bože podignuo,
0205 A sa njime sedamdeset druga.
0206 Kad dođoše u Osik-planinu,
0207 Tute Bože družbu razredio:
0208 „Ej vam bora, moja družinice!
0209 Ja ću poći do Orlova grada
0210 S ova moja četri pobratima:
0211 Ja i pobro Senjanin Ivane
0212 I delija Smiljanić Ilija
0213 I četvrti Kraljeviću Marko!”
0214 Ja sam postar, a oni su mladi,
0215 Oni će me stara uznositi,
0216 Vi činite ovde meterize.”
0217 Kad zapovid Bože učinio,
0218 Ode pobru do Orlova grada.
0219 Barjak nosi Kraljeviću Marko,
0220 Pa on viče tanko glasovito
0221 I dozivlje bega od Osika:
0222 „Kukavico, beže od Osika!
0223 Mi odosmo do Orlova grada,
0224 Dovest ćemo Ružicu divojku.
0225 Ako te je krava otelila,
0226 A kobila mlikom zadojila,
0227 Ako ti je sinak ponarasto,
0228 Povedi ga u Osik-planinu,
0229 Pa dočekaj četri pobratima
0230 Tamo gori u Osik-planini:
0231 Odnesi im Ružicu divojku,
0232 Pa je daruj sinu prinejakom;
0233 Proći ćemo do nedilje dana!”
0234 To je beže i gledo i slušo,
0235 Pa on iđe na tursku Kladušu,
0236 Pa sakupi po Kladuši Turke;
0237 Kupio ih dva bijela dana,
0238 Puno ih je beže sakupio,
0239 Jedanaest i više stotina!
0240 A kad beže Turke sakupio,
0241 S njima ode u Osik-planinu,
0242 Pa zaside pute i raskršća,
0243 Taman, pobro, na podan Osika,
0244 I tu čeka četri bila danka.
0245 A kad peti danak osvanuo,
0246 Pogledao beže od Osika,
0247 Tamo, pobro, do Orlova grada
0248 I ugleda četri pobratima,
0249 Među njima Ružicu divojku.
0250 Kad se pobri blizu primakoše,
0251 Podvikuje Bože od Osika:
0252 „Ej vam bora, Turci od Kladuše!
0253 Sad je hora, sad pripravni stojte!”
0254 U ta doba četri pobratima,
0255 Najprvi je Kraljeviću Marko,
0256 Za divojkom Senjanin Ivane,
0257 A najstražnji Vučković Bože.
0258 Bože piva tanko glasovito
0259 I dozivlje bega od Osika:
0260 „Poturice, beže od Osika,
0261 Jesi l’ sada u gori zelenoj?
0262 Ja ti vodim Ružicu divojku.
0263 Ako te je porodila majka,
0264 Izađi-der putu na raskršće,
0265 Pa dočekaj Kraljevića Marka,
0266 A za Markom nas tri pobratima!
0267 Kad to beže biše oćutio,
0268 Družinu je svoju pozivao:
0269 „Na noge se, Turci Kladušani!”
0270 Ni vrag jedan ustati se ne će,
0271 Jer svi vide Kraljevića Marka.
0272 Pa su oni begu govorili:
0273 „Muči, beže, živ te Bog ubio!
0274 Zar ne vidiš Kraljevića Marka?
0275 Kakav mu je šarac od megdana,
0276 Da mu smotaš divan-kabanicu
0277 I u njojzi četiri Turčina,
0278 Ne bi šarcu ralje začepio!”
0279 Kad je Marko Turke razumio,
0280 On pobricam’ ’vako govorio:
0281 „Razjašite sa dobrih konjica,
0282 Razjašite, malo počinite!”
0283 Marko uze Ružicu divojku
0284 Pa je vodi uz Osik-planinu
0285 Pa dozivlje Komnen barjaktara:
0286 „Ej, Komnene, evo ti Ružica,
0287 Odvedi ju, pa se vrati amo!”
0288 Kad se Komnen cure dobavio,
0289 Odvede je na polje zeleno,
0290 Pa se opet natrag povratio,
0291 I povede svoju družinicu,
0292 Tamo doli niz Osik-planinu.
0293 I on nađe ostalu družinu,
0294 Gdino spava u zelenoj travi.
0295 Komnen budi četri pobratima:
0296 „Ustanite, moja družinice,
0297 Proći ćemo kroz Osik-planinu,
0298 Dok nađemo bega od Osika!”
0299 Ustane se Kraljeviću Marko,
0300 Šarku pušku u ruke prihvati,
0301 A za Markom ostala družina.
0302 Po Osiku razgonjaju Turke.
0303 Mnogi tu su izginuli Turci,
0304 Ostade im četrdeset druga.
0305 Ipak im je loša srića bila:
0306 Nigdi bega čuti ni viditi.
0307 U ta doba, moja braćo draga,
0308 Viknu vila iz Osik-planine,
0309 I dozivlje Vučkovića Božu:
0310 „Ne traž’ bega po gori zelenoj,
0311 Eno ti ga niz Osik-planinu,
0312 Sad će doći u polje zeleno,
0313 Odvest će ti Ružicu divojku!”
0314 Kad je Bože vilu razumio,
0315 On dozivlje Kraljevića Marka:
0316 „Oj delijo, Kraljeviću Marko,
0317 Okreni se niz Osik-planinu,
0318 Ne bi li ti bega uhvatio
0319 Uhvatio ili pogubio,
0320 Da ne otme Ružicu divojku,
0321 Da se ne bi beže pohvalio,
0322 Da je meni divojku oteo!”
0323 Kad je Marko riči oćutio
0324 Uz planinu konja okrenuo.
0325 Malo puta Marko učinio,
0326 I on nađe bega od Osika
0327 Gdi on vuče Ružicu divojku.
0328 Stao Marko, pa se zamislio
0329 I sam sobom ’vako besidio:
0330 „A moj Bože, na daru ti hvala!
0331 Što-no čini beže od Osika,
0332 Kako se je s glavom omrazio!”
0333 Marko viknu, ko da jelen riknu,
0334 I dozivije bega od Osika:
0335 „Stani, beže, odnili te đavli!
0336 Da si, beže, lani poletio,
0337 Danas bi te Marko uhvatio!”
0338 Pa šarina mamuzom podbode
0339 I poleti niz polje zeleno.
0340 Al je Marku loša srića bila:
0341 Sakri mu se beže od Osika,
0342 Sakri mu se u goru zelenu.
0343 Stao Marko pa se zamislio,
0344 Pa sam sobom ’vako besidio:
0345 „A moj Bože, velika ti hvala!
0346 Što je meni sad učiniti?”
0347 Viknu vila tanko glasovito:
0348 „Pobratime, Kraljeviću Marko!
0349 „Hajde, Marko malo ponaprida,
0350 Nać’ ćeš bega u gori zelenoj!”
0351 Malo puta Marko učinio,
0352 Pa nalazi bega od Osika:
0353 Stisnuo se u zelenu travu,
0354 Uhvati ga Kraljeviću Marko,
0355 Veže njemu ruke naopako,
0356 Pa ga daje Ružici divojki,
0357 Da ga vodi u polje zeleno.
0358 Ode Marko uz Osik-planinu
0359 I nalazi svoga pobratima,
0360 Pobratima Vučkovića Božu,
0361 Al mu nema ostale družine.
0362 Kleče Bože na oba kolina
0363 I on moli Boga gospodina,
0364 Da mu dade od Drine vedrine,
0365 Jugovine od Hercegovine,
0366 Da mu digne maglu sa planine,
0367 Da on skupi svoju družinicu.
0368 Bog mu dade od Drine vedrine
0369 Juga blaga od Hercegovine,
0370 I diže mu maglu sa planine.
0371 Ode Bože kroz goru zelenu
0372 Da će junak skupiti družinu.
0373 Malo puta naprid odmaknuo
0374 On nalazi množinu mrtvaca:
0375 Nije busa, gdi ne ima uha,
0376 Nije trave, gdi ne ima glave,
0377 A listine, gdi nije lišine.
0378 Svi su Turci tuda poginuli.
0379 Skupi Bože svoju družinicu
0380 I s njom ode na polje zeleno.
0381 Na polju je bega nahodio,
0382 Gdi ga drži Ružica divojka.
0383 On pogubi bega od Osika
0384 I osveti svog sina Nikolu.
0385 Pa odoše na ravne Kotare,
0386 Oženiše Komnen barjaktara
0387 Lipom curom Ružicom divojkom.
0388 Pa ga Bože za sina uzeo,
0389 Do smrti ga Komnen je hranio.
