Јунак над јунацима

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Јунак над јунацима

0001 Вино пије Марко Краљевићу
0002 Су његова до два побратима:
0003 Прво ми је војвода Милошу
0004 Од пространа поља Косовога,
0005 А друго је Облачићу Раде
0006 Од широког шера Сарајева;
0007 Вино пију у Косово равно
0008 Под Кукуном зеленом планиниом
0009 Код бијеле Ружарице цркве
0010 Задужбине славног цар-Лазара,
0011 Вино пију разговарају се.
0012 Кад им вино разабрало лице
0013 А ракија јеглен заметнула,
0014 Све јунаци зборе о јунаштву,
0015 О добријем коњма и јунацим’ ;
0016 Но да рече Марко Краљевићу:
0017 ”Фала Богу, моја браћо драга!
0018 ”Море л’ који знати јал’ виђети,
0019 ”Да л’ је од нас бољега јунака,
0020 ”Ја Турчина јали Латинина,
0021 ”Ал’ нашега брата Ришћанина,
0022 ”Који би нам сад дошао овђе,
0023 ”Нама тежак зулум учинио,
0024 ”Попио нам на срамоту вино,
0025 ”Ни платио ни нам завалио,
0026 ”Но на лакат руци омјерио,
0027 ”Ми његову руку пољубили
0028 ”Од стра’ ,браћо, и невоље љуте,
0029 ”Ми његова коња прековали,
0030 ”Сребрне му клинце ударили?”
0031 Тако рече војвода Милошу:
0032 ”А не лудуј, драги побратиме!
0033 ”А тако ми Бога јединога
0034 ”Тога ниђе у свијету нема.”
0035 Мучи Раде, доцкан проговара:
0036 ”Фала Богу, моја браћо драга!
0037 ”Чудно ли сте луди и безумни!
0038 ”А тако ми Бога праведнога!
0039 ”А ја знадем бољега јунака
0040 ”Од нас свијех у Косову ође:
0041 ”Потурицу Ђурђевића Меја
0042 ”Из Ђурђије града бијелога,
0043 ”Баш такога у Турака нема:
0044 ”Да он саде у Косово дође,
0045 ”Што би хтио то би учинио
0046 ”Свијем нама на срамоту љуту. ”
0047 Погледа га Марко Краљевићу,
0048 Па се поче подругиват’ њиме.
0049 Тада рече војвода Милошу:
0050 ”Мучи Раде, женска страшивице!
0051 ”Чудно ли те препаднуо Мејо!
0052 ”А тако ми Бога праведнога!
0053 ”Да га виђу, пси му ј…и мајку!
0054 ”Живу бих му савезао руке,
0055 ”Удрио му штапа пет стотина,
0056 ”А љубио булу на срамоту. ”
0057 А то Раду добро жао било,
0058 Па овако ријеч бесједио.
0059 ”Д’ ако Бог да, моја браћо драга!
0060 ”Да сад Мејо у Косово дође,
0061 ”Да ви виђу свијетло јунаштво. ”
0062 У ту ријеч коју бесиђаху
0063 Доклен стаде јека испријека
0064 Широкијем пољем косовскијем,
0065 Кад ево ти коња и јунака,
0066 По имену Ђурђевића Меја;
0067 Док га виђе Облачићу Раде,
0068 Упут позна Ђурђевића Меја,
0069 Па бесиди Марку и Милошу:
0070 ”Ено Меја, моја браћо драга!
0071 ”На лабуду коњу великоме,
0072 ”На седлу му ноге прекрстио,
0073 ”Носи голу у рукама ћорду,
0074 ”Па се голом под облаке баца,
0075 ”У голе је дочекује руке. ”
0076 Докле Мејо Ружарици дође,
0077 Кад га виђе Марко и Милошу,
0078 Оба пред њим на ноге скочила,
0079 Под Турчином коња уватили,
0080 Меју билу руку пољубили,
0081 И дали му ожђелдију вино.
0082 Чаше двије од двадесет ока,
0083 Ђогата му коња прековали,
0084 Сребрне му чавле ударили,
0085 Сједоше га чело у трпезу,
0086 Дају Меју од стра’ пити вина;
0087 Ал’ не хоће Облачићу Раде,
0088 Нит’ му дава, нит’ му коња вода,
0089 Но на Меја гледа попријеко.
0090 А вели му Ђурђевићу Мејо:
0091 ”Копиљане, Облачићу раде!
0092 ”Што си јунак бољи настануо
0093 ”Од сокола Марка и Милоша?
0094 ”Што се моје не приватиш руке?
0095 ”Камо ли ти ожђелдија вино? ”
0096 Тада ријеч бесједио Раде:
0097 ”Ход’ отоле, пси му ј...ли мајку!
0098 ”Ја не давам ни бољему вина;
0099 ”А што гледаш попријеко на ме,
0100 ”Ђе ме видиш, све ми припрећујеш,
0101 ”Ђе л’ не видиш, све ми поручујеш?
0102 ”Тебе, Мејо, двадест и пет љета,
0103 ”Мене нема него седамнаест,
0104 ”Причекај ме, курвин копиљане,
0105 ”Док ми буде двадесет година,
0106 ”Онда ћу ти на мејдан изаћи,
0107 ”Ал’ не могу срцу одољети,
0108 ”Него устај да се облазимо,
0109 ”Једном ми је земан умријети,
0110 ”И потле ћу, Мејо, одмирати. ”
0111 То Турчину добро мило било,
0112 Па јунаци на ноге скочише,
0113 На дебеле коње посједоше,
0114 А пламене сабље повадише,
0115 Јунаци се у образ љубише,
0116 Један другом живот алалио,
0117 Па оскочи један од другога,
0118 На голо се гвожђе ударише,
0119 Око биле Лазареве цркве
0120 Гонили се за четири сата,
0121 Докле обје саломили ћорде,
0122 Један другом ране не задали,
0123 Па окрње сабље потурили;
0124 А челикли копља доватили,
0125 Јунаци се њима ударили,
0126 Докле бојна копља поломили,
0127 Један другом ране не задали;
0128 Онда добре коње осједоше,
0129 За била се грла уфатише,
0130 Па се носе по Косову равном.
0131 Док на таму починуло сунце.
0132 Јадан Раде балам’ забалио
0133 Бијелијем пола крвавијем,
0134 Мало Турчин балам’ забалио,
0135 Јадна Рада добро уморио,
0136 Готово га бјеше освојити.
0137 Ал’ завика мали Радојица:
0138 ”Видиш, Мејо, кукала те мајка!
0139 ”Ђе почину на западу сунце. ”
0140 Обрну се Ђурђевићу Мејо
0141 Да он види ђе је жарко сунце,
0142 Око Рада ослабио руке,
0143 А Раде га себе притегао,
0144 Па га наже преко десне руке,
0145 Њим удари у зелену траву,
0146 Па га закла зубом бијелијем.
0147 Тада Раде сједе починути,
0148 И од себе умор утирати,
0149 Па се диже Облачићу Раде,
0150 Те Турчину посијече главу,
0151 И прими му свијетло оружје.
0152 Од јада га распорио Раде,
0153 Кад у Меју двије утробице,
0154 У ње има три срца јуначка,
0155 А око њих љута гуја спава;
0156 Да се Меју гуја пробудила
0157 Те би њему живот одржала,
0158 А Рад би јадна изгубила.
0159 Отоле се раде подигнуо
0160 Да он Богом побратиме тражи,
0161 Кад ту Марка ни Милоша нема,
0162 Но утекли од Турчина Меја,
0163 Па завика Облачићу Раде:
0164 ”Не бјеж’ курво, Марко и Милошу!
0165 ”Ево јадна у животу Рада,
0166 ”А ђе носи од Турчина главу. ”
0167 А кад чуо Краљевићу Марко,
0168 Ту причека побратима Рада,
0169 Доклен дође и донесе главу,
0170 Загрли га Марко и Милошу,
0171 Љубе Рада у бијело лице:
0172 ”О аферим, наш соколе сиви!
0173 ”Кад си таки јунак настануо. ”
0174 А по томе сјели пити вино,
0175 Дијелили са Турчина оружје,
0176 Раду главу старјешинства дали.



Извор[уреди]

Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање. Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.