А мој Јуле, Јуле тамничаре,
затамни се тај тамна тамница,
у тамницу, леле, никој нема,
у тамницу Јуле тамничаре,
а сас Јуле сива соколица; 5
прсти сече, те гу њима рани,
сузе рону, па гу њима поји;
Јуле седи, вода до појаса,
Јуле седи, змије до колена,
одговара сива соколица: 10
„А мој газдо, Јуле тамничаре,
што ме мене оволико чуваш:
прсти сечеш те ме мене раниш,
сузе рониш па ме мене појиш,
да л ме чуваш бакшиш да ме даваш?" 15
Одговара Јуле тамничаре:
„Не те чувам бакшиш да те давам,
но те чувам далеко да те испратим,
да те испратим куде моји двори!"
Одговара сива соколица: 20
„А мој газдо, Јуле тамничаре,
саг сам дошла тамо од далеко,
твоји двори трава проницала,
испред двора једно дрво суво,
твоја кућа (сва се) распадала, 25
на тој дрво три су кукавице:
једна кука, она ич не стада,
друга кука ручком и вечеру,
трећа кука каном кад се сети!"
Одговара Јуле тамничаре: 30
„Суво дрво што је на авлију,
то је мој стари татко;
тај што кука, она ич не стада,
то је моја стара мајка;
тај што кука ручком и вечером, 35
то је моја мила сестра;
тај што кука каном кад се сети,
то је моја верна љуба!"
Владимир Бован, Лирске и епске песме Косова и Метохије (студентски записи српских народних умотворина са Косова и Метохије); Приштина, Институт за српску културу; Београд, Народно дело, Стручна књига; Исток, Дом културе, 2001., стр. 473.
