A moj Jule, Jule tamničare,
zatamni se taj tamna tamnica,
u tamnicu, lele, nikoj nema,
u tamnicu Jule tamničare,
a sas Jule siva sokolica; 5
prsti seče, te gu njima rani,
suze ronu, pa gu njima poji;
Jule sedi, voda do pojasa,
Jule sedi, zmije do kolena,
odgovara siva sokolica: 10
„A moj gazdo, Jule tamničare,
što me mene ovoliko čuvaš:
prsti sečeš te me mene raniš,
suze roniš pa me mene pojiš,
da l me čuvaš bakšiš da me davaš?" 15
Odgovara Jule tamničare:
„Ne te čuvam bakšiš da te davam,
no te čuvam daleko da te ispratim,
da te ispratim kude moji dvori!"
Odgovara siva sokolica: 20
„A moj gazdo, Jule tamničare,
sag sam došla tamo od daleko,
tvoji dvori trava pronicala,
ispred dvora jedno drvo suvo,
tvoja kuća (sva se) raspadala, 25
na toj drvo tri su kukavice:
jedna kuka, ona ič ne stada,
druga kuka ručkom i večeru,
treća kuka kanom kad se seti!"
Odgovara Jule tamničare: 30
„Suvo drvo što je na avliju,
to je moj stari tatko;
taj što kuka, ona ič ne stada,
to je moja stara majka;
taj što kuka ručkom i večerom, 35
to je moja mila sestra;
taj što kuka kanom kad se seti,
to je moja verna ljuba!"
Reference
Izvor
Vladimir Bovan, Lirske i epske pesme Kosova i Metohije (studentski zapisi srpskih narodnih umotvorina sa Kosova i Metohije); Priština, Institut za srpsku kulturu; Beograd, Narodno delo, Stručna knjiga; Istok, Dom kulture, 2001., str. 473.
