Кад је мене мој просио драги,
Великим се Богом кунијаше
Да ме никад ударити не ће.
Када мене мој доведе драги,
Туче мене сваке годинице, 5
У години свакога мјесеца,
У мјесецу сваке недиљице,
У недиљи сваки божји данак.
Колико је на Сави ломова
Он'лико га убило громова — 10
Још је драги, не могу га клети!
Колико је на Уни гусака,
Он'лико га убило пушака —
Још је драги, не могу га клети!
Колико је на небу звјездица, 15
Он'лико га стрјељало стрјељица —
Још је драги, не могу га клети!
Колико је на граду ексера,
Он'лико га љечило вељчера —
Још је драги, не могу га клети! 20
Колико је на горици листка,
Он'лико му требовало лика –
Још је драги, не могу га клети!
Српске народне песме (женске), већином их у Славонији скупио Ђорђе Рајковић. Издала "Матица српска", у Новоме Саду у штампарији Игњата Фукса, 1869., стр. 8-9
