Још је драги, не могу га клети!

Извор: Викизворник


Још је драги, не могу га клети!

Кад је мене мој просио драги,
Великим се Богом кунијаше
Да ме никад ударити не ће.
Када мене мој доведе драги,
Туче мене сваке годинице, 5
У години свакога мјесеца,
У мјесецу сваке недиљице,
У недиљи сваки божји данак.
Колико је на Сави ломова
Он'лико га убило громова — 10
Још је драги, не могу га клети!
Колико је на Уни гусака,
Он'лико га убило пушака —
Још је драги, не могу га клети!
Колико је на небу звјездица, 15
Он'лико га стрјељало стрјељица —
Још је драги, не могу га клети!
Колико је на граду ексера,
Он'лико га љечило вељчера —
Још је драги, не могу га клети! 20
Колико је на горици листка,
Он'лико му требовало лика –
Још је драги, не могу га клети!

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Извор[уреди]

Српске народне песме (женске), већином их у Славонији скупио Ђорђе Рајковић. Издала "Матица српска", у Новоме Саду у штампарији Игњата Фукса, 1869., стр. 8-9