Јозо Бронзић и Турци

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Јозо Бронзић и Турци

0001 Кад времена бјеху љетна прошла,
0002 Славна јесен бјеше к нама дошла,
0003 Љетне тице гором жубераху,
0004 Каваљера Бронзића буђаху:
0005 „Устани се, Бронца капетане,
0006 Јере ти се вр’јеме устанути,
0007 Е Даница своје лице направља,
0008 Клети Турчин к теби бој приправља!”
0009 Каде Јозо бјеше разумио,
0010 Дружини је својој бесједио:
0011 „О, дружино, моја браћо мила,
0012 Да сте данас справни војевати
0013 За пролити нашу крв јуначку,
0014 А баш чује она Госпа мала,
0015 Којано је Бечу у помоћ била,
0016 И нама ће, браћо, ако Бог да!”
0017 У те речи у коју збораху,
0018 У то приспје седам турски фушта,
0019 За њима су три шамбека пуста,
0020 Измеђ’ њи је војска изм’јешана —
0021 Трипулини и млади Тунежини.
0022 Виком виче та турска делија:
0023 „Што ту чиниш, зли Пераштанину,
0024 Предаји се, Јозо капетане!”
0025 Понизно им Јозо одговара:
0026 „Муч’, не вичи, ти турска галијо,
0027 Не срамоти од себе бољега!”
0028 У томе се та’ бој заметнуо —
0029 Бог помога младу Јозу Бронци,
0030 Разбио је Тунежине Турке,
0031 Разбио их, с ничим оставио,
0032 И то што је мало остануло
0033 Срамотно је натраг одбјегнуло!



Извор[уреди]

САНУ IV - Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.